KONAČNO JE PRIZNALA DA PRUŽA SE*SUALNE USLUGE!

U septembru 2020. godine, kada je epidemija korona virusa dostigla vrhunac, kreativna agencija Arijel Egozi izgubila je sve svoje klijente. U to vreme ona je odlučila da krene da se bavi seksualnim radom.

Arijel je navela u svom postu na LinkedIn-u da „naplaćuje prevelike iznose“ i da nema problema da odbije one koji to ne mogu da plate jer nema šta da dokazuje.

Njene društvene mreže i pošta su eksplodirali od komentara, poruka i zahteva za praćenje.

Za Arijel, koja se identifikuje kao „queer femme“, bavljenje seksualnim radom je takođe bio način da istraži kako bi to moglo da izleči njene seksualne traume i da preuzme kontrolu nad svojim telom, kao i svojom karijerom.

– Osetila sam da je ovo ‘dobro za mene’. To nije karijera koju sam nameravala da imam, ali to je samo još jedna stvar koja stoji pored svih drugih stvari koje radim.

Egozi je rekla da je pristupila seksualnom radu sa istom profesionalnošću kao i svakom drugom poslu.

„Postoje bezbednost i drugi aspekti, koji su užasni i zastrašujući, ali bilo mi je jasno u šta se upuštam. Napravila bih korak unazad kad god bih osetila da su moje granice pređene i pobrinula bih se da ne radim ništa što mi nije prijatno.“

Upravo sa ovim iskustvom seksualnog rada, profesije koja je tabu širom sveta i u kojoj su seksualni radnici maltretirani i diskriminisani, Arijel je odlučila da ažurira svoj LinkedIn.

– Seksualni rad je najstarija profesija u istoriji. Ako govorimo o LinkedIn-u kao profesionalnoj platformi, seksualni rad ima ozbiljno mesto u njemu. Ako razgovarate sa seksualnim radnicima, oni vam mogu pomoći da razumete svoje granice, kako da uspostavite ugovorne sporazume, kako da cenite sebe na poslu, odredite cene i budete jasni u komunikaciji.

Viralnost njene objave na LinkedIn-u premašila je sva očekivanja. Dok su jedni pružali podršku, uvažavanje i ohrabrenje, mnogi su na taj način kanalisali mržnju i osudu.

„Da li je ona dobro?“, „Poludeće!“, „Šta nije u redu sa njom?“ samo su neki od komentara. „Ovo je veoma opasna igra koju igrate“, napisao je jedan korisnik, dok je drugi komentar glasio: „Dobijate novac, ali da li vredi gledati u ogledalo i plakati pod tušem kada se još uvek osećate neispunjeno pokušavajući da popunite prazninu? ”

– Moramo da vidimo seksualne radnike kao ljudska bića, a ne kao objekte. Seksualni radnici nisu nužno ljudi koji su žrtve seksualne trgovine – to je totalno drugačije. Što više dekriminalizujemo seksualni rad, to će ljudi imati više prostora i sigurnosti. Ako nešto nije bezbedno za seksualne radnike, to će na kraju uticati i na sve ostale.

– Bila sam sigurna da će ovo privući više pažnje od većine mojih postova na LinkedIn-u, jer je pomalo kontroverzno“, rekla je Egozi (31) za Vice. „Očekivala sam da ću dobiti oko sedam komentara, a postala sam lice nekog pokreta.

(Espreso/Objektiv)