PREDMET JE MNOGIH TEORIJA ZAVERE, LJUDI SVAŠTA GOVORE O NJEMU: Ovo je PRAVA ISTINA o kontroveznom BILU GEJTSU!

Bil Gejts je američki preduzetnik, predsednik Majkrosofta i filantrop. Zajedno sa Polom Alenom je osnovao Majkrosoft, gde je donedavno bio predsedavajući upravnog odbora i glavni softverski arhitekta. Tokom svoje karijere u Majkrosoftu, Gejts je bio na pozicijama predsednika , glavnog izvršnog direktora (CEO), predsednika i glavnog softverskog arhitekte , a istovremeno je bio i najveći pojedinačni akcionar do maja 2014. godine.

Gejts je rođen i odrastao u Sijetlu. Godine 1975. on i Alen su osnovali Majkrosoft u Albukerkiju, Novi Meksiko. Majkrosoft je postala najveća svetska kompanija za softver za lične računare.Gejts je vodio kompaniju kao predsednik i izvršni direktor sve do povlačenja sa mesta generalnog direktora u januaru 2000. godine, nasledio ga je Stiv Balmer , ali je ostao predsednik upravnog odbora i postao glavni softverski arhitekta.

Tokom kasnih 1990-ih, bio je kritikovan zbog svoje poslovne taktike , koja se smatrala antikonkurentnom. Ovo mišljenje je potvrđeno brojnim sudskim presudama. U junu 2008. Gejts je prešao na honorarnu ulogu u Majkrosoftu i posvetio se poslu u Fondaciji Bil i Melinda Gejts, privatnoj dobrotvornoj fondaciji koju su on i njegova tadašnja supruga Melinda Gejts osnovali 2000.[8] On je otišao. ostao sa mesta predsednika odbora Majkrosofta u februaru 2014. i preuzeo novu funkciju savetnika za tehnologiju kako bi podržao novoimenovanog generalnog direktora Satiju Nadela.[traži se izvor] U martu 2020. Gejts je napustio svoje pozicije u odborima u Majkrosoftu i Berkšir Hataveju da bi se fokusirao na svoje filantropske napore uključujući klimatske promene , globalno zdravlje i razvoj i obrazovanje.

Od 1987. Gejts je uvršten na Forbsovu listu najbogatijih ljudi na svetu.

Od 1995. do 2017. nosio je Forbsovu titulu najbogatije osobe na svetu svake godine osim od 2010. do 2013. U oktobru 2017. nadmašio ga je osnivač i izvršni direktor Amazona Džef Bezos , koji je imao procenjenu neto vrednost od 90,6 milijardi dolara u poređenju sa Gejtsovom neto vrednošću od 89,9 milijardi dolara u to vreme. Od januara 2022. Gejts je imao procenjenu neto vrednost od 139 milijardi dolara, što ga čini četvrtom najbogatijom osobom na svetu.

Kasnije u svojoj karijeri i otkako je napustio svakodnevne operacije u Majkrosoftu 2008. godine, Gejts se bavio mnogim poslovnim i filantropskim poduhvatima. Dao je znatne količine novca raznim dobrotvornim organizacijama i naučnoistraživačkim programima preko Bil i Melinda Gejts fondacije, za koju se navodi da je najveća privatna dobrotvorna organizacija na svetu. Preko fondacije je vodio kampanju vakcinacije početkom 21. veka koja je značajno doprinela iskorenjivanju divljeg poliovirusa u Africi.Godine 2010. Gejts i Voren Bafet su osnovali The Giving Pledge, čime se oni i drugi milijarderi obavezuju da će dati najmanje polovinu svog bogatstva filantropiji.

Odrastanje

Gejts je rođen u imućnoj porodici, kao drugo od troje dece Vilijama H. Gejtsa, istaknutog advokata, i Meri Maksvel Gejts koja je radila za direktore Prve međudržavne banke. Njegov deda Dž. V. Maksvel bio je predsednik Nacionalne banke. Bil Gejts ima dve sestre, stariju, Kristijan, i mlađu, Libi.

Rano u svom životu, Gejts je primetio da njegovi roditelji žele da on nastavi advokatsku karijeru. Kada je bio mlad, njegova porodica je redovno posećivala crkvu kongregacionih hrišćanskih crkava , protestantske reformisane denominacije.Gejts je bio mali za svoje godine i bio je maltretiran kao dete. Porodica je podsticala konkurenciju; jedan posetilac je rekao da "nije bilo važno da li su u pitanju srca ili loptica ili plivanje do doka; uvek je postojala nagrada za pobedu i uvek je postojala kazna za gubitak".

