životopis
POREKLO NEDE ARNERIĆ ĆE VAS DOVESTI DO SUZA: Frapiraće vas ovi podaci
Važila je za lepoticu i seks simbol domaće kinematografije.
Neda Arnerić je jedna od najpopularnijih srpskih glumica.
Završila je dva razreda Devete beogradske gimnazije i sa 16 godina je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Milenka Maričića. Međutim, nije završila Akademiju jer je zakon branio da studenti prve i druge godine snimaju filmove i predstave, a Nedi su stizale brojne ponude koje nije mogla da odbije.
Njeni roditelji su insistirali da bude fakultetski obrazovana jer su se plašili da neće imati od čega da živi kada popularnost prođe. Zato je glumica zagrejala stolicu i 1980. godine je diplomirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govori italijanski, francuski, engleski i ruski jezik, a pokušava da savlada i nemački.
Neda se od malih nogu interesovala za razne vidove umetnosti. Balet je učila kod Danice Šetine koja je bila nastavnica i Lokici Stefanović. Sa 10 godina je počela da pohađa časove glume u grupi pokojnog glumca i reditelja, Bate Miladinovića. Bila je član Dečje dramske grupe Radio Beograda i sa 13 godina je snimila svoj prvi film pod nazivom „San“ i postala je prva dečja filmska zvezda u Jugoslaviji. Film govori o devojkama i mladićima koji su maštali o lepšoj budućnosti, ali Drugi svetski rat je uništio njihove snove. Njen talenat je prvi uvideo reditelj Puriša Đorđević sa kim je nastavila da sarađuje. Nedina majka je bila domaćica pa je imala vremena da joj pravi društvo na snimanjima i da kontroliše i nju i brata. Otac je po profesiji bio lekar, ali veoma povučen zbog čega je o njemu mnoge stvari saznala nakon što je preminuo. Važnu ulogu u Nedinom detinjstvu je imala baka-tetka Jovanka Hrvaćanin koja joj je pisala pesme, učila je da bude skromna i da obuzda svoju bujnu maštu. S’ jedne strane je žalila što ne može da ima detinjstvo kao njeni vršnjaci, a s’ druge je želela da bude zrelija i obrazovanija jer se družila sa starijima od sebe. 1967. godine je dobila uloge u filmovima „Oh, divljino“ i „Jutro“ koji je režirao Puriša Đorđević. Radnja filma obuhvata posleratni period u kome su se ljudi suočavali sa posledicama koje je rat na njih ostavio. Glumila je sa Milenom Dravić, Ljubišom Samardžićem, Mijom Aleksićem, Ljubom Tadićem, i drugim velikanima. 1968. godine je snimila filmove „Saculatat“, „Višnja na Tašmajdanu“ i „Podne“. „Višnja na Tašmajdanu“ ju je proslavila i smestila u vrh jugoslovenske glumačke scene. Neda je postala kultna figura šezdesetih godina prošlog veka. Iako je imala samo 15 godina, odlično se snašla pored glumaca kao što su: Radmila Savićević, Čkalja, Velimir Bata Živojinović, itd. U filmu je predstavljeno rađanje ljubavi između dvoje mladih, njeno trajanje i gašenje zbog lažnih vrednosti savremenog sveta. Ponovo je usledila glavna uloga u filmu Puriše Đorđevića, „Podne“, koji govori o ljubavi Srpkinje i Rusa koji su se venčali, ali zbog sukoba komunističkih partija njihovih zemalja, morali su da se rastanu uz minimalne šanse da ponovo budu zajedno.
Od 1969. godine je živela i radila u inostranstvu i po Jugoslaviji. Roditelji su joj branili da započne međunarodnu karijeru na čemu im je danas zahvalna. Glumila je u filmovima „Cross country“, „Divlji anđeli“ i „Vreme bez rata“ u kome tumači ulogu Blagunje koja se udaje za čoveka koji se vraća na očevo imanje u nadi da će tu pronaći sebe i svoj mir. 1970. godine je dobila sporednu ulogu u filmu „Pucanj“. 1971. godine je snimala seriju „Sve od sebe“ i filmove „Un peu, beaucoup, passionnément…“ i „Venom“. 1972. godine je učestvovala u četiri ostvarenja: „Bez reči“, „A shot“, „Chamsin“ i „Beati i ricchi“. 1973. godine je dobila uloge u filmovima „Ukleti smo, Irina“ i „Sutjeska“. U prvom filmu Neda je snaja koja živi u vodenici sa mužem i svekrom. Pošto muž odlazi u rat, između svekra, Velimira Bate Živojinovića, i snaje se javlja zabranjena ljubav koja nailazi na dodatne prepreke kada se muž vrati. „Sutjeska“ je jedan od najskupljih filmova u istoriji jugoslovenske kinematografije i snimljen je povodom 30 godina od istoimene bitke. Neda je u njemu bila Jagoda. Gostovala je u šou programu „Obraz uz obraz“ čiji su domaćini bili Milena Dravić i Dragan Nikolić, a sastojao se od skečeva i muzičkih numera.
