DA LI JE DOZVOLJENO DA UBIJETE SMRDIBUBU: Iz Udruženja za zaštitu prirode razjasnili sve NEDOUMICE o NAJEZDI!

Jesen polako dolazi, a s njom, čini se, i nepozvani gosti – smrdibuba. Nalazimo ih na odeći koja se suši na balkonu, na prozorima, u kuhinji. Mogu se zavući svugde, ali ima načina kako ih se rešiti ili barem smanjiti njihov dolazak u dom.

Ovi insekti nekada se kreću u grupama od par desetina, stotina pa i do hiljadu jedinki i sve pokušavaju da nađu zaklon od nadolazeće zime tako da ljudi čak ne smeju da šire veš napolju i moraju dobro da paze da ne ostavljaju otvorena vrata i prozore jer se svuda zavlače.

Entomolog Aleksandra Zatezalo iz Udruženja za zaštitu prirode Srbije za portal Espreso objasnila je zašto ih sada viđamo svuda po kući, čime se hrane i kako ih se na potpuno prirodan način možemo rešiti.

Koje vrste smrdibuba postoje u Srbiji?

- U Srbiji živi veliki broj vrsta (oko 1000) smrdibuba ali se u našim domovima najćešče javljaju dve vrste, zelena i mramorna smrdibuba.

Da li je hladno vreme razlog zbog kog se ponovo pojavljuju u stanovima i kućama?

- S jeseni , kada zahladni, one traže topla skloništa pa se iz tog razloga skupljaju u kućama i stanovima i mogu se naći u većem broju.

Kako ih se možemo rešiti, da li ih treba ubijati?

- Ovi insekti se hrane biljnim sokovima, za ljude su bezopasni ali mogu napraviti štetu na poljoprivrednim površinama ili ukrasnom bilju. Hvatanje rukama nije preporučljivo jer, kad se uznemire, ispuštaju supstancu neprijatnog mirisa (otuda i njihov naziv) koja može izazvati iritaciju sluzokože, na primer ukoliko rukama dodirnemo oči. Najbolja zaštita su mreže na prozorima i mehaničko uklanjanje. Ove vrste nisu ugrožene niti zaštićene pa ubijanje i uklanjanje nije zabranjeno.

Kako se na prirodan način možemo rešiti smrdibuba iz naših stanova?

- Hemijska sredstva treba izbegavati jer, pored toga što su štetna za zdravlje, nisu toliko efikasna, jer će se smrdibube nanovo pojavljivati sve do pojave prvih mrazeva, kada se povlače i ulaze fazu zimsog mirovanja. U odnosu na prirodne rastvore, treba pokušati da se poprskaju površine na kojima su se privremeno nastanile (oko prozora i ulaznih vrata i sl.) smesa sirćeta sa iseckanim belim lukom će ih u značajnoj meri barem privremeno odvratiti od ponovnog pojavljivanja, zaključili su iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

S obzirom na to da ne prenose zarazne bolesti i predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi ne obavlja se njihovo sistematsko suzbijanje.

Oprez – krpelji i dalje aktivni

- Za razliku od stenica, koje sa pojavom hladnijeg vremena odmah počinju da traže zaklon, septembar i oktobar predstavljaju pravi pik za po ljude i životinje opasne krpelje, te se ne treba opuštati.

- Krpelji su najaktivniji u aprilu i maju i u septembru i oktobru, te ljudi ne bi trebalo da se opuštaju već moraju i dalje paziti ukoliko ulaze u dublju travu ili se šetaju netretiranim površinama a nadležne službe ne bi trebalo da prestaju sa tretmanima protiv krpelja do kraja oktobra jer oni mogu da kod ljudi da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme - upozorava prof. Konjević.

(Espreso)