AUTO-SEDIŠTE SKUPLJE OD AUTOMOBILA:Vukov tata za Espreso o PROBLEMIMA roditelja čija deca imaju CEREBRALNU PARALIZU

Svaka deseta osoba u svetu živi sa nekim oblikom invaliditeta, a većina se suočava sa diskriminacijom i nerazumevanjem.

Jedan od najmanje shvaćenih invaliditeta je cerebralna paraliza, pa su osobe sa ovim invaliditetom neretko van vidokruga društva i sistema. Sve to im dodatno otežava svakodnevni život, naročito kada se u obzir uzmu socijalne i fizičke barijere, predrasude, kao i nepristupačnost objekata.

Osim toga, osobe sa invaliditetom i njihovi roditelji često se suočavaju sa bezobrazno skupim pomagalima i drugim preko potrebnim sredstvima koja mogu olakšati svakodnevnicu.

Nedavno je na svom Tviter nalogu na to pažnju skrenuo Stojan Grujičić, otac hrabrog dečaka Vuka koji se godinama bori sa cerebralnom paralizom.

Vukov ponosni tata naveo je da se tokom potrage za auto-sedištem prilagođenim za decu sa cerebralnom paralizom neprijatno iznenadio cenom ovakvog sedišta.

"Upravo gledam auto sediste koje je prilagodjeno za Vuka i decu sa cerebralom paralizom, i tuzno konstatujem da je ono skuplje od naseg auta! Toliko o tome... Bezbednost itekako ima cenu! I da, skoro sve je u tim prokletim parama!", naveo je Stojan u objavi.

Podelio je fotografiju i opis sedišta iz oglasa na koji je naišao:

"Idealno je za upotrebu kao autosedište koje je u potpunosti testirano u sudaru (ECE R44/04), u kućnoj stolici ili invalidskim kolicima (kao neurološko sedište), kao i ljuljaška za decu. MULTISEAT sedište je prepoznato kao adekvatno za decu sa posebnim potrebama i od strane Agencije za Lekove i medicinska sredstva Srbije i klasifikovano kao Medicinsko sredstvo klase 1 rešenjem br. 515-02-02053- 2020-7 od 22.06.2020. Jedinstvene karakteristike Multiseat olakšavaju: - Ispravljanje nepravilnog položaja karlice - Stabilizuje trup sa bočnim osloncima (pelotama) i tako ga sprečava od deformiteta - Prilagodljiv oblik, asimetrična podrška za leđa u slučaju kifoze, skolioze ili hiperlordoze - Zahvaljujući podesivom naslonu za glavu pravilno ćete zaštititi glavu i vratnu kičmu", piše u oglasu koji zvuči kao idealna ponuda, sve dok se ne vidi cena od čak 1.980 evra!

Kako kaže Stojan za Espreso, ovo je jedno od sedišta koje odgovara Vukovim potrebama, kao i potrebama ostale dece sa cerebralnom paralizom. Ističe i da su do sada pokušavali da obično sedište prilagode, ali to nije urodilo plodom.

- Do sada smo pokušavali sa običnim sedištem i raznoraznim varijantama sedenja, vezivanja pojasa, zaglavljivanja svega i svačega između njega i vrata kao i bratstvo sedišta. Privlačili smo prednje sedište da ne može da ispadne I stične stvari. Promenili smo tri obična sedišta ali ni jedno više ne odgovara njegovoj visini, težini i pratećim problemima koje ima, navodi Stojan i dodaje da Vuk ne sedi samostalno dovoljno dobro da bi se držao u sedištu. Prerastao je vezivanje preko ramena i vezuje se običnim pojasom, pa može da isklizne ili padne.

Stojana smo pitali i da li je uspeo da pronađe jeftiniju alternativu ovog sedišta koje košta skoro 2.000 evra.

- Do sada nismo našli jeftiniju alternativu. Pokušavali smo da preradimo obično dečje sedište, dodajemo neke kaiševe za držanje, učvršćivali ivice i stavljali neku vrstu drugačije potpore ali sta god da uradimo to prosto nije to, jer ono nije predviđeno za njegove potrebe, priča Vukov tata za Espreso.

Roditelji dece sa cerebralnom paralizom "dovijaju" se na sve načine kako bi olakšali svakodnevnicu i sebi i svojoj deci, a jedan od načina je i da dete tokom vožnje drže u krilu.

- Tužno je da većina roditelja decu sa psihomotornim problemima obično drži u krilu, jer prosto ne postoji mogućnost da ih drugačije voze. A verujte mi da se itekako mnogo voze od doktora do doktora na terapije, kontrole, vežbe, navodi naš sagovornik.

Kako bi obezbedili neophodna pomaga, roditelji su prisiljeni da novac pozajmljuju i da se zadužuju.

- Lično ulazimo iz kredita u kredit, jer su Vukove vežbe, terapije, raznorazna pomagala jako skupa, kaže Stojan i dodaje da sve ovo navodi kako bi ukazao na probleme roditelja dece i osoba sa invaliditetom jer se o tome ne priča.

- Nama je potrebna pomoć, jer mi ne možemo sve sami. Potrebna nam je pomoć države, lokalne samouprave..., zaključuje Stojan Grujičić.

Paradoks je da je Srbija jedna od 177 zemalja koje sprovode odredbe Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom koje, sa druge strane, u našoj zemlji žive marginalizovano, u troškovima neretno prepuštene same sebi.

Problem koji je Grujičić izneo kao i sve druge probleme i izazove sa kojima se kao roditelj deteta sa cerebralnom paralizom u Srbiji svakodnevno suočava, nije usamljen i izolovan.

Ovakvi problemi postali su sistemski. Stoga se nameće pitanje da li država treba da bude jedina i prava adresa za donošenje adekvatnih i pravovremenih rešenja u ovakvim slučajevima.

(Espreso)