3 SVECA KOJA SU VAŽNA ZA DANAŠNJI DAN, SLAVIMO IH: Sveta Jefimija STRADALA je u velikim MUKAMA!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Prepodobnog Doroteja, Svetog Kiprijana i Svetu velikomučenicu Jefimiju.

Sveta velikomučenica Jefimija rodom je iz Halkidona. Otac joj beše Filofron senator, a majka Teodorisija, oboje blagočestivi hrišćani. Efimija beše krasna devica i telom i dušom. Kada Prisk antipat ustroji praznik sa žrtvoprinošenjem Areju u Halkidonu, tada se 49 hrišćana skloniše od tog skvernog žrtvoprinošenja i skriše se.

No behu pronađeni i izvedeni pred Priska. Među njima beše i sveta Efimija. Kada ih oholi Prisk upita, zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše "i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti".

Tada ih Prisk udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan. Dvadesetoga dana odvoji Efimiju od ostalih i poče joj laskati zbog lepote njene, da bi je pridobio za idolopoklonstvo. No kako sve laske prođoše uzaludno, naredi mučenje device. Mučiše je prvo na točku, no angel Božji javi se i izlomi točak.

Po tom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videć to dva vojnika, Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega biše bačeni zverovima; i tako slavno skončaše zemni život svoj. Po tom Efimija bi bačena u rov, napunjen vodom i svakim otrovnim gadom; no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena.

Najzad izvedena pred divlje zverove, ona se blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Roditelji njeni česno sahraniše telo njeno. Postrada 304. god. i preseli se u večnu radost. Spominje se i 11. jula.

Prepodobni Dorotej je bio pustinjak Misirski, iz IV stoleća. Podvizavao se punih 60 godina u jednoj keliji u Tivaidi. Odlikovao se neobičnim trudoljubljem i čudotvorstvom. Danju zidao kelije novim monasima, a noću pleo ašure, nikako ne prekidajući molitve i psalmopjenija.

Sveti Kiprijan mitropolit Kijevski rodom beše od Trnova, no vaspitanik srpski na Atonu. Bavio se naročito prevođenjem i prepisivanjem knjiga. Pokrovitelj mu je bio Filotej patrijarh Carigradski, koji kad ga upozna u Sv. Gori, uze ga k sebi, i po tom posla za mitropolita u Kijev.

Velike skorbi i bede pretrpeo je kao mitropolit, no sve je podneo blagodušno, i svojim plodotvornim radom mnogo koristio ruskoj crkvi. U zvanju mitropolitskom proveo blizu 30 godina. Pred smrt napisao jednu oproštajnicu, koja mu je pročitana na grobu. Upokojio se 16. septembra 1406. god. Čudotvorne mošti počivaju mu u Uspenskoj crkvi u Moskvi.

(Espreso)