PRAVOPIS
MALA LEKCIJA IZ PRAVOPISA SRPSKOG JEZIKA: Evo ŠTA se piše ODVOJENO, a šta SPOJENO
Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno
Potrudili smo se da objasnimo najčešće nedoumice oko pisanja složenih reči ili izraza, kada se pišu spojeno, odvojeno ili pak sa crticom.
Rećiću ili reći ću, doćiću ili doći ću i slično. Ako se neka reč u infinitivu završava na “ći”, onda se piše odvojeno. Znači: pomoći ću, ali pogledaću, prihvatiću, pripaziću...
Naprimer ili na primer? Piše se odvojeno – na primer.
Ćete videti ili videćete? Potpuno je svejedno.
Sve jedno ili svejedno? Piše se spojeno, svejedno, ako koristimo reč da istaknemo da su neke dve stvari podjednak izbor. Odvojeno pisanje može da označava da je više stvari potpuno jednako ili identično po kvalitetu ili drugim svojstvima, ili da pripadaju istoj celini.
Dobro došli ili dobrodošli? Kao izraz dobrodošlice piše se odvojeno: “Dobro došli, dragi gosti!”. U slučajevima kada se koristi da izrazimo da nam je nešto potrebno i da bismo ga drage volje prihvatili, piše se spojeno. Primer: “Prilozi su dobrodošli”
Preda mnom ili predamnom? Kao i svi izrazi koji sadrže reč “preda”, piše se odvojeno preda mnom.
Zamalo ili za malo. Koriste se oba, ali u različitim situacijama. Spojeno se piše kada ga koristimo kao sinonim za nešto što se gotovo desilo, ali ipak nije: “Zamalo da se onesvestim!” (ali nisam). Odvojeno se piše kada se nešto za malo NIJE desilo, ali ipak jeste: “Za malo sam promašio metu!” (Ipak sam promašio). Razlika u značenju vidi se u sledećem primeru: “Zamalo sam propustio voz!” (ali ipak sam ga uhvatio) i “Za malo sam propustio voz!” (skoro sam stigao ali mi je otišao).
Ponekad ili po nekad? Pravilno je ponekad.
Kad god ili kadgod? Oba su pravilna.
Nadalje ili na dalje? Pravilno je nadalje.
Ne dam ili nedam? Pravilno je odvojeno, ne dam.
Naći ću ili naćiću. Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na “ći” piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.
Idalje ili i dalje? Iako se kao skraćenica piše “itd”, nema nikakvog razloga da ove dve reči budu spojene – pravilno je odvojeno, i dalje.
Dosad ili do sad? Pravilno je i jedno i drugo.
Upravu ili u pravu? Pravilno je odvojeno, u pravu.
U redu ili uredu? Pravilno je odvojenu, u redu.
Ionako ili i onako? Pravilna su uglavnom oba, osim u izrazima kao što je: “I ovako i onako nekako ćemo uspeti.”
Da li ili dali? Kao upitna rečca pravilno je odvojeno: “Da li vidiš onu pticu?”, ali kao glagol “dati” u trećem licu množine piše se, naravno, spojeno: “Dali su mi dobra sedišta.”
Samnom ili sa mnom? Pravilno je odvojeno, sa mnom.
Apropo ili a propo? Iako je u svom izvoru odvojeno, po našem pravilu pravilno je pisati spojeno, odnosno apropo.
Ne mojte ili nemojte? Pravilno je nemojte i ovo je izuzetak od pravila. U većini slučajevima ne se priše odvojeno od glagola kome prethodi.
Kamo li ili kamoli? Piše se spojeno, kamoli, ako se koristi kao veznik u rečenici. “Nisam hteo ni da ga vidim, a kamoli da pričam s njim!” Odvojeno se piše ako se koristi u upitnom obliku: “Kamo li je on otišao?”
Ne moj ili nemoj? Kao glagol pravilno je spojeno, nemoj. (izuzetak od pravila da se “ne” piše odvojeno od glagola kome prethodi), ali ako koristimo u odricanju onda se piše odvojeno: “Ovo je tvoj sat, ne moj.”
Malo pre ili malopre? Malopre se piše ako je u pitanju prilog koji znači maločas. Ali ako hoćemo da kažemo da se nešto dogodilo malo pre nečega drugog, piše se odvojeno. “Stigao sam malo pre radnog vremena.”
Uostalom ili u ostalom. Kao rečca piše se spojeno: “Uostalom to smo već znali.” Ali zato: “Dobar je u matematici ali u ostalom je prosečan.”
Itekako ili i te kako? Pravilno je odvojeno, i te kako.
Vi bi ste ili vi biste? Pravilno je “vi biste”.
Neznajući ili ne znajući? Iako postoji reč “neznanje” koja se piše spojeno, ipak pravilno je odvojeno, “ne znajući” kao i kod drugih reči: “ne poštujući”, “ne pevajući”, “ne plivajući”...
Ne efikasan ili neefikasan? Pravilno je spojeno, neefikasan. Slični slučajevi su: neplaćen, neograničen, nesputan, neradan, nezreo...
Zauzvrat ili za uzvrat? Zauzvrat je pravilno.
Do viđenja ili doviđenja. Kao pozdrav piše se spojeno, doviđenja. Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Do viđenja komete nije se znalo da se sastoji od leda.”
Ićiću ili ići ću? Pravilno je odvojeno, pošto se ovaj glagol u infinitivu završava na “ći”.
Nijedna ili ni jedna? Koriste se oba. Najčešće se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo značenje. Recimo: “Nijedna ptica nije crna”, ali zato “Ni jedna ni druga ptica nije crna”.
Jel ili je l’? Koriste se oba, mada pravopisi preporučuju spojeno pisanje.
Posle podne ili poslepodne? Kao vremenska odredba piše se odvojeno: “Doći ću posle podne.”, a kao imenica spojeno: “Nije ga bilo čitavo poslepodne.”
Po malo ili pomalo? Kao prilog koji označava malu količinu ili određenu meru piše se spojeno: “To je pomalo smešno.” U distributivnom značenju piše se odvojeno: “Svako je dobio po malo mleka.”
Dabogda ili da bog da? Pravilno je spojeno, dabogda.
Netreba ili ne treba. Kako su ovo dve odvojene reči, tako se i pišu: “ne treba”.
Napamet ili na pamet. Napamet se piše kada je sinonim za “naizust”, dok se u ostalim slučajevima piše odvojeno. “On zna celu pesmu napamet.” i “Ne pada mu nijedna pesma na pamet.”
Za sad ili zasad. Kada hoćemo da kažemo da je nešto privremeno, pišemo spojeno: “Mirna je zasad(a).” Ali kada koristimo u značenju namene, onda pišemo odvojeno: “Ovo je za sad, a ovo ostavi za kasnije.”
Neradi ili ne radi. Pravilno je odvojeno, ne radi.
Ustvari ili u stvari. Piše se odvojeno, u stvari.
Za ništa, nizašta ili ni za šta? Pravilno je u tri odvojene reči: ni za šta.
Bezveze ili bez veze? Pravilno je odvojeno, bez veze, kada je u pitanju spoj predloga “bez” i imenice “veza”.
Godinu i po ili godinu ipo? Pravilno je godinu i po.
Zasigurno ili za sigurno. Zavisno od situacije koriste se oba. U značenju pouzdano, svakako, bez sumnje piše se spojeno, dok odvojeno pišemo kada stavljamo naglasak na sigurno.
Veroučitelj ili vero učitelj? Pravilno je spojeno, kao i kod reči veronauka, veroispovest, veroljublje i sličnih.
Malte ne ili maltene? Pravilno je maltene.
Malo prodaja ili maloprodaja. Pravilno je maloprodaja.
Maločas ili malo čas? Pravilno je maločas.
Malo pre ili malopre? Kao prilog koji znači maločas piše se spojeno, malopre. U ostalim slučajevima piše se odvojeno.
Makro elementi ili makroelementi? Pravilno je makroelementi.
Makakvih ili ma kakvih? Pravilno je ma kakvih.
Laboratorija ili labaratorija? Pravilno je laboratorija.
Peva ćemo ili pevaćemo? Pravilno je pevaćemo.
Radio aktivnost ili radioaktivnost? Pravilno je radioaktivnost.
Radišli ili radiš li? Pravilno je radiš li.
Koliko toliko, kolikotoliko ili koliko-toliko? Pravilno je koliko-toliko.
Kogod ili ko god? Koriste se oba. Kogod se koristi u neodređenijem značenju kao sinonim za „neko“, a u ostalim slučajevima piše se odvojeno.
