MLADENOVO SAMOUBISTVO POKRENULO JE LAVINU PITANJA! Psihoterapeut za Espreso o strašnim problemima koji sve nas muče

Čitav region oplakuje tragičnu smrt Mladena D. (22) koji je, kako se veruje, digao ruku na sebe nakon što je ismevan tokom razgovora za posao i tajno sniman.

Taj snimak je potom završio na društvenim mrežama, a nesrećni mladić je izvršio samoubistvo.

Crna hronika je poslednjih meseci puna vesti o ubistvima, samoubistvima i pljačkama, pa se nameće pitanje - šta nam se to dešava i kako prebroditi ove krizne periode?

Ako je "pandemija" bila reč 2020. godine, "kriza" će verovatno biti reč 2022.

Od početka sukoba u Ukrajini, u februaru, rat se u nekom drugom obliku prelio na celi svet. Inflacija, nestašica hrane, rast cena, visoki računi za struju i grejanje, smanjene isporuke gasa, "zveckanje" nuklearnim oružjem, prognoze teške zime itd.

Sve ovo stručnjaci su obuhvatili u dva termina - ekonomska kriza i energetska kriza.

I dok svakodnevno slušamo najnovije izveštaje sa fronta na istoku Evrope, šta je sve poskupelo i čemu će tek da "skoči" cena, nameće se pitanje - kako ne poludeti u ovim kriznim vremenima.

Odgovor smo potražili od kliničkog psihologa i psihoterapeuta Branislave Pavlović koja je istakla da su globalne krize poslednjih godina definitivno preokrenule svet naglavačke.

- Već dugo vremena živimo pod velikim stresom koji je udario na sve segmente našeg funkcionisanja: porodični, zdravstveni, poslovni, egzistencijalni, društveni, kao i na naše mentalno zdravlje. U zapadnim zemljama dijagnoza F32 (depresija) bila je druga po učestalosti svih bolesti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a uveliko preti da se popne na tron. Čovek može svašta da izdrži na kratke staze u trenutku akutnog stresa. Ali kada je stres prolongiran kao što je sada a kraj se ne vidi tako jasno, većina nas počinje lošije da funkcioniše i da se oseća napeto, neraspoloženo, bezvoljno, umorno i uplašeno, navodi naša sagovornica.

Kao i u svakoj krizi tokom koje je "na ispitu" mentalno zdravlje, postoje osetljivije kategorije stanovništva koje se teže nose sa ovakvim situacijama. Kriza je, kako navodi psiholog Branislava Pavlović, pogoršala mentalne tegobe usled povećanog stresa, socijalne izolacije, strahova, poremećaja rada redovnih zdravstvenih usluga, egzistencijalnih i finansijskih problema.

- Velika je učestalost mentalnih problema širom sveta a posebno među decom, mladima i zdravstvenim radnicima. Psihijatri upozoravaju na „cunami“ mentalnih bolesti i kriznih stanja. Osobama koje su i pre pandemije imale mentalne tegobe stanje se pogoršalo od kada je počela pandemija jer su ometene njihove svakodnevne rutine zbog kojih su se osećali dobro i bezbedno. Porodice prolaze kroz velike tenzije jer je prevelik pritisak stavljen na njih. I kod ljudi bez istorije mentalnih bolesti javljaju se ozbiljniji psihološki problemi jer kriza predugo traje, stres se pojačao a resursi istrošili, ističe sagovornica.

Da li smo iz najjačih "pikova" pandemije, kada su bile aktuelne i restriktivne mere, izašli psihički umorniji iako smo fizički bili manje aktivni i jesmo li više umorni baš zato što smo prinudno naglo "zakočili"?

- Ljudi su različito reagovali na restriktivne mere u pandemiji. Neki su na samom početku doživeli čak I olakšanje usled mera zatvaranja I rada od kuće, kao neku vrstu “odmora” ili “pauze” od svakodnevnog ubrzanog života. Drugi su zbog strahova, izolacije, promene rutine postali slabije svakodnevno funkcionalni. Porodice I bračni partneri su bili izloženi fenomenu preterane prisutnosti, stalnog boravka u kući svih članova porodice, što je u zdravim porodicama dovelo I do zbližavanja I dodatne prilike za zajedničko provođenje vremena, a na žalost u mnogim disfunkcionalnim brakovima I porodicama problemi su esklairali I dodatno poremetili odnose, kaže naša sagovornica.

Saveti za očuvanje zdravog razuma

Sačuvati zdrav razum i, narodski rečeno, ne poludeti u ovakvim vremenima izazov je za svakog pojedinca, naročito ako ima istoriju mentalne bolesti i druge lične krize sa kojima se suočava.

Psiholozi su saglasni u tome da u nesigurnim vremenima anksioznost buja, a sve ono što nas je zadesilo poslednjih godina "izguralo" nas je iz zone komfora.

- Svaku krizu možemo posmatrati kao pretnju ili kao izazov. Od naše kognitivne procene zavisi kako ćemo se ponašati. Ono što je globalna kriza sigurno uradila je da je većini nas uklonila osećaj lažne sigurnosti i izgurala nas iz zamišljene zone komfora. Virus i rat su pali na plodno tlo nefunkcionisanja institucija, nedostatka ideoloških I duhovnih vodilja, otuđenih odnosa, klimatskih promena, potpiruju se strahovi I panika. U distanciranim zapadnim društvima uvodi se zahtev još veće distance. Niko nam ne nudi rešenje jer rešenje smo mi sami, ističe Branislava Pavlović i savetuje na koji način možemo pomoći sami sebi:

- Važno je usmeriti se na stvari koje jesu pod našom kontrolom i na sada I ovde. U nesigurnim vremenima unutrašnja anksioznost buja, potrebno je aktivno se nositi sa svakodnevnim stresom I problemima. Ono što se savetuje je I ono što je u našoj moći su mentalno preventivne aktivnosti: briga o sebi I najbližima u smislu zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kvalitetno provođenje vremena sa partnerom I decom, druženje sa prijateljima, hobiji, boravak u prirodi. Takođe, ne treba ni izbegavati da se suočimo sa tim da se loše osećamo, da smo tužni ili uplašeni, već možemo sami, sa bliskom osobom ili stručnim licem, razgovarati o svojim osećanjima, strahovima I problemima. Možda mnogo toga ne zavisi od nas samih, ali ima mnogo stvari koje I zavise. Strah ne treba da bude jedina ili vodeća motivacija za život, ističe naša sagovornica.

Jedno je sigurno, naše zadovoljstvo životom najviše zavisi od bliskih ljudi kojima smo okruženi.

- Naše zadovoljstvo životom najviše zavisi od kvaliteta bliskih odnosa u kojima živimo: odnos sa partnerom, decom, roditeljima, prijateljima, kolegama. To je polje u koje uvek vredi ulagati. Bliski topli odnosi čuvaju I naše fizičko i mentalno zdravlje. Usamljenost je često najveći neprijatelj našeg zdravlja, kaže Branislava Pavlović.

Srbiji preti "crveni mentalni alarm"?

Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Stručnjaci su procenili da će uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi biti veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast. Globalnom krizom taj broj, nažalost, može biti samo veći.

U praksi, to najbolje vide psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti.

- Sve više ljudi se obraća za pomoć psihoterapeutima zbog različitih problema. Najviše se javljaju za pomoć zbog anksiozno-depresivne simptomatologije, problema sa spavanjem, porodičnih i bračnih problema, i problema na poslu, kaže psiholog i psihoterapeut Branislava Pavlović.

(Espreso)