1981. godine je snimila filmove: „Lov u mutnom“ i „Šesta brzina“. Bila je Ana Štoker u seriji „Baza na Dunavu“ koja govori o štampariji Slobodna Vojvodina koja je uspešno radila do oslobođenja. 1982. godine je dobila uloge u filmovima: „Nedeljni ručak“, „Moj otac na određeno vreme“, „Priče preko pune linije“ i „Južna staza“, a u seriji „Priče iz radionice“ je bila Ljubinka „Lulu“. 1983. godine je glumila u ostvarenju „Razoružavanje zveri“. 1984. godine u filmu „Kratka sredba“ je bila Mirjana, u „Kraju rata“ Nadica Vukelić, a u legendarnom filmu „Varljivo leto ’68“ je tumačila ulogu lepe bibliotekarke Olje Miranovski u koju se maturant Petar zaljubio. 1985. godine je snimila filmove: „Mušica“, „Na istarski način“, „Dvostruki udar“ i „Tajvanska kanasta“. Iste godine je otvorija galeriju „Atrijum“ u Beogradu koju je vodila do 1999. godine. 1986. godine je bila Merja u filmu „Večernja zvona“, a glumila je sa: Ljiljanom Blagojević, Petrom Božovićem, Radetom Šerbedžijom, itd. 1987. godine je tumačila ulogu Mile u filmu Gorana Paskaljevića, „Anđeo čuvar“, koji je sniman na osnovu istinite priče o savremenoj trgovini ljudima. U filmu „Marjuča ili smrt“ je bila Marija. 1988. godine je glumila u ostvarenjima „Osmi dan u nedelji“ i „Haloa – praznik kurvi“ reditelja Lordana Zafranovića. Film govori o burnom letovanju bračnog para iz Nemačke, Majre i starijeg profesora Manfreda, koje glume Neda i Stevo Žigon. Neda je za ovu ulogu dobila „Zlatnu arenu“ na Filmskom festivalu u Puli. 1989. godine je imala sporednu ulogu ribarice u filmu „Boj na Kosovu“ i glumila je Klaru u „Atovskim vrtovima – preobraženje“. Snimila je i serije: „Vreme čuda“ koja je rađena po istoimenom romanu književnika Borislava Pekića i „Gospođu ministarku“ u kojoj je bila Milka. Do 1994. godine je učestvovala u legendarnoj seriji „Metla bez drške“ u kojoj je bila Miroslava Lepšanović, Sofijina i Zlatkova mama. 1990. godine je bila Rina Marić i Anđa Pantić u komedijama Branislava Nušića „Pokojnik“ i „Sumnjivo lice“, kao i Marta u „Profesionalcu“. 1991. godine je imala sporednu ulogu Dušanke u filmu „Original falsifikata“. 1993. godine je imala glavnu ulogu Silvije u filmu „Obračun u Kazino kabareu“, Natalije u „Tri karte za Holivud“, Margaret Jursenar u „Osmeh Margaret Jursenar“, Đorđeve majke u „Pun mesec nad Beogradom“, kao i ulogu Natalije, jedne od žena Ljubiše Samardžića, u seriji i filmu „Policajac sa Petlovog brda“. 1994. godine je glumila Milu u filmu „Biće bolje“ i nastavila je snimanje serije „Policajac sa Petlovog brda“. 1996. godine je bila Biljarica u filmu „Nečista krv“ koji je sniman na osnovu istoimenog dela Bore Stankovića. 1997. godine je tumačila ulogu Vide, majke devojčice Vesne koja boluje od leukemije, u filmu „Ptice koje ne polete“. 1998. godine je počela da predaje Javni nastup u Centru modernih veština u Beogradu.