Ulevo ili u levo? Kako su ovo različiti izrazi koriste se oba u različitim slučajevima. Prilog “ulevo” znači na levu stranu i pravilno je pisati ga spojeno. Ako ga koristimo da odredimo nešto levo srednjeg roda onda pišemo odvojeno: “Udarila me je u levo oko.”
Uoči ili u oči? Različiti izrazi, koriste se oba u različitim slučajevima. “Uoči” je predlog koji znači neposredno pre nečega i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Stavila sam kapi u oči.”
Vegeterijanac ili vegetarijanac? Pravilno je vegetarijanac.
Ućutkivati ili ućutkavati? Koriste se oba pošto je ućutkivati nesvršeni oblik ovog glagola dok je ućutkavati nesvršeni i učestali oblik istog. Prvi koristimo da kažemo da smo dugo vremena vršili tu radnju: “Cele večeri sam je ućutkivao.”, dok drugi koristimo da kažemo da ne samo da smo nešto dugo radili nego još uvek to radimo, štaviše preraslo nam je u običaj: “Uvek moram da je ućutkavam!”
U susret ili ususret? Pravilno je odvojeno.
Bogzna ili bog zna? Različiti izrazi, koriste se oba. Bogzna se koristi u značenju naročito, osobito, obično kada negiramo: “Ne peva bogzna kako.” Ali zato imamo: “Otišao je bog zna gde.”
Do zla boga ili dozlaboga? Pravilno je spojeno, dozlaboga.
foto-sinteza ili fotosinteza? Pravilno je fotosinteza.
Moto-trke ili moto trke? Pravilno je moto-trke, kao i moto-klub, moto-kros, moto-revija i slični izrazi.
Nazdravlje ili na zdravlje. Pravilno je nazdravlje.
Napola ili na pola? Različiti izrazi. Napola je prilog koji znači na dva jednaka dela: “Presekla sam tortu napola.” dok je “na pola” spoj predloga i imenice: “Setio sam se na pola puta.”
Nasamo ili na samo? Pravilno je nasamo ako nam treba prilog koji znači “u četiri oka”.
Ne važno ili nevažno? Pravilno je nevažno.
Neznam ili ne znam? Pravilno je ne znam.
Zajedno ili za jedno? Različiti izrazi su u pitanju. Zajedno znači u društvu sa nekim i piše se spojeno. “Za jedno” je spoj predloga i priloga koji koristimo za neodređeni vremenski period: “Vraćam se za jedno pet minuta.” ili u drugim slučajevima: “Za jedno dete je dovoljna ova količina.”
Zadugo ili za dugo? Različiti izrazi. Zadugo je prilog koji znači poduže i piše se spojeno. U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Ova stolica nije udobna za dugo sedenje.”
Use ili u se? Pravilno je u se.
Umnogome ili u mnogome? Pravilno je umnogome.
Ubuduće ili u buduće? Ako koristimo kao prilog, onda se piše spojeno, ubuduće. “Ubuduće karte će koštati dvostruko više.” Ako koristimo kao spoj predloga i prideva, onda ide odvojeno: “Uzdam se u buduće uspehe.”
Trominutni, tro-minutni ili tro minutni? Pravilno je trominutni.
A priori ili apriori? Oba su pravilna.
A posteriori ili aposteriori? Oba su pravilna.
Alkotest, alko test ili alko-test? Pravilno je alko-test.
Bilo kakav ili bilokakav? Pravilno je odvojeno, bilo kakav. Izrazi sa “bilo” se uvek pišu odvojeni: bilo ko, bilo gde, bilo kada...
Budzašto ili bud zašto? Pravilno je spojeno, budzašto.
Daje ili da je? Ovo su različiti izrazi. “Daje” je treće lice jednine prezenta reči “dati”, dok je “da je” spoj rečce “da” i trećeg lica jednine prezenta reči “jeste”. Primer: “Želim da je ponesem.” i “Sestra mi daje knjigu.”
Lap top ili laptop? Pravilno je laptop.
Radio stanica ili radio-stanica? Pravilno je radio-stanica.
Za badava ili zabadava. Pravilno je spojeno, zabadava, ako nam treba sinonim za “uzalud”. “Nisam zabadava toliko radio.” Međutim postoji i reč “badava” koja znači jeftino, i u tom slučaju “za” se piše odvojeno: “Kupio sam knjigu za badava.” (Da smo napisali “Kupio sam knjigu zabadava” to bi značilo kupio sam je uzalud).
Visokospecijalizovan ili visoko specijalizovan? Obično se piše spojeno, osim kada želimo da naglasimo “visoko”. (Na primer “Visoko specijalizovana ustanova).
Velikomučenik ili veliko mučenik? Pravilno je spojeno, velikomučenik.
Uzbrdo ili uz brdo? Spojeno ako nam treba prilog koji znači “naviše, nagore”, odvojeno u ostalim slučajevima. “Ulica ide uzbrdo” i “Uspeo sam se uz brdo.”
Uskoro ili u skoro? Ako nam treba prilog koji znači “ubrzo”, onda pišemo spojeno. U doslovnom značenju pišemo odvojeno. Primeri: “Uskoro odlazim” i “Usvojeno je u skoro svim školama”.
Transkontinentalna ili trans kontinentalna? Pravilno je spojeno, transkontinentalna.
Rent-a-kar ili rentakar? Pravilno je rentakar.
Od nikoga ili ni od koga? Pravilno je ni od koga.
O ničemu ili ni o čemu? Pravilno je ni o čemu.
Ni na šta ili na ništa? Pravilno je ni na šta.
Nemoram ili ne moram? Pravilno je ne moram.
Nedam ili ne dam? Pravilno je ne dam.
Nemoj ili ne moj? Ako je u pitanju odrični glagol, pravilno je nemoj. Ako poričemo da je nešto naše, pišemo “ne moj”. “Čiji je ovaj sat? Ne moj! Ma nemoj da pričaš!”
Ne nagađam ili nenagađam? Pravilno je ne nagađam.
Namrtvo ili na mrtvo? Kao jedinstven prilog piše se spojeno, namrtvo. (“Prebijen je namrtvo”) U ostalim slučajevima odvojeno: “Stao je na mrtvo cveće”
Nadomak ili na domak? Kao prilog piše se spojeno, nadomak.
Na izgled ili naizgled? Kao prilog piše se spojeno, naizgled. Kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno, na izgled.
Multimedijalna ili multi-medijalna? Pravilno je multimedijalna. Uopšteno prefiks “multi” piše se spojeno sa rečima kojima prethodi.
Zapadnoevropski ili zapadno evropski? Pravilno je zapadnoevropski.
Za ničiju ljubav ili ni za čiju ljubav? Pravilno je ni za čiju ljubav.
Upravo ili u pravo? Prilog u značenju “baš sada” piše se spojeno, u pravo. U ostalim slučajevima je odvojeno. (Pogodio je u pravo mesto)
Unekoliko ili u nekoliko? Prilog koji znači “pomalo, donekle” piše se spojeno, unekoliko. U ostalim slučajevima ide odvojeno: “Svratio sam u nekoliko prodavnica.”
Umesto ili u mesto? Kao predlog koji označava zamenu nečega nekim drugim piše se spojeno, a u ostalim slučajevima odvojeno. “Umesto u mesto ciljao je u mačku”
Tu sam ili tusam? Pravilno je tu sam.
Stoga ili s toga? Pravilno je stoga.
S čim ili sčim? Pravilno je odvojeno, s čim (ili sa čim).
Aeroklub ili aero-klub? Pravilno je aero-klub.
Agrobiologija ili agro-biologija? Pravilno je agrobiologija.
Akonto ili a konto? Pravilno je akonto.
Akobogda ili ako bog da? Kao prilog koji znači kuda, kamo, piše se spojeno, a kao izraz nadanja piše se odvojeno.
Cakum pakum ili cakum-pakum? Pravilno je cakum-pakum.
Celobrojan ili celo brojan? Pravilno je celobrojan.
Cap carap ili cap-carap? Pravilno je cap-carap.
Cikloturizam ili ciklo turizam? Pravilno je cikloturizam.
Citostatik ili cito statik? Pravilno je citostatik.
Budi bog s nama ili budiboksnama. Kao prilog koji označava nešto veoma čudno piše se spojeno, u svim ostalim slučajevima odvojeno. “Ona radi nešto sve budiboksnama”
Brzopotezna ili brzo potezna? Pravilno je brzopotezna.
Bubamara ili buba mara? Pravilno je bubamara.
Brodolom ili brodo lom? Pravilno je brodolom.
Čarter-let ili čarter let? Pravilno je čarter-let.
