mundijalska groznica
NEPREVAZIĐENI MONTEVIDEO: JEDINO finale bez Evropljana, junak nacije - igrač BEZ 1 RUKE i SRAMNI gol domaćina!
Zamislite finale Mundijala u kome je strelac čovek koji nema jednu ruku. Ili, zamislite SP koje počne - a glavni stadion još nije sagrađen. Ili, zamislite predsednika FIFA koji švercuje pehar jer se plaši da će ga neko ukrasti...
Svetsko prvenstvo u fudbalu je po mnogima najveći sportski događaj i "Mundijalska groznica" polako počinje da hvata sve fudbalske zaluđenike.
Za mesec i po dana kreće 22. po redu svetska smotra najboljih fudbalskih reprezentacija sveta (20. novembrau Kataru), a u predhodnih 21 se svašta izdešavalo, ispisana je istorija ovog sporta, ali su ostale upamćene i brojne nesvakidašnjosti.
Kao što red nalaže, krećemo od prvog koje je odigrano davne 1930. godine u Urugvaju.
Svetsko prvenstvo koje je ljudima u Srbiji dosta poznato po filmu Dragana Bjelogrlića, koji opisuje učestvovanje reprezentacije Jugoslavije na ovom takmičenju. Međutim za ovo prvenstvo imamo mnoštvo detalja koji su veoma interesantni.
Zamislite jedno finale Mundijala u kome je strelac čovek koji nema jednu ruku. Ili, zamislite Svetsko prvenstvo koje počne - a glavni stadion još nije sagrađen. Ili, zamislite predsednika FIFA koji švercuje pehar, jer se plaši da će ga neko ukrasti.
Sve to se izdešavalo u Montevideu pre skoro sto godina.
U glavnom gradu Urugvaja trebalo je da se sastanu baš svi najbolji. Ali, nisu svi najbolji hteli da idu tamo. Četiri države (Italija, Holandija, Španija i Švedska) su htele, ali nisu mogle da organizuju Svetsko prvenstvo.
To, kao i činjenica da je Urugvaj baš 1930. slavio svoju stogodišnjicu, i to kao dvostruki uzastopni olimpijski šampion u fudbalu, bili su dovoljni čelnicima FIFA da kažu: Montevideo!
Mnogi drugi nisu hteli na tako daleki put jer su, kao fudbaleri-amateri, želeli da sačuvaju radna mesta, što baš i nije lako kad vas na poslu nema dva, tri meseca. Ipak, insistiranje predsednika FIFA, Žila Rimea, uspelo je da ubedi pojedine Saveze pa se 13 ekipa, nikako nesrećnih, pojavilo u Urugvaju. Tek tada i tek tamo održan je žreb.
A to, kako su radni dani prolazili za učesnike turnira, možda najbolje svedoče uvodni mečevi Francuza. U grupi u kojoj su bili, odigrali su dva uvodna meča za 48 sati, a da njihov rival iz grupe, Čile, još nije bio nastupio nijednom.
To što su naši poraženi u polufinalu od Urugvaja, nije strašno samo po sebi. Ali, ne pomenuti da je arbitar poništio čist gol "ićaćosima", a dozvolio da se igra nastavi kada je lopta izašla u aut, a lokalni policajac je dodao Urugvajcima koji su nastavku akcije zatresli našu mrežu, ne bi bilo pošteno.
Taj sudija, Almeida Rego, možda je bio ljut što smo mu izbacili zemljake iz Brazila iako su bili među favoritima, a možda prosto nije dorastao jednom takvom takmičenju.
I pre tog meča je napravio skandal, kada je šest minuta pre kraja utakmice Francuska - Argentina (0:1) označio kraj, i to baš kada se jedan francuski fudbaler, sam, potpuno neometan, stuštio ka golu rivala ne bi li izjednačio. Odjednom – kraj. Arbitar je nekako izbegao linč, a kada je shvatio da je ipak preterao, zvao je oba tima da odigraju tih neodigranih šest minuta, iako su pojedini fudbaleri već otišli da se tuširaju!
Francuski skulptor Abel Lefle dizajnirao je prvi trofej namenjen osvajaču titule prvaka sveta. Zlatna statua bila je teška 3,8 kilograma, a visoka 35 santimetara.
Meč između Rumunije i Perua odigran 14. jula na stadionu Positos u Montevideu pratilo je samo 300 gledalaca.
Još jedan od zanimljivih detalja je taj da je američki trener pao u nesvest jer je razbio bočicu sa hloroformom, u trenutku ukazivanja pomoći jednom fudbaleru.
