OVO SU 7 VRSTA LJUBAVI PREMA GRČKIM FILOZOFIMA: Dobro ZAPAMTITE šta one ZNAČE

Dok većina ljudi, kada čuje reč ljubav, automatski razmišlja o romantičnoj ili porodičnoj ljubavi, prema razmišljanju grčkih filozofa, zapravo postoji sedam vrsta ljubavi.

Bilo da se radi o ljubavi vašeg supružnika, dece, roditelja, prijatelja ili pak samoljublju, ta neverovatna, često konfuzna i nespretna emocija svuda je oko nas. Bili bismo ludi da ograničimo pojam ljubavi na jednu generičku kutiju kada oko nas postoje beskrajan niz osećanja koja se prenose tom jednom, jednostavnom rečju.

Još su filozofi u staroj Grčkoj odlučili da to jednostavno ne može da bude slučaj. Primećujući mnoge zamršenosti i nijanse ljubavi, Grci su odlučili da se ljubav može podeliti na sedam specifičnih tipova.

1. Eros – romantična, strastvena ljubav (tela)

Eros je strast, požuda, seksualna privlačnost i sve na šta pomislimo kada pomislimo na TV verziju ljubavi. Nije iznenađujuće da je ova vrsta ljubavi dobila ime po grčkom bogu ljubavi i plodnosti. Za stare Grke ova fizička, željna ljubav bila je prilično opasna.

Kao što verovatno možete da zamislite, ljudski impuls za razmnožavanjem je moćan, a eros je vrsta ljubavi nad kojom je lako izgubiti kontrolu. Pošto je eros isključivo fizička ljubav, to nije nužno nešto na čemu želite da izgradite vezu.

Eros je intenzivan i seksualan i — pogađate — prolazan. Veza izgrađena na erosu takođe treba da se oslanja na druge oblike ljubavi kako bi stvorila čvrstu, celovitu osnovu. Ipak, eros i dalje predstavlja ljubav prema seksualnoj intimnosti i romantici. U savremenom svetu, ona ilustruje našu fizičku privlačnost jedno prema drugom, a oličena je onom strasnom, romantičnom ljubavlju koja se širi u svim našim omiljenim knjigama i filmovima.

2. Filia – ljubazna, prijateljska ljubav

Filia je prijateljska ljubav. Veze između duša, same po sebi. Obuhvata ljubav koju dele prijatelji i članovi intimne porodice i odlikuje se odanošću i poverenjem.

Filia je ohrabrujuća, ljubazna, nežna i sve što čini pravo prijateljstvo. Potpuno je platonska, ali i smislena i slatka. U suštini, možete razmišljati o Filiji kao o vrsti ljubavi u kojoj jednostavno želite najbolje za drugu osobu.

Pošto je Filija neka vrsta jednake ljubavi — koju dele ljudi koji cene jedni druge — stari Grci su mislili da je čak dragocenija od Erosa. Baš kao što romantična veza ne može da se održi samo na Erosu, romantična veza u kojoj je filia rođena iz Erosa izgrađena je da traje.

Platon je verovao da je to najbolja vrsta prijateljstva.

3. Storge – Bezuslovna, porodična ljubav

Storge se odnosi na bezuslovnu ljubav koju roditelji imaju prema svojoj deci. To je zaštitna ljubav zasnovana na srodstvu koja oličava odobravanje, žrtvu i prihvatanje. Storge mnogo liči na filiju, iako je više jednostrana. Zamislite to kao ljubav koju majka ima prema svom detetu, bez obzira na to da li dete uzvraća njene emocije.

U osnovi, to je snažna veza i naklonost koja se gradi iz poznavanja i potrebe. Drugi način na koji gledate na storge je ljubav koju gajite prema svojoj sestri, čak i ako je ona stalno krala vašu omiljenu odeću dok je odrastala ili je previše željna da vam preda svoje mališane na izlasku. Upravo je to bezuslovna ljubav.

4. Agape – Nesebična, univerzalna ljubav

Agape je jedinstvena ljubav. To je empatična, nesebična ljubav prema drugima koja uključuje ljubav prema Bogu, prirodi, strancima i manje srećnima. Ona ne zavisi od poznatosti (kao i storge), ali umesto toga, agape ima veze sa altruizmom, koji se shvata kao nesebična, istinska briga za dobrobit drugih.