Čekajući ili čekaju ći? Pravilno je čekajući. “Ći” je sastavni deo glagolskog priloga sadašnjeg i uvek se piše spojeno.
Zlosrećan ili zlo-srećan? Pravilno je zlosrećan.
Zauzvrat ili za uzvrat? Pravilno je zauzvrat.
Zauvek ili za uvek? Kao prilog koji znači “večito” pravilno je zauvek.
Zašto ili za što? Kao upitni prilog, piše se spojeno zašto. U ostalim slučajevima odvojeno: “Nemam se za što uhvatiti.”
Zasad ili za sad? Kao prilog koji znači “privremeno” piše se spojeno, zasad(a). “Zasad je miran.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Evo ovo ti je za sad, a ovo za kasnije.”
Vuk Stefanović Karadžić ili Vuk Stefanović-Karadžić? Pravilno je Vuk Stefanović Karadžić. U slučaju dva prezimena koja su oba promenljiva piše se bez crtice. Međutim ako je PRVO prezime nepromenjivo, onda se koristi crtica. (Mihailo Polit-Desančić).
Vojnoobaveštajni ili vojno obaveštajni? Pravilno je vojnoobaveštajni.
Višečasovni ili više časovni? Pravilno je višečasovni.
Videćemo ili vide ćemo? Pravilno je videćemo.
Videoklip ili video-klip? Pravilno je video-klip.
Zapravo ili za pravo? Kao rečca koja znači “u stvari, upravo, naime, baš” piše se zapravo. U ostalim slučajevima odvojeno: “Zapravo, dao mi je za pravo.”
Zaredom ili za redom? Kao prilog koji znači jedan za drugim piše se zaredo.
Zanavek ili za navek? Pravilno je zanavek.
Zaime boga ili za ime boga? Pravilno je za ime boga.
Za ništa ili ni za šta ili nizašta? Pravilno je ni za šta.
Začas ili za čas? Kao prilog piše se spojeno: “Doći ću začas.” U ostalim slučajevima piše se odvojeno: “Doći ću za čas.” (znači doći ću na vreme za čas.)
Začudo ili za čudo? Kao prilog piše se spojeno: “Začudo uspeo sam da nađem mesto u autobusu.” U ostalim slučajevima odvojeno: “Platio sam za čudo.”
Alterego ili alter ego? Pravilno je alter ego.
Aminokiseline ili amino-kiseline? Pravilno je amino-kiseline.
Banja Luka ili Banjaluka? Koriste se oba.
Bar kod ili bar-kod? Pravilno je bar-kod.
Belo svetski ili belosvetski? Pravilno je belosvetski.
Beliji ili belji? Pravilno je belji.
Antropogeografija ili antropo geografija? Pravilno je antropogeografija.
Apolitičan ili a političan? Pravilno je apolitičan.
Arapsko-turski ili arapskoturski? Koriste se oba.
Arhiepiskop ili arhi episkop? Pravilno je arhiepiskop.
Astrofizika ili astro fizika? Pravilno je astrofizika.
Austro-ugarska ili Austrougarska? Oba su prihvatljiva.
Auto-put ili autoput? Pravilno je auto-put.
Autogol ili auto gol? Pravilno je autogol.
Antitalenat ili anti-talenat? Pravilno je antitalenat.
Audio-vizuelan ili audiovizuelan? Pravilno je audio-vizuelan.
Avio modelar ili avio-modelar? Pravilno je avio-modelar.
Beo zoovrt ili Beo zoo-vrt? Pravilno je Beo zoo-vrt, a takođe je prihvatljivo Beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade ili Zoološki vrt grada Beograda.
Bezvremeno ili bez vremeno? Pravilno je bezvremeno.
Bez uslovno ili bezuslovno? Pravilno je sastavljeno, bezuslovno.
Bespredmetan, bez predmetan ili bezpredmetan? Pravilno je spojeno i sa jednačenjem po zvučnosti, bespredmetan.
Bez veze ili bezveze. Kao pridev „bezvezan/bezvezna/bezvezno“ piše se spojeno a kao spoj predloga i imenice piše se odvojeno. „Baš je bezvezno što sam ostao bez veze.“
Bi ću ili biću? Pravilno je biću.
Bio ritam ili bioritam? Pravilno je bioritam.
Bledo plava ili bledoplava? Pravilno je spojeno, bledoplava.
Boga ti ili bogati? Kao uzvik piše se odvojeno – boga ti, boga mu, boga joj. Kao izraz pojačavanja u prvom licu jednine (bogami) piše se spojeno. Kao pridev u množini koji znači imućni, piše se spojeno. Primeri: „Ajde, boga ti, dodaj mi tu čašu“, „Bogami, postaje sve hladnije“, „Oni su jako bogati“.
Blok-nastava ili blok nastava? Pravilno je blok-nastava.
Crno-žut ili crnožut? Pravilno je crno-žut. Spoj dveju različitih boja piše se sa crticom (Crveno-plava, belo-siva, zeleno-crna...), ali nazivi za nijanse boja pišu se spojeno (bledosiva, tamnocrvena, plavoljubičasta, jarkožuta...)
Dalekosežan ili daleko sežan. Pravilno je dalekosežan.
De fakto ili defakto? Pravilno je defakto.
Austro-Ugarska ili Austrougarska? Odgovor: Austrougarska
Hidroavion ili hidro avion? Pravilno je hidroavion.
Hipo koristik ili hipokoristik? Pravilno je hipokoristik.
Hiper produkcija ili hiperprodukcija? Pravilno je hiperprodukcija.
Ijedan ili i jedan? Koriste se oba. Ijedan u značenju ikoji ili ikakav, a i jedan u pojačanom značenju (I jedan i drugi).
Ionako ili i onako? Kao prilog piše se spojeno, ionako (Ionako sam izgubio ključeve), a u ostalim slučajevima odvojeno (Dobro je i ovako i onako).
I sl. ili isl. Pravilno je i sl.
Iako ili i ako? Kao dopusni veznik piše se spojeno – iako. (Nisam ga našao iako sam svuda tražio) U ostalim slučajevima odvojeno. (Naći ću ga i ako moram da prevrnem čitavu kuću)
Ići ćemo ili ićićemo? Pravilno je ići ćemo.
I dalje ili idalje? Pravilno je i dalje.
I kakav ili ikakav? Pravilno je ikakav.
I malo ili imalo? Kao prilog piše se spojeno (Imate li imalo šećera?), a u ostalim slučajevima odvojeno.
I-mejl ili imejl? Pravilno je imejl.
Inopartner ili ino partner? Pravilno je inopartner.
Đene đene ili đene-đene? Pravilno je đene-đene.
Fer plej ili fer-plej? Pravilno je fer-plej.
Gđa ili g-đa? Pravilno je gđa.
Gdekoji ili gde koji? Pravilno je gdekoji.
Gde si ili gdesi? Pravilno je gde si.
General-major ili generalmajor? Pravilno je general-major, kao i general-potpukovnik, general-pukovnik i slično.
Geo-strateški ili geostrateški? Pravilno je geostrateški.
Godinu ipo ili godinu i po? Pravilno je godinu i po.
Gluvo-nemi ili gluvonemi? Pravilno je gluvonemi.
Istočnoevropski ili istočno-evropski? Pravilno je istočnoevropski.
Isto vremeno ili istovremeno? Pravilno je spojeno, istovremeno.
I suviše ili isuviše? Kao prilog koji znači „previše“ piše se spojeno, isuviše. Kada se posebno naglašava piše se odvojeno.
Izbaciću ili ja ću izbaciti. Koriste se oba.
Jasam ili ja sam? Pravilno je ja sam.
Javimi ili javi mi? Pravilno je javi mi.
Je l' ili jel? Kao upitna rečca nastala od je li, piše se je l'. Kao deo uzvika (Recimo „ma jel tako!“) piše se jel.
Jedno cifren ili jednocifren? Pravilno je jednocifren.
Kad god ili kadgod? Koriste se oba.
Kalijum-bromid ili kalijum bromid? Nazivi hemijskih jedinjenja pišu se sa crticom, kalijum-bromid.
Kara kondžula ili karakondžula. Pravilno je karakondžula.
Katkad ili kad-kad. Koriste se oba.
Naći ću ili naćiću. Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Znači: pomoći ću, ali zato: videću, hodaću, upaliću, itd.
A kamoli ili akamoli ili a kamo li Pravilno je a kamoli. Reč kamoli je nastala spajanjem veznika kamo i rečce li u jednu reč. Uz nju se često nalazi veznik a, sa kojim čini izraz a kamoli.
Ako bi ste ili ako biste Pravilno je ako biste.
Auto škola ili autoškola ili auto-škola Ispravno je auto-škola.
