U OVOM GRADU VLADAJU NAJBRUTALNIJI USLOVI ŽIVOTA ZA KOJE STE IKADA ČULI: Škole i bolnice NE POSTOJE, a to nije SVE!

Visoko u peruanskim Andima, na krajnjem jugoistoku države, nalazi se stari rudarski kamp zlata koji je tokom godina dobio status grada.

S visinom od 5.100 metara, na kojoj se grad La Rinkonada nalazi, postao je grad/naselje, na najvišoj nadmorskoj visini na svetu, tj. najviši grad na svetu.

To je staro rudarsko naselje, bogato nalazištima zlata koje je danas zahvaljujući „zlatnoj groznici“ dostiglo populaciju od oko 70.000 stanovnika. To je najviši naseljeni centar na svetu, iako se smatra jednim od najpaklenijih mesta na planeti.

Uslovi života u La Rinconadi su zastrašujući i nehumani. Jedini izvor vode za piće u gradu dolazi iz jezera zagađenih živom, ne postoji sistem za odlaganje otpada i ljudi su primorani da žive među đubretom, bez struje i kanalizacije.

Ne postoje škole ili bolnice, a očekivani životni vek ove populacije je 30-35 godina, otprilike upola manje od prosečnog građanina Perua. Ljudi umiru polako, proždiru ih bolesti pluća i respiratorne infekcije koje vremenom utiču na nervni sistem, uzrokujući deformacije, gubitak pamćenja, paralizu i smrt.

Danas u ovom gradu živi više od 50.000 ljudi. Vremenske prilike su slične kao i na zapadnoj obali Grenlanda, iako se mesto nalazi na samo 14 stepeni južno od ekvatora. Leta su vlažna i prohladna, a temperature retko prelaze 10 stepeni.

Svi muškarci rade u rudnicima, a žene prodaju robu, tragaju za zlatom u odbačenim rudaskim stenama ili zarađuju od prostitucije. Rudari ručno izvlače zlato pomoću žive, druge najbogatije stvari koja se ovde može naći.

Ali uprkos svom zlatu, La Rinconada je verovatno najsiromašniji i najzagađeniji grad na svetu jer je okolina grada izuzetno zagađena zbog rudarstva.

Za razliku od drugih rudarskih gradova, La Rinkonada nije u vlasništvu ni jedne firme.

Naprotiv, gotovo celo rudarsko kopanje koje se radi ovde je neformalno, odnosno ilegalno. Nema administracije i nema zakona. Ništa ne ide u razvoj grada, a većina zlata koja dolazi iz "utrobe" planine ide direktno na crno tržište.

Još jedna zanimljivost vezana za ovaj grad je ta da rudarska frima, "Corporación Ananea", ne plaća svoje radnike. Umesto toga, oni rade pod arhaičnim radnim sistemom zvanim "cachoreo".

Naime, rudari ovde ne primaju tradicionalnu platu. Umesto toga, polažu pravo na bilo koje zlato koje pronađu poslednjeg dana svakog mesecs u godini.

Bonus video:

(Espreso/24sedam)