Ili da je strelac jednog od četiri gola za Urugvaj u finalnoj utakmici sa Argentinom Ektor Kastro bio nezamenljiv član reprezentacije iako je imao samo jednu ruku. Kastro je bez ruke ostao još kao dečak, ali ga to nije omelo da napravi izuzetnu sportsku karijeru. Moglo bi od takvih ljudi i takvih sportista da se nauči mnogo toga. Kada bismo mi voleli da učimo životne priče, a konačno preskočimo poneki čas ispraznosti.
Bilo je i tužnih priča vezanih za taj Montevideo 1930. Na primer, kapiten reprezentacije Francuske na meču sa Meksikom, prvoj utakmici te zemlje na šampionatima sveta, Aleks Vilaplan ubijen je 1945. godine zbog saradnje sa nacistima. Vilaplan, koji je rođen u Alžiru, tokom rata je sarađivao sa Gestapoom i odgovoran je za smrt mnogih francuskih rodoljuba, pa ga je kazna snašla kada su ratni sukobi prestali.
Želeći da izbegne bilo kakvu moguću negativnu reakciju poraženih, belgijski sudija Johanes Langenus, tražio je pred finale garancije da će mu odmah posle meča biti omogućeno da “u najkraćem roku i najbržim putem” stigne do broda kojim će otpoloviti iz Urugvaja. Finale je odsudio dobro, slažu se i Urugvajci i Argentinci koji su poraženi sa 4:2, a složili su se i pred samu utakmicu oko nečega što im je Belgijanac predložio: kako nisu mogli da se dogovore kojom loptom će se igrati završna borba za trofej, na predlog sudije, jedno poluvreme igralo se loptom koju su doneli Argentinci, a drugo sa loptom domaćina.
Učinak reprezentacije Jugoslavije verujem da svi znate. U prvom kolu je usledilo veliko iznenađenje, jer su naši momci slavili protiv prvog favorita prvenstva, ekipe Brazila, da bi onda usledio trijumf nad Bolivijom.
Jugoslovenski fudbaleri doputovali su u Montevideo brodom, posle 18 dana plovidbe, a njihovi treninzi, koji su se svodili na trčkaranje po brodskoj palubi, postali su deo predanja koje su generacije navijača prenosile “sa kolena na koleno”.
Bez pravih priprema, Jugosloveni su na startu turnira načinili senzaciju, pobedivši Brazil sa 2:1. Prvi gol za plave na šampionatima sveta u tom susretu je postigao 18-godišnji Aleksandar Tirnanić. Izabranici Boška Simonovića potom su sa 4:0 deklasirali Boliviju i kao pobednici grupe plasirali se u polufinale, gde ih je čekao domaćin.
Nažalost, kraj je usledio u tom polufinalu na stadionu "Sentenario" koji je završen u minut do dvanaest i na kome se na toj utakmici okupilo oko 100.000 gledalaca.
U karnevalskoj atmosferi, naši su poveli golom Sekulića i najavili novo iznenađenje, međutim, Urugvajci su ubrzo izjednačili i nakon toga postigli još pet pogodaka za uverljiv trijumf.
Jugoslavija - Brazil 2:1 (2:0)
(Tirnanić 21, Bek 30 - Žoao Koeljo Neto Preguinjo 62)
Jugoslavija - Bolivija 4:0 (0:0)
(Bek 60, 67, Marjanović 65, Vujadinović 86)
Urugvaj - Jugoslavija 6:1 (3:1)
(Sea 18, 67, 72, Anselmo 20, 31, Iriarte 61 – Vujadinović 4)
U čuvenoj akciji za vođstvo Urugvaja od 2:1, učestvovao je jedan policajac, koji je loptu iz gol-auta vratio u igru i omogućio Anselmu da savlada Milovana Jakšića.
Jugoslavija je na prvom Svetskom prvenstvu podelila treće i četvrto mesto sa selekcijom SAD i postala najbolje plasirani predstavnik Evrope.
Urugvaj je uz pomoć sudija bio bolji i tako je otišao u finale - jedino finale SP-a u kom nije učestvovala bar jedna evropska selekcija, gde je na kraju slavio i tako postao prvi svetski šampion u fudbalu.
Tako dođosmo do kraja prve priče iz Mundijalske groznice, koju će pratiti po jedna sa svakog narednog prvenstva - odbrojovamo do Katara 2022. Čekajući da se "bubamara" i tamo zakotrlja...
(Espreso)