Baci ću ili baciću Piše se baciću.
Bez i malo ili bez imalo Piše se i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Stoga, bez imalo.U svim ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Dakle, bez i malo.
Bez malo ili bezmalo Piše se i jedno i drugo.Bezmalo znači umalo i piše se spojeno. Stoga, bezmalo.Razdvojeno se piše u bukvalnom značenju. Dakle, bez malo.
Bez obzira ili bezobzira Tačno je bez obzira.
Bi će ili biće Pravilno je biće.
Bi ćemo ili bićemo Pravilno je bićemo.
Bi ću ili biću Pravilno je biću.
Bi li ili bili Piše se i jedno i drugo.Ako postavljate pitanje, piše se rastavljeno. Dakle, bi li.Kao radni glagolski pridev, piše se sastavljeno. Stoga, bili.
Bi smo ili bismo Ispravno je bismo.
Bi ste ili biste Ispravno je biste.
Bilo kad ili bilo kada Dopuštena su oba oblika.
Bilo koji ili bilokoji Piše se bilo koji.
Bilo šta ili bilošta Tačno je bilo šta.
Biti u pravu ili biti upravu Pravilno je biti u pravu.
Boga mi ili bogami Piše se i jedno i drugo.Zarad naglašavanja reči, piše se spojeno. Stoga, bogami!U doslovnom značenju, piše se odvojeno. Dakle, boga mi!
Budi te ili budite Tačno je budite.
Će mi ili ćemi Ispravno je će mi.
Će mo ili ćemo Ispravno je ćemo
Će mu ili ćemu Ispravno je će mu.
Će se ili ćese Ispravno je će se.
Će te ili ćete Ispravno je ćete.
Će ti ili ćeti Ispravno je će ti.
Čeka ćemo ili čekaćemo Tačno je čekaćemo.
Čeka ćeš ili čekaćeš Tačno je čekaćeš.
Čeka ću ili čekaću Tačno je čekaću.
Čeka te ili čekate Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čeka te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Izvinite, vi čekate u redu?
Čekaće te ili čekaćete Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, čekaće te(be).Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Izvinite, čekaćete u redu.
Čekaj te ili čekajte Ispravno je čekajte.
Čestitaj te ili čestitajte Pravilno je čestitajte.
Čini mi se ili činimi se Tačno je čini mi se.
Čini ti ili činiti Tačno je činiti.
Čini ti se ili činiti se Tačno je čini ti se.
Ču ćemo se ili čućemo se Piše se čućemo se.
Ču ćeš ili čućeš Piše se čućeš.
Čudi me ili čudime Ispravno je čudi me.
Ćuta ćemo ili ćutaćemo Pravilno je čutaćemo.
Ćuta ću ili ćutaću Pravilno je čutaću.
Čuva ću ili čuvaću Tačno je čuvaću.
Čuvaj te ili čuvajte Tačno je čuvajte.
Da bi smo ili da bismo Piše se da bismo.
Da će ili daće Ispravno je daće.
Da će ili daće Ispravno je daće.
Da ćemo ili daćemo Ispravno je daćemo.
Da ćeš ili daćeš Ispravno je daćeš.
Da ćete ili daćete Ispravno je daćete.
Da ću ili daću Ispravno je daću.
Da l' ili dal' Tačno je da l'.
Da li bi ste ili da li biste Pravilno je da li biste.
Da li će te ili da li ćete Pravilno je da li ćete.
Da li je u redu ili da li je uredu Pravilno je da li je u redu.
Da mi ili dami Iliti dati meni. Ispravno je odvojeno.
Da ste ili daste Piše se da ste.
Da te ili date Piše se i jedno i drugo.Veznik da i lična zamenica te pišu se odvojeno. Dakle, da te.Drugo lice množine prezenta glagola dati piše se spojeno. Stoga, date.
Daje te ili dajete Ispravno je dajete.
Desi će ili desiće Tačno je desiće.
Do duše ili doduše Pravilno je i jedno i drugo.To je prilog koji znači uistinu i piše se zajedno. Na primer: Doduše, nisam stigao na vreme.Predlog do i imenica duša pišu razdvojeno. Na primer: Kažu da se srce nalazi do duše.
Do kad ili do kada Dopušteno su oba oblika.
Do nedavno ili donedavno Piše se donedavno.
Do sad ili do sada Dopušteno su oba oblika.
Do znanja ili doznanja Tačno je do znanja.
Dobi ćemo ili dobićemo Ispravno je dobićemo.
Dobi ćeš ili dobićeš Ispravno je dobićeš.
Dobi ću ili dobiću Ispravno je dobiću.
Dobro došla ili dobrodošla Piše se i jedno i drugo.Kao izraz dobrodošlice, piše se razdvojeno: Na primer: Dobro došli, dragi gosti!Kad nam je potreban pridev da iskažemo nešto korisno, piše se spojeno. Na primer: Sva pitanja su dobrodošla!
Dobro namerno ili dobronamerno Prefiks dobro se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, dobronamerno.
Dočeka ćemo ili dočekaćemo Pravilno je dočekaćemo.
Doći će te ili doćićete Ispravno je doći ćete.
Doći ćemo ili doćemo Ispravno je doći ćemo.
Doći ćemo ili doćićemo Ispravno je doći ćemo.
Doći ćeš ili doćićeš Ispravno je doći ćeš.
Dodaj te ili dodajte Tačno je dodajte.
Dođe te ili dođete Piše se dođete.
Dogovori ćemo ili dogovorićemo Pravilno je dogovorićemo.
Dogovori ćemo se ili dogovorićemo Pravilno je dogovorićemo se.
Dolazi će ili dolaziće Ispravno je dolaziće.
Dolazi te ili dolazite Ispravno je dolazite.
Dosadi će ili dosadiće Tačno je dosadiće.
Dostavi ćemo ili dostavićemo Piše se dostavićemo.
Druži ćemo ili družićemo Pravilno je družićemo.
Dugo očekivani ili dugočekivani ili dugoočekivani To je složenica. Pravilno je sa dva O, tj. dugoočekivani.
Dva i po ili dva ipo Ispravno je dva i po.
Gde ćemo ili gdećemo Tačno je gde ćemo.Gde ćete ili gdećete
Gde ćete ili gdećete Tačno je gde ćete.
Glasaj te ili glasajte Piše se glasajte.
Gleda ćeš ili gledaćeš Pravilno je gledaćeš.
Gleda ću ili gledaću Pravilno je gledaću.
Gleda ću ili gledaću Pravilno je gledaću.
Gleda te ili gledate Piše i jedno i drugo.Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, gleda te(be).Drugo lice množine prezenta se piše zajedno. Na primer: Treba da gledate pravo.
Gospodski ili gospodcki Ispravno je gospodski.
Hoće mo ili hoćemo Tačno je hoćemo.
Hoće te ili hoćete Tačno je hoćete.
I pak ili ipak Pravilno je ipak.
Ide te ili idete Piše se idete.
Igra ćemo ili igraćemo Ispravno je igraćemo.
Ima ćemo ili imaćemo Tačno je imaćemo.
Ima ćeš ili imaćeš Tačno je imaćeš.
Ima ćete ili imaćete Tačno je imaćete.
Ima ću ili imaću Tačno je imaću.
Interesuje me ili interesujeme Pravilno je interesuje me.
Isključi ću ili isključiću Piše se isključiću.
Ispravi će ili ispraviće Ispravno je ispraviće.
Ispravi ću ili ispraviću Ispravno je ispraviću.
Iz viđenja ili izviđenja Tačno je iz viđenja.
Izaći će ili izaćiće Pravilno je izaći će.
Izaći ćemo ili izaćićemo Pravilno je izaći ćemo.
Izaći ćeš ili izaćićeš Pravilno je izaći ćeš.
Izaći ću ili izaćiću Pravilno je izaći ću.
Izaći ću ili izaću Pravilno je izaći ću.
Izbaci ću ili izbaciću Piše se izbaciću.
Izdrža ćeš ili izdržaćeš Ispravno je izdržaćeš.
Izkoristiti ili iskoristiti Tačno je iskoristiti.
Između ostalog ili izmeđuostalog Pravilno je između ostalog.
Izvinite ili izvini te Piše se izvinite.
Ja sam ili jasam Ispravno je ja sam.
Ja sam u pravu ili ja sam upravu Ispravno je ja sam u pravu.
Javi ću ti ili javiću ti Tačno je javiću ti.
Javljaj te ili javljate Tačno je javljajte.
Je l si ili jesi li Pravilno je jesi li.
