GLOBALNO ZAGREVANJE
POSLEDICE OTAPANJA ŠVAJCARSKIH GLEČERA SE VEĆ OSEĆAJU: Evropi preti snabdevanje vodom?
Dva glečera, poznata pod imenima the Tsanfleuron and the Scex Rouge, razdvojila su se, otkrivajući tlo koje nije viđeno hiljadama godina
Švajcarski glečeri izgubili su više od polovine svoje zapremine za manje od 100 godina, a dugo toplo leto ove godine ubrzalo je otapanje, pokazuje nova studija.
Glečeri su bitni za skijaške centre i plivače planinare tokom leta, ali su takođe esencijalni za snabdevanje vodom Evrope. Sada, zajednice širom Alpa, zabrinute su za svoju budućnost.
U Švajcarskoj, na 3.000 metara iznad nivoa mora, očekujete da vidite led. Međutim, iznad sela Les Diablerets, gde posluje kompanija žičare Glacier 3000, sada postoje ogromne površine golih stena.
Dva glečera, poznata pod imenima the Tsanfleuron and the Scex Rouge, razdvojila su se, otkrivajući tlo koje nije viđeno hiljadama godina.
- Mi smo verovatno prvi ljudi koji ovde ovde prolaze - rekao je Bernhard Čanen, koji vodi firmu.
Čanen je gledao kako jedna od vrhunskih švajcarskih atrakcija nestaje pred njegovim očima.
Turisti su mogli da budu viđeni od u poseti mogu da vide od Ajgera preko Materhorna do Mon Blana. Takođe su, donedavno, mogli da hodaju kilometrima preko netaknutog plavog glečera.
Sada je led razbijen kamenjem i blatom, a promena je dramatična, piše BBC.
- Kada smo pravili ovu žičaru morali smo da kopamo sedam metara u led. To je bilo pre 23 godine. Pogledajte gde je sada glečer - rekao je on, pokazujući ka mestu udaljenom nekoliko metara.
Naučnici godinama prate topljenje glečera na Alpima. Zajednička studija Federalnog instituta za tehnologiju u Cirihu i Švajcarske savezne kancelarije za pejzaž upoređivala je topografske slike glečera iz 1930-ih sa onima iz poslednjih 10 godina.
Ono što su otkrili ukazuje na to da se evropski glečeri smanjuju i da postoji direktna veza između gubitka leda i globalnog zagrevanja.
Ledene kape su posebno osetljive na promene temperature, pa ako se zemlja zagreje, glečeri to prvi primećuju i reaguju topljenjem.
Mauro Fišer, glaciolog na Univerzitetu u Bernu, odgovoran je za praćenje Tsanfleuron i Scek Rouge. Svake godine u proleće postavlja šipke za merenje leda i proverava ih tokom leta i jeseni.
Kada se vratio u julu da ih proveri, ostao je šokiran.
Šipke su se u potpunosti istopile iz leda i ležale su na zemlji. Njegova merenja leda su, kaže, bila "neuspešna - daleko iznad onoga što smo ikada izmerili od početka praćenja glečera, možda tri puta veći gubitak mase tokom jedne godine od proseka u poslednjih 10 godina".
Otapanje sa sobom nosi opasnost. U poznatom rizortu Cermat, staze za penjanje do Materhorna su morale da se zatvore jer, kako se glečeri tope, stena koja je nekada bila spojena ledom postaje nestabilna.
Topljenje glečera takođe otkriva dugo čuvane tajne. Ovoga leta se olupina aviona koji se srušio 1968. godine pojavila na glečeru Aleč. Tela planinara, koja su nestala pre više decenija, ali su dobro očuvana u ledu, takođe su otkrivena.
Ali posledice gubitka leda su daleko šire od štete lokalnom turizmu ili pronalaženje izgubljenih planinara.
Glečeri se često nazivaju vodenim tornjevima Evrope. Oni čuvaju zimski sneg i lagano ga ispuštaju tokom leta, obezbeđujući vodu za evropske reke i useve, i za hlađenje njenih nuklearnih elektrana.
Već ovog leta prekinut je teretni saobraćaj duž Rajne u Nemačkoj jer je vodostaj prenizak za teško natovarene barže. U Švajcarskoj se umiruće ribe žurno spasavaju iz reka koje su previše plitke i previše tople.
U Francuskoj i Švajcarskoj, nuklearne elektrane su morale da smanje kapacitet jer je voda za njihovo hlađenje ograničena.
Semjuel Nusbaumer iz Svetske službe za praćenje glečera veruje da je to znak onoga što dolazi. On kaže da trenutne projekcije sugerišu da će do kraja veka jedini preostali led biti visoko u planinama.
- Iznad 3.500 metara i dalje će biti leda za 100 godina. Dakle, ako ovaj led nestane, više neće bit vode - rekao je on.
Na glečeru 3000, Bernhard Čanen je počeo da umotava deo preostalog leda u zaštitne pokrivače u pokušaju da uspori otapanje.
Stručnjaci kažu da imamo problem.
- Širom Evrope, ne samo ovde u planinama. Ovi glečeri, ova voda, ne znam kako ćemo da živimo bez glečera - zaključili su oni.
(Espreso)