Mnogi ljudi smatraju da je agape neka vrsta duhovne ljubavi i izražava se kroz meditaciju, prirodu, intuiciju i duhovnost. Hrišćani veruju da je to ljubav koju je Isus imao prema celom čovečanstvu. Takva požrtvovanost je, međutim, prilično radikalna, a Grci su verovali da je malo ljudi u stanju da to doživi dugoročno.

U današnjem svetu agape možete zamisliti kao vrstu ljubavi koja ne očekuje apsolutno ništa zauzvrat, odnosno zauzvrat čini samo da se osećate dobro. I to "samo" je uslovno, jer Agape je povezan sa poboljšanim mentalnim i fizičkim zdravljem i ostavlja osećaj euforije.

5. Ludus – Razigrana, koketna ljubav

Ludus je laka i prozračna ljubav. Razigran, flertujući, neobavezujući ludus se zaljubi u nekoga, a zatim i deluje u skladu sa tim. To je faza zaljubljenosti koja se javlja u ranim fazama romanse.

Ako ste ranije bili zaljubljeni, onda znate o čemu se radi. Kada pomislite na ludus, pomislite flertovanje i "osvajanje" bez obaveza. To su oni stereotipni leptiri u vašem stomaku. Ludus je sav o zabavi, pa razmislite šta god to znači za vas — flertovanje, ples, zadirkivanje, zavođenje...

Ova vrsta ljubavi rezultira vezama koje su definitivno ležerne, iako to ne znači da neće trajati. Sve dok obe strane slično razmišljaju, ludus veze mogu da napreduju godinama, što rezultira laganom, nezahtevnom i predivno nekomplikovanom vrstom ljubavi.

6. Pragma – posvećena, dugotrajna ljubav

Pragma je najjednostavnije rečeno, ljubav je koja je dugoročna. Pragma je ljubav koja se vidi u mnogim dugim brakovima i prijateljstvima. Izgrađen je na posvećenosti, izdržljivosti, druženju i deljenju sličnih nada za budućnost, što uključuje stvari poput izgradnje porodice i puštanja korena.

Mnogi ljudi (posebno venčani) razumeju kako pragma „funkcioniše“. Ova vrsta ljubavi je prihvatajuća, večna ljubav koja sazreva dok par provodi godinu za godinom zajedno.

Kada pomislite na pragmu, mislite na stariji bračni par koji je zajedno od tinejdžerskih dana. Čak i posle 50 godina braka, i dalje se drže za ruke i vide osobu u koju su se zaljubili. Pragma je lepa jer predstavlja stalno negovanje koje ide u dugoročnu vezu. To je strpljiva, požrtvovana, zrela i, u današnje vreme, pomalo retka ljubav.

7. Filautija – ljubav prema sebi

Filautija je samoljublje, koje su stari Grci videli kao zdravu, neophodnu ljubav prema sebi, koja je osnova da bi osoba uopšte mogla da daje i prima ljubavi od drugih ljudi. Zdrava demonstracije filautije idu ruku pod ruku sa samopoštovanjem, samopouzdanjem i povećanjem samopoštovanja koje je neophodno za osećaj nečije svrhe.

Ako ste čuli izraz da ne može da se sipa iz prazne kante, onda je jasno što su i Grci smatrali da ne možemo da damo ono što nemamo. Kako da volimo druge ako prvo ne volimo sebe?

Filautija je, dakle, nešto kao samosaosećanje. Slično kao što pokazujemo naklonost i ljubav prema drugim ljudima, važno je da tu naklonost pokažemo i sebi.

Međutim, naravno, postoji i druga strana. Filautija može da postane nezdrava ako nismo pažljivi. Iako ovo nije ono o čemu su Grci govorili, previše samoljublja rađa samoopsesiju i samonadmoć. Kada postane nezdrava, filautia se može pretvoriti u narcisoidno ponašanje, aroganciju i sebične sklonosti. Važno je uravnotežiti ljubav prema sebi sa ljubavlju prema drugima.

(Espreso/Telegraf)