ROĐENJE PRESVETE BOGORODICE
KAKVI BUDEMO DANAS, TAKVI ĆEMO BITI DOVEKA: Slavimo Malu Gospojinu, a neke stvari je strogo zabranjeno RADITI!
Danas je jedan od najvećih praznika u godini
Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Rođenje Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, jedan od najvećih zavetnih praznika.
U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu više dana provode u prazničnom raspoloženju posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Kao što je rođenje Marijino obasjalo stare roditelje Joakima i Anu, tako i sunce na dan 21. septembra najavljuje sunčanu jesen i zimu, kaže narodno predanje.
Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.
Danas je jedan od najvećih praznika u godini.
Veruje se da ako na današnji praznik bude vedro, bez oblaka i ako se vidi sunce tokom većeg dela dana, veruje se da će jesen i zima biti blage.
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove.
Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Na današnji dan navodno nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka - Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i oca iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko a po majci arhijerejsko.
(Espreso/Magazin novosti)