Je li ili jeli Piše se i jedno i drugo, ali ima različito značenje.Radni pridev od glagola jesti se piše spojeno. Na primer: Jeli su hitro.Dok ako postavljate pitanje, pišete odvojeno. Na primer: Je li bitno šta su jeli?
Je sam ili jesam Ispravno je jesam.
Jedamput ili jedanput Tačno je jedanput.
Jedan i po ili jedan ipo Pravilno je jedan i po.
Jedan put ili jedanput Piše se jedanput.
Jel ste ili jeste Ispravno jeste.
Još uvek ili jošuvek Tačno je još uvek.
Kad će mo ili kad ćemo Pravilno je kad ćemo.
Kad će te ili kad ćete Pravilno je kad ćete.
Kada bi ste ili kada biste Pravilno je kada biste.
Kada će te ili kada ćete Pravilno je kada ćete.
Kako ste ili kakoste Piše se kako ste.
Kasni ću ili kasniću Ispravno je kasniću.
Katkad ili kadkad Tačno je katkad.
Kaži te ili kažite Pravilno je kažite.
Ko je ili koje Ispravno jedno i drugo, ali ima različito znanje.Ko je upitna zamenica, a je oblik trećeg lica jednine glagola jesam. Na primer: Ko je na vezi?Spojeno je upitno-odnosna zamenica. Na primer: Koje voće da kupim?
Koje kakve ili kojekakve To je složena zamenica i piše se zajedno. Dakle, kojekakve.
Kontra efekat ili kontraefekat To je složenica i piše spojeno. Stoga, kontraefekat.
Koristi ćemo ili koristićemo Pravilno je koristićemo.
Krenu ću ili krenuću Piše se krenuću.
Kupi ćemo ili kupićemo Tačno je kupićemo.
Kupi te ili kupite Tačno je kupite.
Lajkuj te ili lajkujte Ispravno je lajkujte.
Leći će ili lećiće Piše se leći će.
Ljubi ćeš ili ljubićeš Pravilno je ljubićeš.
Ma da ili mada Piše se i jedno i drugo, ali imaju različita značenja.Kao veznik, piše se spojeno. Na primer: Mada, on je visok.Rečca ma i veznik da se piše odvojeno. Na primer: Ma, da, kako da ne.
Ma nemoj ili manemoj Tačno je ma nemoj.
Menja ćemo ili menjaćemo Ispravno je menjaćemo.
Mi će mo ili mi ćemo Pravilno je mi ćemo.
Misli će ili misliće Piše se misliće.
Mnogo čemu ili mnogočemu Tačno je mnogo čemu.
Moći će ili moćiće Ispravno je moći će.
Moći ćemo ili moćićemo Ispravno je moći ćemo.
Moći ćeš ili moćićeš Ispravno je moći ćeš.
Mogu li ili moguli Rečca li se uvek piše odvojeno od glagola. Dakle, mogu li.
Molim te ili molimte Pravilno je molim te.
Može li ili moželi Piše se može li.
Može te ili možete Piše se možete.
Na bolje ili nabolje Piše se i jedno i drugo.Ako se misli na boljitak, prilog se piše spojeno. Na primer: Njegovo stanje ide nabolje.Ako je reč o doslovnom smisli, piše se odvojeno. Na primer: Otišao je na bolje radno mesto.
Na brzinu ili nabrzinu Ispravno je na brzinu.
Na mene ili namene Tačno je na mene.
Na niže ili naniže Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Spuštamo se naniže.Kada se misli u bukvalnom smislu, piše se odvojeno. Na primer: Pao je na niže grane.
Na redu ili naredu Piše se na redu.
Na šta ili našta Pravilno je i jedno i drugo.Ako se koristi kao prilog, piše spojeno. Na primer: Našta to si ljut?Kao predlog, piše se odvojeno. Na primer: Kakav svinjac! Na šta ovo liči?
Na više ili naviše Pravilno je i jedno i drugo.Kao prilog, piše se spojeno. Na primer: Krećemo se naviše.Kad se misli bukvalno, piše se odvojeno. Na primer: Dobio je premeštaj na više mesto.
Na vreme ili navreme Tačno je na vreme.
Ne daj ili nedaj Ispravno je ne daj.
Ne dam ili nedam Ispravno je ne dam.
Na red ili nared Ispravno je odvojeno. Dakle, na red.
Na slepo ili naslepo Pravilno je spojeno. Stoga, naslepo.
Na spavala ili naspavala Ispravno je sastavljeno. Dakle, naspavala.
Na tenane ili natenane Pravilno je spojeno. Stoga, natenane.
Na više ili naviše Pravilno je i jedno i drugo. Piše spojeno kao prilog koji znači u pravcu kretanja. Odvojeno se piše kada se misli u bukvalnom smislu.
Na vreme ili navreme Piše se rastavljeno. Dakle, na vreme.
Na vući ili navući Ispravno je sastavljeno. Stoga, navući.
Na žalost ili nažalost Može i jedno i drugo. U slučaju priloga, piše se sastavljeno. Na primer: Nažalost, danas pada kiša. Ako iza sledi genitiv, piše se odvojeno. Na primer. Na žalost fudbalera jaka kiša je prekinula trening.
Nabavi ćemo ili nabavićemo Pravilno je spojeno. Dakle, nabavićemo.
Naći će ili naćiće Buduće vreme glagola čiji infinitivi se završavaju na ći piše se odvojeno. Stoga, naći će.
Naći će se ili naćiće se Ispravno je rastavljeno. Dakle, naći će se.
Naći ćemo ili naćićemo Pravilno je odvojeno. Stoga, naći ćemo.
Naći ćeš ili naćićeš Piše se rastavljeno. Samim tim, naći ćeš.
Naći ćete ili naćićete Ispravno je odvojeno. Shodno tome, naći ćete.
Nadamo se ili nadajmo se Piše se i jedno i drugo.
Nadoknadi ćemo ili nadoknadićemo Tačno je sastavljeno. Shodno tome, nadoknadičemo.
Nadprosečan ili natprosečan Pravilno je natprosečan.
Nadprosečna ili natprosečna Pravilno je natprosečna.
Nadprosečno ili natprosečno Pravilno je natprosečno.
Naj bitnije ili najbitnije Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbitnije.
Naj bolje ili najbolje Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolje.
Naj bolji ili najbolji Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najbolji.
Naj divinija ili najdivnija Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najdivnija.
Naj iskrenije ili najiskrenije Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najiskrenije.
Naj kasnije ili najkasnije Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najkasnije.
Naj lepša ili najlepša Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepša.
Naj lepše ili najlepše Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najlepše.
Naj sretniji ili najsretniji Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najsretnije.
Naj verovatnije ili najverovatnije Superlativ priloga se uvek piše sastavljeno. Otuda, najverovatnije.
Naj više ili najviše Superlativ prideva se uvek piše sastavljeno. Otuda, najviše.
Naljuti ću ili naljutiću Ispravno je spojeno. Zato, naljutiću.
Naljuti ću se ili naljutiću se Piše se naljutiću se.
Napio ili napijo Tačno je napio.
Napisa ću ili napisaću Ako se infinitiv glagola završava na ti, uvek se piše sastavljeno. Stoga, napisaću.
Napiši te ili napišite Ispravno je napišite.
Napravi ćemo ili napravićemo Pravilno je napravićemo.
Napravi ću ili napraviću Pravilno je napraviču.
Naruči ćemo ili naručićemo Ispravno je naručićemo.
Naruči ću ili naručiću Ispravno je naručiću.
Nastavi ćemo ili nastavićemo Tačno je nastavićemo.
Nastavi ću ili nastaviću Tačno je nastaviću.
Nauči će ili naučiće Ispravno je naučiće.
Nauči ćemo ili naučićemo Ispravno je naučićemo.
Nauči ćeš ili naučićeš Ispravno je naučićeš.
Nauči ću ili naučiću Ispravno je naučiću.
Navići ćeš ili navićićeš Pravilno je navići ćeš.
Navrati ću ili navratiću Tačno je navratiću.
Nazovi te ili nazovite Ispravno je nazovite.
Ne bi ili nebi Pravilno je ne bi.
Ne bi li ili ne bili Rečca li se uvek piše odvojeno. Stoga, ne bi li.
Ne bi se ili nebi se Tačno je ne bi se.
Ne bi smo ili ne bismo Pravilno je ne bismo.
Ne bi ste ili ne biste Pravilno je ne biste.
Ne bitno ili nebitno Ispravno je nebitno.
Ne blagovremeno ili neblagovremeno Tačno je neblagovremeno.
Ne boj se ili nebojse Piše se rastavljeno. Dakle, ne boj se.
Ne boli ili neboli Pravilno je ne boli.
Ne brinite ili nebrinite Tačno je ne brinite.
