Ursula fon der Lajen, Foto: Profimedia

BITNO!

EVROPA ODUSTALA OD PLANA KOJI JE RAZBESNEO PUTINA! Fon der Lajen iznela sve DETALJE, evo šta se DEŠAVA!

Odevena u žuto-plavu kombinaciju, boje EU i Ukrajine, i u prisustvu prve dame Ukrajine Olene Zelenske, šefica komisije poručila da je sankcije imaju efekta

Objavljeno: 14.09.2022. 13:59h > 14:02h

“Kompanije koje proizvode struju uz niske troškove nikada nisu ni sanjale da će imati tolike profite. Zato predlažemo ograničenje njihovih prihoda”, rekla je fon der Lajen u govoru o stanju Unije.

U govoru o stanju Unije, koju trese energetska kriza i inflacija, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je paket mera za ograničenje divljanja cena energenata te pomoć građanima i ekonomiji uz snažnu poruku da Evropa ostaje čvrsto solidarna s Ukrajinom, piše Poslovni.hr.

Odevena u žuto-plavu kombinaciju, boje EU i Ukrajine, i u prisustvu prve dame Ukrajine Olene Zelenske, šefica komisije poručila da je sankcije imaju efekta. “Kremlj je rusku ekonomiju poslao na put bez povratka. To je cena Putinovog razornog i smrtonosnog pohoda. I neka bude jasno svima, sankcije se ne ukidaju. U ovome trenutku važno je pokazati odlučnost, ne pomirljivost”, poručila je iz Strasbourga.

Ursula fon der Lajenfoto: Profimedia

Odgovor je to na sve glasnije negodovanje, pa sporadične pozive, da sankcije više štete Evropi nego Rusiji i da ih treba ublažiti. Sa sezonom grejanja pred vratima i dramatičnim skokom cena struje i gasa koji su se prelili u inflaciju uz realnu pretnju nove krize, Evropa je (ponovno) pred testom solidarnosti prema Ukrajini, već i unutar bloka.

Ovim odlukama EU danas i službeno odustala od plana ograničenja cena ruskog gasa. Zbog najave da će EU ograničiti cene ruskog gasa ruski predsednik je, podsetimo, rekao da u tom slučaju Rusija neće prodavati gas zemljama koje budu učestvovale e u tome.

foto: Profimedia

Iako je Unija smanjila zavisnost o ruskom gasu s 40 na 9 posto, Rusija i dalje manipuliše cenom tog energenta zbog čega mu je cena danas 10 puta viša nego pre pandemije, rekla je. Paket interventnih mera, osim poticaja za štednju energije u vremenu vršnih opterećenja širom EU i najave boljeg ‘benchmarka’ za određivanje cene plina od nizozemskog TTF-a (Dutch Title Transfer Facility), uključuje doprinos onih koji su u krizi ekstra zaradili zahvaljujući skoku cena nafte i plina. Porez na ekstra profite plaćale bi energetske kompanije, one koje se bave naftnim i plinskim biznisom, ugljenom te rafinerije. Predlog je da pridonesu 33 posto oporezivog viška dobiti iz fiskalne 2022.

Takođe, od ograničenja prihoda kompanije koje proizvode struju po niskim cenama prikupit će se 140 milijardi evra za ublažavanje krize. “U našoj socijalno tržišnoj ekonomiji, dobit je dobra. No u ovakvim vremenima pogrešno je ostvarivati neverojatnu dobit na račun rata i na teret potrošača. U ovakvim vremenima dobit se mora podeliti i usmeriti prema onima kojima je najpotrebnija”, rekla je von der Leyen. Predlog nacrta predviđa ograničenje cene megavat sata električne energije iz vetro i solarnih elektrana na 180 evra, manje od polovine trenutne cene na berzi. Predviđa se i pomoć kompanijama na energetskom tržišta s problemima likvidnosti, kao i dublja rošada tržišta električne energije da se cene struje razdvoje od cena gasa. Ipak, zasad nema dogovora o plafoniranju cene gasa iz Rusije jer se deo članica boji da bi ta mera Putinu mogla poslužiti kao izlika da trajno zatvori gasovod prema Zapadu.

FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia
FOTO: Profimedia

Vraćajući se opetovano na posledice rata u Ukrajini na Evropu, von der Leyen je najavila nova fiskalna pravila članicama zbog potrebe priznavanja viših razina javnog duga, ali i nastavak inzistiranja na poštivanju evropskih pravila i vladavine prava za pristup EU sredstvima. Direktna aluzija na poteze Mađarske i Poljske dobila je snažan aplauz evropskih parlamentaraca. U narednoj godini trebao bi zaživeti paket mera malim i srednjim preduzetnicima s fokusom na poreze, koji bi malim poduzetnicima trebao olakšati poslovanje, zajedno s revizijom direktive o (kašnjenju) plaćanja.

Čelnica komisije obznanila je stvaranje Evropske banke za vodik koja će moći uložiti do 3 milijarde evra u stvaranje budućeg tržišta vodika, kao i jaču saradnju s Čileom, Meksikom i Australijom oko osiguranja nabave litijuma i retkih metala nužnih za zelenu tranziciju.

(Espreso)