1999. godine je snimila film „Nek’ bude što bude“, imala je sporednu ulogu Mišine majke u „Nebeskoj udici“, Cece u „U ime oca i sina“ i gospođe Ćorić u „Točkovima“. 2001. godine je glumila u veoma popularnom filmu „Nataša“ koji govori o tinejdžerki koja želi da pronađe ubicu svog oca. Neda je Biljana, Natašina majka. 2003. godine je tumačila ulogu Irine Spasić u „Najboljim godinama“, a zatim i sporedne uloge u humorističkim serijama „Neki novi klinci“ i „Kazneni prostor“. 2004. godine je bila stjuardesa Ceca u filmu „Lift“. 2005. godine je postala umetnička direktorka pri fabrici cigareta „Philip Morris International“. 2007. godine je imala glavnu ulogu Dunje u filmu „Promeni me“ i Rozalije u filmu „S. O. S. – Spasite naše duše“. Bila je gospođa Popić u seriji „Naša mala klinika“ na kojoj su radili do 2011. godine. Serija govori o životu mladih doktora koji se suočavaju sa neprofesionalnom direktorkom Popić (Nedom) i drugim nezgodama. Neki kritičari su ovu seriju proglasili za najgori humoristički program u Srbiji. 2008. godine je učestvovala u snimanju televizijske serije „Gorki plodovi“ u kojoj glumi Vesnu Gagulić. 2009. godine je dobila „Plaketu jugoslovenske kinoteke“ za sva ostvarenja na filmu. 2010. godine je bila glumica u filmu „Ma nije on takav“. Dodeljena joj je Nagrada „Pavle Vuisić“ koja se glumcima dodeljuje za životno delo. Ovu odluku je doneo žiri koga su činili: Mira Stupica, Mira Banjac i Bogdan Diklić. 2011. godine je učestvovala u snimanju hrvatske serije „Pod sretnom zvijezdom“ tumačeći ulogu Zore Martinović. 2012. godine u seriji „Prinudno sletanje“ glumi Jovanu. 2015. godine je u filmu Radoša Bajića, „Za kralja i otadžbinu“, glumila Milenu Janjić sa Markom Nikolićem, Nebojšom Glogovcem, itd. Bila je predsednica žirija na 43. Festu. Njen posao je bio da, sa članovima žirija, proglasi najbolji film i da drugim filmovima dodeli priznanja poput: najbolja muška uloga, najbolja ženska uloga, itd. Igrala je u pozorišnoj predstavi „Živećemo bolje“ koja se prikazivala u Zagrebu. Do 2016. godine, Neda Arnerić je snimila preko 110 filmova i odigrala preko 40 uloga u pozorištu. 1996. godine se politički aktivirala i učlanila se u Demokratsku stranku. Išla je na proteste do 2000. godine verujući da čini nešto dobro za budućnost svoje dece i otadžbine. Tada je upoznala pokojnog premijera, doktora Zorana Đinđića, koji ju je pozvao da bude član parlamenta. 2003. godine je bila umešana u „Aferu Bodrum“ jer je njena kartica iskorišćena za glasanje iako je bila na letovanju, a ne u Skupštini. Nakon Đinđićeve smrti, prestala je da se bavi politikom ne želeći da joj ona oduzima dragoceno vreme. Nedi je lepota na početku karijere bila otežavajuća okolnost jer je dobijala uloge u kojima je više bila kao ukras. Međutim, usledilo je nekoliko ozbiljnih filmova posle kojih joj nije smetalo da je smatraju privlačnom ženom. Nekoliko puta se obnažila pred kamerama za potrebe filma što je veoma teško palo njenom ocu koji je bio načelnik klinike.
Rođena je 15. jula 1953. godine u Knjaževcu. Neda je preminula 10. januara 2020. u svom stanu u Beogradu u 67. godini.
Njeno beživotno telo pronašao je njen brat, a osam dana kasnije nakon komemoracije ispraćena je na večni počinak.
Urna sa pepelom Nede Arnerić položena je u Aleju zaslužnih građana, a glumica počiva pored kolege, glumca i voditelja Đorđa Nenadovića. Po želji porodice, spuštanje posmrtnih ostataka obavljeno je bez prisustva javnosti, u krugu najbliže rodbine, što je bila i Nedina želja.
To je tada potvrdila i glumičina prijateljica i koleginica sa klase Jelena Tinska:
- Znajući Nedu, verujem da bi njena želja bila da bude sahranjena bez publiciteta i da bude zajedno sa svojim Miletom - rekla Tinska tada i dodala da se njena prijateljica umorila od života:
- Bolovala je od depresije. Upala je u beznađe, jer je prerano ušla u svet filma i preskočila je detinjstvo, mladost. Ušla je u ozbiljne godine nemajući prave uspomene, koje imamo kada živimo neki drugi život. Mač sa dve oštrice je kada ste okupirani samo karijerom. I godine prolaze, splasne fascinacija karijerom, desi se da nemate dovoljno uloga i upadnete u depresiju - istakla je ona pre dve godine.
Bonus video:
(Espreso)