Ne bude ili nebude Ispravno je ne bude.
Ne budem ili nebudem Ispravno je ne budem.
Ne budemo ili nebudemo Ispravno je ne budemo.
Ne budeš ili nebudeš Ispravno je ne budeš.
Ne budi ili nebudi Ispravno je ne budi.
Ne budite ili nebudite Ispravno je ne budite.
Ne ćemo ili nećemo Glagol neću je izuzetak, te rečca ne se piše sastavljeno. Dakle, nećemo.
Ne ćete ili nećete Pravilno je nećete.
Ne da ili neda Piše se odvojeno. Stoga, ne da.
Ne da mi se ili neda mi se Tačno je ne da mi se.
Ne daj bože ili nedaj bože Ispravno je ne daj bože.
Ne daj se ili nedaj se Pravilno je ne daj se.
Ne dajmo ili nedajmo Piše se ne dajmo.
Ne dajte ili nedajte Tačno je ne dajte.
Ne definisano ili nedefinisano Ispravno je nedefinisano.
Ne deluje ili nedeluje Piše se ne deluje.
Ne desi ili nedesi Tačno je ne desi.
Ne dolazak ili nedolazak Pravilno je nedolazak.
Ne dostavljanje ili nedostavljanje Ispravno je nedostavljanje.
Ne dozvoljava ili nedozvoljava Piše se ne dozvoljava.
Ne dugo ili nedugo Ispravno je nedugo.
Ne edukovan ili needukovan ili nedukovan Pravilno je needukovan.
Ne fer ili nefer Tačno je nefer.
Ne gleda ili negleda Ispravno je ne gleda.
Ne gledanje ili negledanje Pravilno je negledanje.
Ne ide ili neide Piše se ne ide.
Ne idem ili neidem Piše se ne idem.
Ne idete ili neidete Piše se ne idete.
Ne interesuje ili neinteresuje Tačno je ne interesuje.
Ne iskvaren ili neiskvaren Ispravno je neiskvaren.
Ne isporučeno ili neisporučeno Pravilno je neisporučeno.
Ne isporuka ili neisporuka Piše se neisporuka.
Ne izdržljivo ili neizdržljivo Tačno je neizdržljivo.
Ne jasan ili nejasan Ispravno je nejasan.
Ne javiš ili nejaviš Pravilno je ne javiš.
Ne kasni ili nekasni Piše se ne kasni.
Ne koristi ili nekoristi Tačno je ne koristi.
Ne krene ili nekrene Ispravno je ne krene.
Ne kulturan ili nekulturan Pravilno je nekulturan.
Ne ljudi ili neljudi Piše se neljudi.
Ne ljutim ili neljutim Tačno ne ne ljutim.
Ne manjka ili nemanjka Ispravno je nemanjka.
Ne mogu ili nemogu Pravilno je ne mogu.
Ne moguće ili nemoguće Piše se nemoguće.
Ne moj ili nemoj Ovaj glagol je jedan od izuzetaka, te piše se spojeno. Dakle, nemoj.
Ne mojte ili nemojte Tačno je nemojte.
Ne moram ili nemoram Ispravno je ne moram.
Ne moramo ili nemoramo Ispravno je ne moramo.
Ne moraš ili nemoraš Ispravno je ne moraš
Ne možemo ili nemožemo Pravilno je ne možemo.
Ne može se ili nemože se Pravilno je ne može se.
Ne mrdam ili nemrdam Piše se ne mrdam.
Ne nađeš ili nenađeš Tačno je ne nađeš.
Ne najavljen ili nenajavljen Ispravno je nenajavljen.
Ne namerno ili nenamerno Pravilno je nenamerno.
Ne naplaćeno ili nenaplaćeno Piše se neplaćeno.
Ne naspavan ili nenaspavan Tačno je nenaspavan.
Ne naučen ili nenaučen Ispravno je nenaučen.
Ne normalan ili nenormalan Pravilno je nenormalan.
Ne normalno ili nenormalno Pravilno je nenormalno.
Ne obećevam ili neobećavam Piše se ne obećavam.
Ne očekivano ili neočekivano Tačno je neočekivano.
Ne očekujem ili neočekujem Ispravno je ne očekujem.
Ne odgovara ili neodgovara Pravilno je ne odgovara.
Ne odgovaram ili neodgovaram Piše se ne odgovaram.
Ne odgovaranje ili neodgovaranje Tačno je neodgovaranje.
Ne određeno ili neodređeno Ispravno je neodređeno.
Ne opradvani ili neopravdani Pravilno je neopravdani.
Ne ošišan ili neošišan Piše se neošišan.
Ne ostavlja ili neostavlja Tačno je ne ostavlja.
Ne otpakovan ili neotpakovan Ispravno je neotpakovan.
Ne otpakovano ili neotpakovano Ispravno je neotpakovano.
Ne otvoreno ili neotvoreno Pravilno je neotvoreno.
Ne pada ili nepada Piše se ne pada.
Ne piše ili nepiše Tačno je ne piše.
Ne pismen ili nepismen Ispravno je nepismen.
Ne plaćeno ili neplaćeno Pravilno je neplaćeno.
Ne planiran ili neplaniran Piše se neplaniran.
Ne planirano ili neplanirano Piše se neplanirano.
Ne planski ili neplanski Piše se neplanski.
Ne podnosim ili nepodnosim Tačno je ne podnosim.
Ne podudara ili nepodudara Ispravno je nepodudara.
Ne poklapaju ili nepoklapaju Pravilno je nepoklapaju.
Ne pominji ili nepominji Piše se ne pominji.
Ne ponovilo ili neponovilo Tačno je ne ponovilo.
Ne ponovilo se ili neponovilo se Tačno je ne ponovilo se.
Ne poštovanje ili nepoštovanje Ispravno je nepoštovanje.
Ne poštuje ili nepoštuje Pravilno je ne poštuje.
Ne poštujem ili nepoštujem Pravilno je ne poštujem.
Ne poštuju ili nepoštuju Pravilno je ne poštuju.
Ne poštujući ili nepoštujući Pravilno je ne poštujući.
Ne potreban ili nepotreban Piše se nepotreban.
Ne potrebno ili nepotrebno Piše se nepotrebno.
Ne povezano ili nepovezano Tačno je nepovezano.
Ne prati ili neprati Ispravno je ne prati.
Ne pravim ili nepravim Pravilno je ne pravim.
Ne pregledan ili nepregledan Piše se nepregledan.
Ne prevaziđen ili neprevaziđen Tačno je neprevaziđen.
Ne pričam ili nepričam Ispravno je ne pričam.
Ne pričamo ili ne pričamo Ispravno je ne pričamo.
Ne pričaš ili nepričaš Ispravno je ne pričaš.
Ne pridržava ili nepridržava Pravilno je ne pridržava.
Ne pridržavanje ili nepridržavanje Pravilno je nepridržavanje.
Ne prihvaćen ili neprihvaćen Piše se neprihvaćen.
Ne prihvatljivo ili neprihvatljivo Piše se neprihvatljivo.
Ne prijatno ili neprijatno Tačno je neprijatno.
Ne primećujem ili neprimećujem Ispravno je ne primećujem.
Ne primerno ili neprimerno Pravilno je neprimerno.
Ne procenjivo ili neprocenjivo Piše se neprocenjivo.
Ne prođe ili neprođe Tačno je ne prođe.
Ne profesionalno ili neprofesionalno Ispravno je neprofesionalno.
Ne prolazim ili neprolazim Pravilno je ne prolazim.
Ne prolaznim ili neprolaznim Piše se neprolaznim.
Ne promenjeno ili nepromenjeno Tačno je nepromenjeno.
Ne propustite ili nepropustite Ispravno je ne propustite.
Ne punih ili nepunih Pravilno je nepunih.
Ne rad ili nerad Piše se nerad.
Ne radan ili neradan Piše se neradan.
Ne radi ili neradi Piše se ne radi.
Ne radim ili neradim Piše se ne radim.
Ne radni ili neradni Piše se neradni.
Ne raspoložen ili neraspoložen Tačno je neraspoložen.
Ne realno ili nerealno Ispravno je nerealno.
Ne redovno ili neredovno Pravilno je neredovno.
Ne rešeno ili nerešeno Piše se nerešeno.
Ne šaljem ili nešaljem Tačno je ne šaljem.
Ne sebično ili nesebično Ispravno je nesebično.
Ne seća ili neseća Pravilno je ne seća.
Ne sećaš ili nesećaš Pravilno je ne sećaš.
Ne smeju ili nesmeju Piše se ne smeju.
Ne smetano ili nesmetano Tačno je nesmetano.
