OD 1. OKTOBRA VEĆE RATE ZA KREDITE: Evo kako da se zaštitimo od daljih POSKUPLJENJA!

Već nekoliko meseci unazad centralne banke širom sveta u cilju zaustavljanja rasta inflacije podižu kamatne stope. Američki FED podigao je kamate oko 3 odsto, a isto su nedavno učinile i ECB, Banka Engleske, centralna banka Švajcarske, pa i Narodna banka Srbije.

Kako se podizanjem ovih kamatnih stopa posledično dižu i kamate na međubankarskom tržištu (kao što su Libor, Belibor, Euribor...) ovi potezi neminovno dovode i do poskupljenja rata na kredite stanovništva. Euribor (šestomesečni), u kom su indeksirani, tj. za koji se vezuju svi evro krediti u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima iznosi 1,8 odsto, dok je sredinom juna ove godine on bio oko 0.

Sledeće poskupljenje kredita sleduje već krajem ove nedelje, tj. 30. septembra, za sve one kojima su krediti vezani za tromesečni Euribor.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, građani trenutno otplaćuju oko 154.000 kredita. Prema nedavnim podacima Narodne banke Srbije, od ukupnog broja kredita u bankama, oko 45,5 odsto su krediti indeksirani u evrima, a većina njih (oko četiri petine) su krediti po varijabilnim kamatnim stopama, te svi oni mogu da očekuju da će za manje od nedelju dana sledeću ratu za kredit plaćati osetno više.

Koliko će poskupeti krediti?

Ako uzmemo da je neko podigao kredit početkom godine, kada je euribor iznosio oko -0,55 odsto) u vrednosti od 100.000 evra, sa rokom otplate od 360 meseci, sa dogovorenom promenljivom kamatom od 4 odsto u trenutku, mesečna rata iznosila je 449 evra.

S obzirom da je euribor sada oko 1,8 odsto, promenljiva kamatna stopa se povećala na 5,8 odsto, što znači da je njihova mesečna rata sada 586,75 evra tj. veća je za 137 evra.

Samo od početka septembra do sada, rata na takav kredit je povećana za 50 evra.

Šta građani mogu da urade?

Jedna od opcija da se zaštite od daljih poskupljenja kredita je i fiksiranje kamatne stope, tj. refinansiranje kredita sa promenljivom kamatnom stopom i zamena za fiksnu kamatnu stopu.

Da postoji mogućnost da se kamata fiksira, potvrdio je za "Blic Biznis" Dušan Uzelac, sa portala Kamatica, i dodao da od pomeranja referente kamatne stope "strahuju" i klijenti i banke.

- To je izazov i za jedne i za druge. banke će uvek štititi svoje interese i tako praviti proizvode, ističe Uzelac.

On savetuje ljudima koji uzimaju kredita da ga uzimaju zato što hoće, a ne zato što moraju.

- Fiksna ili varijabilna kamatna stopa, ne bi trebalo da se tiče građana. Oni moraju da se oslone na svoj kapacitet zarađivanja i da se ne prezadužuju preko granica izdržljivosti, već da uzmu samo onoliko koliko mogu da plate, nastavlja on.

U nedavnom gostovanju u domaćim medijima, profesor Beogradske bankarske akademije, Ismail Musabegović, istakao je u slučaju da banka da mogućnost da se pređe na fiksnu kamatnu stopu, treba to uzeti u obzir.

-U zavisnosti u kom ste periodu otplate kredita. Ako ste u kasnijem, nema potrebe, ali ako ste u ranom periodu možete da pređete na fiksnu kamatu, savetuje on, piše RTS.

Koliko će trajati poskupljenja?

Profesor Musabegović, istakao je za "Blic" da uprkos sasvim očekivanom povećanju, sve zavisi od politike centralnih banaka, ali ne veruje da će se ono kretati ubrzano već postepeno.

- Kada je u pitanju tempo rasta tu je vrlo bitna politika centralnih banaka, uključujući i našu. Ako mnogo raste kamata to će otežati privredna kretanja i otežaće rad privrede, što nije cilj. Tako da ne verujem da će to biti neki veliki skokovi, već da će to povećanje biti umereno i postepeno, "u ratama" i da će svaka centralna banka to najavljivati kako bi se ljudi na vreme pripremili za to, kaže profesor.

Imajući u vidu da neobuzdana inflacija kontroliše i rast kamatne stope, njeno zaustavljanje, smatra sagovornik Blica ne možemo očekivati uskoro.

- Ne verujem da će se inflacija staviti pod kontrolu pre godinu ili dve - zaključuje profesor.

(Espreso / Blic)