MAFIJAŠI SU SLAVILI KAD JE UBIJEN! Giška mu PUCAO u grudi ali je PREŽIVEO, a onda je usledila PRVA SAČEKUŠA U BG-u!

Devetnaestog februara 1985. godine, u prvom spektakularnom mafijaškom ubistvu u sačekuši, u Beogradu, ubijen je Ranko Rubežić zvani Dač Šulc. Bilo kad, i sa bilo kojom namerom, kad se bude pisala crna i krvava hronika o beogradskom podzemlju, jedno ime, Ranko Rubežić, sigurno je, neće moći, nikako, da se zaobiđe!

Ono što ga čini nezaobilaznim u bilo kojem štivu o našem podzemlju, je činjenica da Ranko Rubežić svojom pojavom i pogibijom predstavlja raskrsnicu u beogradskom podzemlju. Svojom surovošću i beskrupuloznošću Ranko Rubežić je nagovestio vreme koje, i to još onda, kad je, bar tako se priča, u beogradskom podzemlju postojao izvesni kodeks viteštva.

Ubijen je na spektakularan način u maniru “ poznatog čikaškog obračuna na Dan svetog Valentina”.

Bio je prvi kriminalac u beogradskom podzemlju koji je ubijen u zasedi (sačekuši), u vatrenom obračunu, a u našoj javnosti takođe prvi put počelo je naširoko da poše o podzemlju kao činjenici koja je tu, među nama. Zvali su ga Dač Šulc.

Nije imao prijatelje, svi su ga se bojali, bio je strah i trepet u podzemlju Belgije, Holandije i Austrije, a u svetu van organizovanog kriminala u Italiji izazivao je jezu.

I sicilijanska mafija zazirala je od Ranka Rubežića!

Sa sobom je uvek nosio odšrafljenu ručnu bombu, magnum, a vrlo često i skraćenu pušku izraelske proizvodnje za ulične borbe "uzi". Od oružja se nije razdvajao. Postoje i svedočenja da je na plaži u Budvi, usred leta, ulazio u vodu sa “magnumom” u futroli ispod miške.

Ubijen je 19. februara 1985, u 33. godini života. Zasedu Ranku Rubežiću kod kapije Beograda na Konjarniku napravili su Dragan Popović Dadilja (ubijen 18.jula 1995,), Milovan Vujisić Vuja, Boris Petkov (umro prirodnom smrću) i Bojan Petrović (ubijen 1. marta 1998.)

Likvidiran je, kako je saopštila istraga, sa više hitaca iz pištolja, a radila je i skraćena sačmarica, omiljeno oružje Sicilijanaca - "lupara”. U dramatičnom sudskom procesu ustanovljeno je da su Rubežića likvidirali Dragan Popović i Milovan Vujisić, koji su osuđeni na po 15 godina zatvora, dok su Petkov i Petrović za saučesništvo dobili po pet godina zatvora.

U beogradskom podzemlju i danas živi mit o Ranku Rubežiću, čoveku koji se po svemu razlikovao od drugih. Taj mit pothranjen je činjenicama da je Boris Petkov, saučesnik u Rubežićevom ubistvu, preživeo atentat ispred hotela “Slavija” 19. decembra 1991. godine pošto je došao u zemlju na sahranu Đorđa Božovića Giške, a taj atentat je u podzemlju okvalifikovan kao osveta za Rubežićevo ubistvo.

Pogibija drugog člana iz zasede kod kapije Beograda Dragana Popovića Dadilje 1995. zvanično nerazjašnjena, u podzemlju je tumačena kao “duga ruka osvete Ranka Rubežića”. I Petrović se nije naživeo, i on je likvidiran.

Ranko Rubežić je od detinjstva krenuo stranputicom. Zbog krađa, džeparenja i provala postao je "pitomac" Kazneno-popravnog doma za maloletna lica. Posle tog "univerziteta", kao i većina kriminalaca iz Beograda, našao se u inostranstvu.

Zbog ucenjivanja vlasnika restorana u Nemačkoj, odležao je pet i po godina zatvora. Pre toga predvodio je grupu opasnih momaka koji su dugo i uspešno operisali po Belgiji, Holandiji, Italiji i Austriji.

U Jugoslaviju se vratio 1981. godine. Nastavio je sa reketiranjem sitnih lopova, džeparoša, pljačkaša, narko dilera i prostitutki. Bio je sklon ekscesima bez potrebe. Maltretirao je slučajne prolaznike, obične goste po restoranima. U decembru 1984. godine, ispred diskoteke “Lav” u Beogradu teško je ranio Jovana Simendića. U kafani “Čuburska lipa” na Crvenom krstu pretukao je čoveka iz čista mira, udarajući ga ručnom bombom po glavi, što je bila specijalnost Dačmena.

Na Rubežića je pokušavano nekoliko atentata. Sve je preživeo, pa se u podzemlju uveliko pričalo kako ga neće metak. Međutim, 1984. došao je u sukob sa Giškom. Pravi uzrok sukoba verovatno se nikad neće razjasniti. U podzemlju su prepričavane tri verzije uzroka netrpeljivosti između Giške i Dačmena.

U jednoj verziji uzrok je navodno Rankova devojka, u drugoj Giškina superiornost koju Rubežić nije mogao da podnese. I treća, po kojoj je Rubežić u Beču ubio dvojicu naših momaka, koji su bili, navodno, Giškini prijatelji. Uglavnom, u leto 1984. Giška se sa Bojanom Petrovićem našao ispred lokala “Nana”. Po glasniku pozvao je Rubežića da izađe napolje da se objasne. Rubežić je izašao i odmah potegao pištolj “kolt 41” i rekao Giški: "Šta je debeli, hoćeš da te upucam?"

Giška je oteo Rubežiću revolver, prislonio mu ga na grudi i opalio. Ostavio ga je tako ranjenog na železničkim šinama. Iste noći Giška je pobegao u Nemačku, a Ranko Rubežić je operisan, preživeo, ali bez jednog plućnog krila. Iz bolnice je izašao posle dve nedelje. Posle njegovog izlaska pola beogradskog podzemlja iz straha je zapalilo preko granice. Svi su se plašili logike Dača Šulca, koji je posle ranjavanja kod “Nane” policiji rekao da ga je upucao Ljuba Zemunac, koji je tada bio u zatvoru.

Kad je ubijen 19. februara 1985. godine, beogradsko podzemlje je slavilo njegovu pogibiju. Rešili su se nepredvidivog igrača, čoveka koji je od svih mogućih osobina imao jedan kvalitet: “Bio je hrabar, imao je muda za desetoricu”, tvrde oni koji su ga dobro poznavali. Iza njega nije ostalo ništa.

Bonus video:

(Espreso)