Ne smijemo ili nesmijemo Ispravno je ne smijemo.
Ne spava ili nespava Pravilno je ne spava.
Ne spavanje ili nespavanje Piše se nespavanje.
Ne stane ili nestane Tačno je nestane.
Ne suđena ili nesuđena Ispravno je nesuđena.
Ne tačno ili netačno Pravilno je netačno.
Ne treba ili netreba Piše se ne treba.
Ne trebaju ili netrebaju Piše se ne trebaju.
Ne trebam ili netrebam Piše se ne trebam.
Ne uobraziš ili neuobraziš Tačno je ne uobraziš.
Ne urađen ili neurađen Ispravno je neurađen.
Ne urađeno ili neurađeno Ispravno je neurađeno.
Ne uspem ili neuspem Pravilno je ne uspem.
Ne uspeo ili neuspeo Pravilno je neuspeo.
Ne važno ili nevažno Piše se nevažno.
Ne verujem ili neverujem Tačno je ne verujem.
Ne vezano ili nevezano Ispravno je nevezano.
Ne vide ili nevide Pravilno je ne vide.
Ne viđeno ili neviđeno Piše se neviđeno.
Ne zaboravi ili nezaboravi Tačno je ne zaboravi.
Ne zaboravite ili nezaboravite Tačno je ne zaboravite.
Ne zaboravno ili nezaboravno Tačno je nezaboravno.
Ne zahvalan ili nezahvalan Ispravno je nezahvalan.
Ne zainteresovana ili nezainteresovana Pravilno je nezainteresovana.
Ne zajedno ili nezajedno Piše se ne zajedno.
Ne zaposlen ili nezaposlen Tačno je nezaposlen.
Ne zdravo ili nezdravo Ispravno je nezdravo.
Ne zna ili nezna Pravilno je ne zna.
Ne znače ili neznače Pravilno je ne znače.
Ne znači ili neznači Pravilno je ne znači.
Ne znalice ili neznalice Pravilno je neznalice.
Ne znanje ili neznanje Pravilno je neznanje.
Ne znanjem ili neznanjem Pravilno je neznanjem.
Ne žurimo ili nežurimo Piše se ne žurimo.
Nedostajaće te ili nedostajaćete Tačno je nedostajaćete.
Neki dan ili nekidan Ispravno je neki dan.
Nema te ili nemate Glagol nemati je jedan od izuzetak gde se rečca ne piše spojeno. Dakle, nemate.
Nema veze ili nemaveze Pravilno je nema veze.
Nemoj te ili nemojte Još jedan glagol izuzetak i piše sastavljeno. Stoga, nemojte.
Ni čemu ili ničemu Piše se ničemu.
Ni kakve ili nikakve Tačno je nikakav.
Ni na koga ili ninakoga Ispravno je ni na koga.
Ni na šta ili ninašta Pravilno je ni na šta.
Ni od koga ili niodkoga Piše se ni od koga.
Ni sa čim ili ni s čim Tačno su oba oblika.
Ni sa kim ili nisakim Ispravno je ni sa kim.
Ni slučajno ili nislučajno Pravilno je ni slučajno.
Ni u čemu ili u ničemu Piše se ni u čemu.
Ni za kakve ili nizakakve Tačno je ni za kakve.
Nije u redu ili nije uredu Ispravno je nije u redu.
Noći ću ili noćiću Pravilno je noći ću.
Obavesti ćemo ili obavestićemo Piše se obavestićemo.
Obići ćemo ili obićićemo Tačno je obići ćemo.
Objasni ću ili objasniću Ispravno je objasniću
Obrisa ću ili obrisaću Pravilno je obrisaću.
Obući ću ili obućiću Piše se obući ću.
Od davnina ili oddavnina ili odavnina Tačno je odavnina.
Od kad ili odkad Ispravno je od kad.
Od nekud ili odnekud Pravilno je odnekud.
Od pozadi ili otpozadi Piše se otpozadi.
Od skoro ili odskoro Tačno je odskoro.
Odgovori će ili odgovoriće Ispravno je odgovoriće.
Odgovori ću ili odgovoriću Ispravno je odgovoriću.
Odlepi ću ili odlepiću Pravilno je odlepiću.
Odmaraj te ili odmarajte Piše se odmarajte.
Odpratiti ili otpratiti Tačno je otpratiti.
Odsanjati ili otsanjati Ispravno je odsanjati
Odsutna ili otsutna Pravilno je odsutna.
Odziv ili odaziv Piše se i jedno i drugo.
Okači ću ili okačiću Tačno je okačiću.
Omogući će ili omogućiće Ispravno je omogućiće.
On line ili online Pravilno je online.
Oprosti ćemo ili oprostićemo Piše se oprostićemo.
Organizova ćemo ili organizovaćemo Tačno je organizovaćemo.
Oseća ćeš ili osećaćeš Ispravno je osećaćeš.
Oseća ću ili osećaću Ispravno je osećaću.
Ostareo ili ostario Pravilno su oba oblika.
Ostavi ćemo ili ostavićemo Piše se ostavićemo.
Ostavi ću ili ostaviću Piše se ostaviću.
Otići ćemo ili otićićemo Tačno je otići ćemo.
Otići ću ili otićiću Tačno je otići ću.
Pa će mo ili pa ćemo Ispravno je pa ćemo.
Pada će ili padaće Pravilno je padaće.
Pak ili ipak Piše se i jedno i drugo.
Pazi ću ili paziću Tačno je paziću.
Pazi te se ili pazite se Tačno je pazite se.
Peva ćemo ili pevaćemo Ispravno je pevaćemo.
Pisa ćemo ili pisaćemo Pravilno je pisaćemo.
Pita ću ili pitaću Piše se pitaću.
Pitaće te ili pitaćete Piše se pitaćete.
Plati ćemo ili platićemo Tačno je platićemo.
Po bogu ili pobogu Ispravno je pobogu.
Po nešto ili ponešto Pravilna su oba oblika. Ako je reč o deobnom značenju, onda se piše rastavljeno. Na primer: Svako dete je dobilo po nešto. Sastavljeno se piše u slučaju neodređene zamenice. Na primer: Kupite ponešto od voća.
Po podne ili popodne Dopušteno su oba oblika. Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje po podne idem u školu. Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Popodne je padao sneg.
Po redu ili poredu Piše se po redu.
Po sredi ili posredi Tačno je i jedno i drugo. Ukoliko hoćemo da kažemo da je u pitanju nešto, onda pišemo posredi. Ako hoćemo da kažemo da je nešto podeljeno po sredini, onda pišemo po sredi.
Poče će ili počeće Ispravno je počeće.
Poče ću ili počeću Ispravno je počeću.
Poći ću ili poćiću Pravilno je poći ću.
Pocrvene ću ili pocrveneću Piše se pocrveniću.
Pod hitno ili podhitno Tačno je pod hitno.
Podeli ćemo ili podelićemo Ispravno je podelićemo.
Podići ću ili podićiću Pravilno je podići ću.
Podkomisija ili potkomisija Piše se potkomisija.
Poen ili pojen Tačno je poen.
Pogleda ću ili pogledaću Ispravno je pogledaću.
Pogledaj te ili pogledajte Ispravno je pogledajte.
Pokuša ćemo ili pokušaćemo Pravilno je pokušaćemo.
Pokuša ću ili pokušaću Pravilno je pokušaću.
Položi ćeš ili položićeš Piše se položićeš.
Pomiri ćete se ili pomirićete se Tačno je pomirićete se.
Pomisli će ili pomisliće Ispravno je pomisliće.
Pomoći će ili pomoćiće Pravilno je pomoći će.
Pomoći ćemo ili pomoćićemo Pravilno je pomoći ćemo.
Pone ću ili poneću Piše se poneću.
Ponesi te ili ponesite Piše se ponesite.
Popi ću ili popiću Tačno je popiću.
Popravi ćemo ili popravićemo Ispravno je popravićemo.
Poruči ću ili poručiću Pravilno je poručiću.
Pošalji te ili pošaljite Piše se pošaljite.
Posla ćete ili poslaćete Piše se poslaćete.
Posla ću ili poslaću Piše se poslaću.
Poslaću ti ili poslaćuti Piše se poslaću ti.
Posvađa ćemo se ili posvađaćemo se Tačno je posvađaćemo se.
Potresen ili potrešen Ispravno je potresen.
Potrudi ćemo ili potrudićemo Pravilno je potrudićemo.
Povući će ili povućiće Piše se povući će.
Pozdravi te ili pozdravite Tačno je pozdravite.
Prati te ili pratite Piše i jedno i drugo. Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, prate te(be). Prezent i imperativ drugog lica množine se piše zajedno. Na primer: Pratite njega!
