KO POKREĆE OSTAVINSKU RASPRAVU POSLE SMRTI? Ovo su odgovori na pitanja od kojih svakog Srbina boli glava

Ostavinska rasprava po zakonu mora da se sprovede u što kraćem roku. Postupak treba se okonča za šest meseci i to nisu jedina pravila koja se moraju poštovati kada govorimo o ostavinskim postupcima. U nastavku vam donosimo odgovore na nekoliko najvažnijih i naččešćih pitanja kada je reč o ostavimnama poput toga ko pokreće ostavinsku rapravu, pribavlja dokumenta, obeveštava naslednike...

Postupak dakle treba se okonča za šest meseci. U određenim, opravdanim situacijama, ročište za ostavinsku raspravu može da se odloži na duži rok, s tim što ročište ne može da se odloži na neodređeno, već za određeni termin.

U tom periodu bi učesnici morali da dostave sve isprave koje su neophodne da bi se donela odluka u postupku - dokaze o srodstvu sa ostaviocem, dokaze o imovini i punomoćja za zastupanje u ostavinskom postupku u slučaju da zbog trenutne situacije ne mogu da pristupe na novo zakazano ročište.

U situaciji da učesnici izbegavaju učešće u postupku, takvim licima se može o trošku stranaka postaviti privremeni zastupnik iz reda advokata. Moguće je da se ostavinska rasprava sprovede bez prisustva naslednika, ukoliko oni dostave nasledničke izjave overene u konzulatu Republike Srbije u inostranstvu.

Javni beležnici u Republici Srbiji su do sada pokazali da se kod njih ovi postupci okončavaju nekad i za mesec dana, ali, svakako uz maksimalno poštovanje roka od šest meseci u odnosu na trenutak kada sud poveri ostavinsku raspravu beležniku. Prosek je oko dva meseca, što je značajno brže nego što je bilo u sudovima.

Ko pokreće ostavinsku rapravu, pribavlja dokumenta, obeveštava naslednike...

Kad je neko lice umrlo ili je proglašeno za umrlo - matičar koji je nadležan da izvrši upis smrti u matičnu knjigu umrlih, dužan je da u roku od 30 dana po izvršenom upisu, dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih.

Takođe, ukoliko se iz nekog razloga to ne desi, ostavinski postupak može se pokrenuti po predlogu za pokretanje ostavinske rasprave, koji može sudu podneti svako zainteresovano lice.

Za pokretanje ostavinskog postupka teritorijalno je nadležan osnovni sud prema mestu boravka ili prebivališta preminulog. Kada primi izvod iz matične knjige umrlih, osnovni sud formira ostavinski predmet i donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu koja predstavlja izveštaj o smrti umrlog lica i sadrži podatke o tome da li su ispunjeni uslovi za vođenje ostavinskog postupka.

Sud, takođe, može u isto vreme javnom beležniku poveriti i raspravljanje zaostavštine. Beležnik pribavlja sva dokumenta koja su mu dostupna. Naslednici mogu da dostave sva raspoloživa dokumenta sudu ili beležniku kome je poveren predmet.

Da li su zaostavština i besplatne akcije?

U zaostavštinu spadaju i besplatne akcije koje nam je dodelila država , dakle akcije NIS-a, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Telkoma. Ministarstvo privrede izdaje građanima kopiju Potvrde o upisu u evidenciju nosilaca prava za besplatne akcije, koja je potrebna za ostavinsku raspravu. To treba da prikažete kada budete pozvani radi sastavljanja smrtovnice ili ostavinske rasprave.

Nakon dobijanja Rešenja o ostavini potrebno je da se obratite Banci „Poštanska štedionica“ a.d. Beograd, kao ovlašćenom brokeru, kako bi se nasleđene akcije registrovale na ime naslednika u Centralnom registru hartija od vrednosti. Javni beležnici o ovome poučavaju stranke u ostavinskim postupcima koje oni sprovode.

U ostavinskom postupku koji mu je poveren, javni beležnik po službenoj dužnosti vrši uvid u katastar nepokretnosti i pribavlja izvode iz lista nepokretnosti.

Vaši novčani troškovi za ostavinski postupak kod javnog beležnika iznosiće 3.600 dinara za sačinjavanje smrtovnice, plus naknada za raspravljanje zaostavštine, koja zavisi od stvarne vrednosti imovine ostavioca, a može iznositi najviše 72.000 dinara, koliko će biti ako vrednost ostavičeve imovine prelazi 15 miliona dinara.

Ako u postupku za raspravljanje zaostavštine učestvuje više od tri stranke, što je kod vaše porodice slučaj, nagrada se povećava za 10 bodova za četvrtu i svaku narednu stranku. Primera radi, ako kuća i druga imovina vašeg oca vredi 10 miliona dinara, svi naslednici koji se prihvate nasledstva platiće ukupno 59.400 dinara (300 bodova plus PDV, što iznosi 54.000, plus 10 bodova sa PDV-om za četvrtog naslednika što je 1.800 dinara, plus 3.600 dinara za smrtovnicu).

(Espreso/Blic)