NBS ŠESTI PUT PODIGLA REFERENTNU KAMATNU STOPU! Još skuplje zaduživanje i otplata kredita u dinarima

Na današnjoj sednici, Izvršni odbor NBS odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 procenata.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti.

NBS je od početka godine već pet puta podizala vrednost referentne kamate, tako što je u aprilu, maju i junu povećavala kamatnu stopu za po 0,50 odsto, dok se Izvršni odbor u julu i avgustu odlučio na povećanje od po 0,25 procenata. NBS je prvi put posle nekoliko godina, 7. aprila povećala kamatnu stopu sa 1, na 1,5 odsto.

Povećanje referentne stope utiče na kamatne stope svih bankarskih pozajmica, kod kojih se klijent prlikom zaduživanja odlučio za promenljivu kamatu. Banke same odlučuju da li će podići i rate kredita koje klijenti otplaćuju, a do sada se pokazalo da je većina to i uradila u proteklom periodu, posle rasta referentne kamate.

Kako su saopštili iz NBS, Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova.

Oni navode da će donošenjem ovakve odluke Narodna banka Srbije doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.

"Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja. Narodna banka Srbije, od oktobra prošle godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene", navode u NBS:

Oni ukazuju da je prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije. Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika.

"Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda zabeležile pad u prethodna dva meseca, one se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego pre godinu dana, pri čemu su cene prirodnog gasa i električne energije na evropskom tržištu u avgustu zabeležile čak nove rekordne nivoe", kažu u NBS.

Znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji. Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8%, od čega je oko 70% doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5% međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.

Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja.

Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.

Uprkos smanjenju eksterne tražnje u uslovima zaoštrenih geopolitičkih tenzija, u prvoj polovini ove godine zadržana je relativno visoka stopa rasta bruto domaćeg proizvoda u Srbiji, koja je iznosila 4,1% međugodišnje. Tome su doprinele investicije u razmenljive sektore iz prethodnih godina, koje su povećale proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije, kao i dalji rast zaposlenosti, zarada i smanjenje nezaposlenosti, što se reflektovalo u rastu lične potrošnje i po tom osnovu povećanoj aktivnosti uslužnih sektora. U uslovima jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, očekujemo usporavanje privrednog rasta Srbije u ostatku ove i početkom naredne godine, tako da projektujemo da će, u osnovnom scenariju, rast u ovoj i narednoj godini biti u rasponu 3,5–4,5%, ali uz rizike koji su izraženiji nego inače i asimetrični naniže.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra.

(Espreso / Euronews)