Pre dobar ili predobar Prefiks pre se uvek piše spojeno sa korenom reči. Dakle, predobar.
Pre dugo ili predugo Ispravno je predugo.
Pre podne ili prepodne Dopušteno su oba oblika. Odvojeno se piše u funkciji priloške odredbe za vreme. Na primer: Ove nedelje pre podne idem u školu. Spojeno se piše kada je reč o imenici. Na primer: Prepodne je padao sneg.
Pre slatka ili preslatka Pravilno je preslatka.
Pre ukusno ili preukusno Piše se preukusno.
Prebaci ću ili prebaciću Tačno je prebaciću.
Preda mnom ili predamnom Ispravno je pred mnom.
Predprošle ili pretprošle Pravilno je pretprošle.
Preko potreban ili prekopotreban Piše se preko potreban.
Preko potrebno ili prekopotrebno Piše se preko potrebno.
Prene ću ili preneću Tačno je preneću.
Preskoči ću ili preskočiću Ispravno je preskočiću.
Prežive ćemo ili preživećemo Pravilno je preživećemo.
Priča će ili pričaće Piše se pričaće.
Priča ćemo ili pričaćemo Piše se pričaćemo.
Priča ćeš ili pričaćeš Piše se pričaćeš.
Prihvati ću ili prihvatiću Tačno je prihvatiću.
Pripremi ću ili pripremiću Ispravno pripremiću.
Proba ćemo ili probaćemo Pravilno je probaćemo.
Promeni ću ili promeniću Piše se promeniću.
Pronaći ćete ili pronaćićete Tačno je pronaći ćete.
Pronaći ću ili pronaćiću Tačno je pronaći ću.
Proslavi ćemo ili proslavićemo Ispravno je proslavićemo.
Proveri ćemo ili proverićemo Pravilno je proverićemo.
Pući će ili pućiće Piše se pući će.
Pusti ćemo ili pustićemo Tačno je pustićemo.
Pusti ću ili pustiću Tačno je pustiću.
Radi će ili radiće Ispravno je radiće.
Radi ćemo ili radićemo Ispravno je radićemo.
Radi ću ili radiću Ispravno je radiću.
Razgovara ćemo ili razgovaraćemo Pravilno je razgovaraćemo.
Razmisli ćemo ili razmislićemo Piše se razmislićemo.
Razmisli ću ili razmisliću Piše se razmisliću.
Razume ćeš ili razumećeš Tačno je razumećeš.
Rečca ili rečica Piše se i jedno i drugo, ali sa različitim značenjima. Rečca je gramatički termin, dok je rečica deminutiv imenice reka.
Reći ćemo ili rećićemo Ispravno je reći ćemo.
Reći ćete ili rećićete Ispravno je reći ćete.
Reći ću ili rećiću Ispravno je reći ću.
Reci te mi ili recite mi Ispravno je recite mi.
Reši ćemo ili rešićemo Pravilno je rešićemo.
S njim ili sa njim Dopuštena su oba oblika.
S tim ili stim Piše se s tim.
Sa nama ili s nama Dopuštena su oba oblika.
Sa posla ili s posla Dopuštena su oba oblika.
Sa srećom ili sasrećom Tačno je sa srećom.
Sačeka ćemo ili sačekaćemo Ispravno je sačekaćemo.
Sad ću ili saću Pravilno je sad ću.
Sad ili sada Dopuštena su oba oblika.
Sada ću ili sad ću Dopuštena su oba oblika.
šalji te ili šaljite Piše se šaljite.
Samim tim ili samim time Dopuštena su oba oblika.
Sat i po ili sat ipo Ispravno je sat i po.
Sazna ćemo ili saznaćemo Pravilno je saznaćemo.
Shvati će ili shvatiće Piše se shvatiće.
Shvati ću ili shvatiću Piše se shvatiću.
Sići ću ili sićiću Tačno je sići ću.
Slika ću ili slikaću Ispravno je slikaću.
Slušaj te ili slušajte Pravilno je slušajte.
Smisli ćemo ili smislićemo Piše se smislićemo.
Smisli ćeš ili smislićeš Piše se smislićeš.
Snaći ćemo ili snaćićemo Tačno je snaći ćemo.
Snaći ću ili snaćiću Tačno je snaći ću.
Spava ćemo ili spavaćemo Ispravno je spavaćemo.
Spavaj te ili spavajte Ispravno je spavajte.
Spremi ćemo ili spremićemo Pravilno je spremićemo.
Sredi ćeš ili sredićeš Piše se sredićeš.
šta bi ste ili štabiste Tačno je šta biste.
šta će mi ili štaće mi Ispravno je šta će mi.
šta će mo ili šta ćemo Ispravno je šta ćemo.
šta ćeš ili štaćeš Ispravno je šta ćeš.
šta ćete ili štaćete Ispravno je šta ćete.
šta više ili štaviše Pravilno je štaviše.
Stavi ću ili staviću Piše se staviću.
Stići će ili stićiće Tačno je stići će.
Stići ćemo ili stićićemo Tačno je stići ćemo.
Stići ćete ili stićićete Tačno je stići ćete.
što pre ili štopre Ispravno je što pre.
Svrati ćemo ili svratićemo Pravilno je svratićemo.
Tako je ili takoje Piše se tako je.
Tako reći ili takoreći Piše se takoreći. Ako želimo posebno da naglasimo, onda razdvajamo prilog i rečcu.
Trafo stanica ili trafostanica ili trafo-stanica To je složenica. Stoga, tačno je trafo-stanica.
Trča ću ili trčaću Ispravno je trčaću.
U jedno ili ujedno Piše se i jedno i drugo. Kao prilog, piše se sastavljeno. Dakle, ujedno. U doslovnom značenju, piše se rastavljeno. Stoga, u jedno.
U koliko ili ukoliko sPiše se i jedno i drugo. Kao veznik, u smislu ako, piše se spojeno. Dakle, ukoliko. U ostalim slučajevima, piše se odvojeno. Stoga, u koliko.
U naokolo ili uonakolo Ispravno je uonakolo.
U ozbilji se ili uozbilji se Pravilno je uozbilji se.
U pitanju ili upitanju Piše se u pitanju.
U pravu ili upravu Tačno je u pravu.
U radi ili uradi Ispravno je uradi.
U suprotnom ili usprotnom Pravilno je u suprotnom.
Ubaci ćemo ili ubacićemo Piše se ubacićemo.
Ubaci ću ili ubaciću Piše se ubaciću.
Ući ćemo ili ućićemo Tačno je ući ćemo.
Uđi te ili uđite Ispravno je uđite.
Upozna ćemo ili upoznaćemo Pravilno je upoznaćemo.
Uradi ćemo ili uradićemo Piše se uradićemo.
Uradi ću ili uradiću Piše se uradiću.
Uživa ćemo ili uživaćemo Tačno je uživaćemo.
Uživaj te ili uživajte Tačno je uživajte.
Veruj te ili verujte Ispravno je verujte.
Vežba ću ili vežbaću Pravilno je vežbaću.
Vi ćete ili vi će te Piše se vi ćete.
Vide ćemo ili videćemo Tačno je videćemo.
Vide ćete ili videćete Tačno je videćete.
Videćeš ili vide ćeš Tačno je videćeš.
Vidi se ili vidise Tačno je vidi se.
Vole ćete ili volećete Ispravno je volećete.
Vozi ćemo ili vozićemo Pravilno je vozićemo.
Vrati ću ili vratiću Piše se vratiću.
Vrlo dobar ili vrlodobar Piše se i jedno i drugo. Ako se naglašavaju obe reči, piše se odvojeno. Dakle, vrlo dobar. Ako je složenica u pitanju, piše se spojeno. Stoga, vrlodobar.
Zaboravi ćemo ili zaboravićemo Tačno je zaboravićemo.
Zajedno ćemo ili zajednoćemo Ispravno je zajedno ćemo.
Zapamti ću ili zapamtiću Piše se zapamtiću.
Zaprati te ili zapratite Pravilno je zapratite.
Zezaj te ili zezajte Tačno je zezajte.
Zna ćeš ili znaćeš Ispravno je znaćeš.
Zna te ili znate Ispravno je znate.
Znači će ili značiće Piše se značiće.
Zovi te ili zovite Tačno je zovite.
Zvaće te ili zvaćete Piše i jedno i drugo. Lična zamenica te se piše odvojeno. Na primer: Oprezno, zvaće te(be). Drugo lice množine futura I se piše zajedno. Na primer: Zvaćete i prijavićete kvar.
Bonus video:
(Espreso/011info)