Gejts je bio odličan učenik u osnovnoj školi, posebno u matematici i prirodnim naukama. Sa trinaest godina upisao se u školu Lejksajd, najistaknutiju osnovnu školu u Sijetlu. Kada je bio u osmom razredu, škola je kupila ASR terminal i zakupila vreme na računaru Dženeral Elektrika,i tada se Gejts zainteresovao za sistem GE u Bejziku i bio je oslobođen sa časova matematike da bi se bavio svojim interesovanjem. Posle nekog vremena, on i još neki učenici su počeli da rade i na drugim sistemima, kao što su mini-računari DEC PDP. Jedan od ovih bio je i PDP-10, koji je pripadao korporaciji Računarski centar (engl. Computer Center, CCC). Toj korporaciji su učenici Lejksajda (Bil Gejts, Pol Alen, Rik Vajland i Kent Evans) ponudili da pronađu kvarove u softveru u zamenu za slobodno korišćenje njihovih računara. Gejts je tu proučavao izvorne kodove za pokretanje programa u sistemu, ne samo u Bejziku, već i u Fortranu, Lispu i u mašinskom jeziku. Nakon raspada Računarskog centra 1970. godine, kompanija Računarske nauke (engl. Computer Sciences Inc.) je unajmila učenike Lejksajda da napišu program za platne spiskove na Kobolu, za šta su i dobili prvi honorar. Sa 14 godina Gejts i Alen su napravili brojače prometa zasnovane na procesoru Intel 8008 pod imenom Traf-O-Data. Prve godine rada su zaradili 20.000 dolara, ali je posao propao zbog toga što su bili maloletni.

Bil Gejts je upisao Univerzitet u Harvardu u jesen 1973. godine nameravajući da dobije diplomu prava. Tamo je i upoznao svog budućeg poslovnog partnera Stiva Balmera.

Majkrosoft

Godine 1975, nakon čitanja januarskog izdanja časopisa Popular Electronics, u kojem je predstavljen Altair 8800 (engl. Altair 8800) Gejts je kontaktirao MITS (engl. Micro Instrumentation and Telemetry Systems), da bi stvaraoce novog mikroračunara obavestio da su on i njegove kolege radili na Bejzik interpretatoru. U stvari, Gejts i Alen nisu imali ništa za Alter i nisu napisali kôd za njega, ali su hteli da zainteresuju MITS. Predsednik MITS-a Ed Roberts se složio da se sastane sa njima, a oni su za par nedelja uspeli da razviju emulator Altera za mikroračunare, a onda i Bejzik interpretator. Usledilo je sklapanje ugovora sa MITS-om u vezi sa proizvodnjom interpretatora Alter Bejzik. Gejts je odsustvovao sa Harvarda da bi radio sa Alenom u MITS-u, i njih dvojica su osnovali ortačku firmu pod imenom Majkrosoft.

Majkrosoftov Bejzik je postao popularan među ljudima koji su se bavili računarima, ali je Gejts otkrio da je verzija pripremljena za prodaju procurela u javnost. U februaru 1976. godine Gejts je zahtevao da MITS obustavi proizvodnju i distribuciju ovog softvera ukoliko on i njegove kolege ne budu isplaćeni. Pošto njegov stav da tvorci softvera imaju pravo da zahtevaju novac nije naišao na razumevanje, krajem 1976. godine Majkrosoft je postao nezavisan od MITS-a. Ipak, nastavili su da razvijaju softver za programske jezike za različite sisteme.

Prema Gejtsovim rečima, prvih godina je svako u Majkrosoftu često radio sve poslove, od prijema narudžbina do isporuka. Bil Gejts je vodio poslove, ali i dalje pisao programe. U prvih pet godina lično je pregledao svaki red kôda koji je kompanija plasirala, i često ponovo pisao delove istog kôda, ako bi mislio da tako treba.

Privatni život

Bil Gejts se 1. januara 1994. godine u Dalasu oženio Melindom Frenč. Imaju troje dece — Dženifer Katarinu, Rori Džona i Fibi Adel Gejts. Njihova porodična kuća u Medini (u Vašingtonu) je jedna od najskupljih kuća na svetu. 2006. godine ukupna vrednost njihovog imanja procenjena je na 125 miliona dolara.

Bil Gejts je od 1995. do 2006. godine bio na prvom mestu na listi najbogatijih ljudi na svetu, magazina Forbs sa ukupnim kapitalom od oko 50 milijardi američkih dolara. 1999. godine, njegovo bogatstvo je iznosilo čak 100 milijardi američkih dolara. Od 2000. godine njegovo bogatstvo se smanjilo, jednim delom zbog pada nominalne vrednosti njegovog udela u Majkrosoftu nakon „dot kom propasti“ (engl. Dot com bubble), kao i zbog nekoliko milijardi američkih dolara koje je dao svojim dobrotvornim fondacijama.

Gejts pored Majkrosofta ima još nekoliko investicija. U 1989. godini je osnovao Korbis, kompaniju koja se bavi digitalnim slikama. U 2004. postao je direktor Berkšir Hedeveja, investicione kompanije koja je pod rukovodstvom njegovog dugogodišnjeg prijatelja Vorena Bafeta. Takođe je i klijent Kaskejd Investment grupe.

Godine 2000. je sa svojom suprugom osnovao fondaciju „Bil i Melinda Gejts“, dobrotvornu organizaciju. Fondacija se bavi obezbeđivanjem školarina siromašnim manjinama, borbom protiv side, bolestima koje preovlađuju u zemljama trećeg sveta, kao i drugim ciljevima. U 2000. godini fondacija je dala Univerzitetu u Kembridžu 210 miliona dolara za Gejts Kembridž školarine. Dala je i jednu milijardu dolara u fond „Junajted negro koledž“. Jedan od primarnih interesa Bila Gejtsa je poboljšanje državnih škola. Po izveštajima magazina Forbs, Gejts je do sada dao više od 29 milijardi dolara u dobrotvorne svrhe.

Gejts je rođen 28. oktrobra 1955. godine, što znači da osnivač Majkrosofta sada ima 66 godina.

(Espreso)