FIZIKA
MOBILNI TELEFON NIJE NAJOPASNIJI UREĐAJ KAD ZAGRMI: Profesor Fizičkog fakulteta objasnio, KLONITE GA SE!
Profesor Fizičkog fakulteta dr Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora
U prethodnih sat vremena veliko nevreme sa obilnim pljuskovima, grmljavinom i gradom protutnjalo je Bačkim Petrovcem i Sremskom Kamenicom, dok RHMZ najavljuje da će se u narednih sat vremena ovakve obilne padavine sručiti i na Srednjebanatski okrug.
Da li ste sigurni da znate kako treba da se ponašate kad zagrmi? Šta su istine, a šta zablude kada je o grmljavini reč, otkrio je prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.
Statistika govori da tokom godine od udara groma strada deset osoba. Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta – od pet do deset dana.
Profesor Fizičkog fakulteta dr Vladimir Đurđević ističe da je najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora.
Najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.
Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gde da se sklonite – čučnite!
"Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za posle podne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budemo sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo - objašnjava profesor Đurđević.
Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!
- U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen - napominje profesor Đurđević.
Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i "desi nešto strašno", kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.
Naodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.
Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto - napominje profesor Đurđević za "RTS".
Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekata, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.
(Espreso / RTS)