KRENULA JE SEZONA OVE HRANE A VEĆ JE OTROVALA PORODICU IZ ŠAPCA! Srbi je uveliko traže na PIJACI IZUZETNO JE OPASNA

Nakon što se sedmoro Šapčana otrovalo pečurkama, mnogi su zabrinuti zbog njihovog konzumiranja.

Pečurke spadaju u neobične organizme, koji se nalaze na prelazu između carstva biljaka i carstva životinja. U 17. veku su neki Evropljani smatrali da su pečurke kreacija đavola.

Pečurke sadrže dosta proteina, a takođe i veliki broj materija, koje mnogim jelima daju karakterističan ukus i aromu.

Osim što su ukusne, pečurke mogu biti i opasne, posebno ako ste već odlučili da ih berete sami. Pojedine otrovne pečurke mogu prouzrokovati raspadanje organa, i to nepovratno.

Deo otrovnih pečuraka je smrtonosan, pa čak i da se lekari umešaju, retko mogu pomoći. Zato je najbolje da kupujete kultivisane pečurke, ako ste već njihov veliki ljubitelj. Međutim, ako volite da ih berete, onda treba da budete veoma pažljivi.

Čak i jedna otrovna pečurka, koja se mađe među jestivim, može da otpusti otrovne materije, pa ako imate i najmanju sumnju, bacite celu korpu.

Imajte u vidu da treba da konzumirate samo pečurke koje imaju zdrav izgled, pored toga što su jestive. Stare i crvljive pečurke mogu izazvati probleme sa stomakom i mučnine.

Nemojte stavljati pečurke u najlonsku kesu, jer toplota može prouzrokovati da se stvore toksične materije. Nemojte brati pečurke koje se nalaze blizu šetališta i fabrika, jer se u njima sakupljaju otrovi.

Velika je zabluda je da jestive pečurke imaju prijatnu aromu, a otrovne - neprijatnu. Pečurka koja je jestiva se nimalo ne razlikuje po aromi od svoje otrovne dvojnice - bele, a takođe i zelene pupavke.

Bela gljiva ima braonkasto - crvenkaste spore sa donje strane, a zelena pupavka ima beli odsjaj spora. Na prvi pogled se mogu lako pomešati.

Zelena pupavka ima viseći prsten, dok kod bele su ti prstenovi učvršćeni. U zavisnosti od regiona i vremenskih prilika, drška i šešir mogu imati različite boje - može se sresti zelenkasta, braonkasta, žućkasta, bela ili sivkasta. Glavna karakteristika je da je boja u centru drške uvek tamnija od periferije. Kada razdvojite meso zelene pupavke, ono je belo i ne menja boju.

Rujnica, koja je veoma ukusna, posebno kada je marinirana, ma i otrovnu dvojnicu - lažnu rujnicu. Obe pečurke imaju istovetni izgled, ali kada se meso razdvoji - iz spora i drški izlazi sok različite boje. Iz drške rujnice izlazi narandžasti sok, a iz drške lažne i otrovne rujnice - beli i ljuti sok.

Meso lažne rujnice je tvrdo, mekano i ima beličasti odsjaj. Za meso ove gljive je karakteristično da pri povređivanju ne menja boju. Spore ove otrovne dvojnice su gusto raspoređene, veoma tanke i meke, a imaju žutu boju, koja varira do bledoroze.

Jedna od najukusnijih gljiva jeste - običan vrganj, koji ima dva otrovna dvojnika - gljiva ludara i kovanj ili mrežasti vrganj.

Običan vrganj možete razlikovati od gljive ludare na nekoliko načina. Donji deo šešira kod ludare je odozdo crven, a kod vrganja je zelenkast. Kada se ozledi, ludara veoma brzo posivi. Ponekada se kod nekih vrsta jestivnog vrganja se može videti da i one posive, pa se zato preporučuje da pečurke beru samo iskusni poznavaoci.

(Espreso)