"URINIRAO JE PO MENI, VEZIVAO ME I BIČEVAO": Progovorila ŽRTVA ROMANA URANJEKA PA OPISALA SILOVANJE

Moram da progovorim. Ovo su reči slovenačke novinarke, publicistkinje i izdavača Maje Megle. Oglasila se posle samoubistva koje je potreslo Sloveniju - onog Romana Uranjeka, svetski priznatog vizuelnog umetnika i osnivača umetničkih kolektiva Irvin i Noje sloveniše kunst.

U danima nakon što je Roman Uranjek 21. avgusta pronađen obešen u jednom stanu u Ljubljani u 60. godini spekulisalo se da je slavni umetnik, koji je na sebe skrenuo pažnju još osamdesetih godina, izlagao tokom bogate karijere širom sveta, a njegova dela otkupljivale brojne galerije, muzeji i privatni kolekcionari, sebi oduzeo život jer su samo 24 sata ranije isplivale optužbe o seksualnim zlostavljanjima… Strašne stvari su se dešavale na zabavama u privatnoj galeriji Uranjekovog prijatelja Dušana Smodeja u Novom Mestu „Fotopub“, a aludirano je da je u sve „možda umešan“ i čuveni umetnik koji je svojim delima provocirao i opčinjavao.

I dok su mnogi mislili da je mladi galerista i umetnik Smodej, kojem je Uranjek bio mentor, bio taj koji je „drogirao i silovao žene protiv njihove volje“ a samo se sumnjalo da je slavni slikar počinio nedela, sada je stigla potvrda. I to od bivše mu partnerke, novinarke, publicistkinje i izdavača Maje Megle koja je u velikoj ispovesti slovenačkom „Reporteru“ iznela teške optužbe na račun Romana Uranjeka. Sve je počelo sasvim naivno…

Kada je Maja Megla bila na prvoj godini fakulteta 1984. godine izlazili bi leti u baštu "Rija", a zimi u kafe "Union" u Ljubljani. Bilo je tu reditelja, glumaca, muzičara, slikara, filozofa, sociologa... I prvi susret buduće novinarke s Romanom desio se u "Riju":

- Ušao je u radnom mantilu, koji je bio poprskan slikarskim bojama, ali iz daljine je izgledao kao moler koji radi do kasno. Samo dve godine kasnije Roman i ja smo postali par. I prošlo je samo mesec dana a već je počeo da pokazuje svoje devijantno ponašanje. Ne želim da pričam o njemu javno, ali mogu policiji ili tužiocu, ako treba. Odmah sam prekinula vezu - govori za "Reporter" novinarka, koja je veliki deo karijere posvetila pisanju o savremenoj vizuelnoj umetnosti, naročito prateći delovanje Noje sloveniše kunsta, da bi prošle godine objavila treću knjigu "Pogovori o vizualni umetnosti", u kojoj su, između ostalog, razgovori sa Hermanom Ničom, Bracom Dimitrijevićem, Janom Fabrom...

Priseća se novinarka i publicistkinja da je još osamdesetih "Roman javno pipkao žene i maltretirao ih pred svima". Hvatao bi ih za grudi, gurao nasilno jezik u usta, pipao za zadnjicu i međunožje. No, zbog statusa, koji je još tada imao, svi su mu opraštali uz reakciju: "Ah, naš Romanček!"

Svestan je, očigledno, bio svoje moći i sam umetnik. Navodno je na jednoj novogodišnjoj proslavi Ministarstva kulture u sali hotela "Union" prišao nekadašnjoj partnerki rekavši joj:

- Za mene nema granica. Mogu da priuštim sve!

Sledeći prizor koji je Maja Megla u neverici ugledala bio je onaj kako umetnik prilazi dvema devojkama i jednu od njih počinje pred svima da nepristojno dodiruje. Sledeća "žrtva" bila je slovenačka vizuelna umetnica i vajarka Lučka Koščak, koja je preminula u januaru. Novinarka i publicistkinja tvrdi da ju je uhvatio za ramena i protiv njene volje počeo da je ljubi. Uspela je da ga odgurne...

Iako su prekinuli intimnu vezu vrlo brzo, s obzirom da su oboje sarađivali sa Lajbahom, ostali su u nekoj vrsti "veze":

- I govorio mi je kako je nekada bio nezreo. Stekla sam utisak da ono što je radio kada smo bili zajedno bila neka pubertetska glupost, da je sazreo - svedoči Megla.

Pomislila je da se ljudi mogu promeniti. Zato je Uranjeku, kao već ugledna novinarka kulture, koja je dugo radila u "Delu" i "Mladini", ponovo pružila šansu. Međutim, svaki kontakt prekinuli su 2011. Ali, i posle toga videli bi se katkad na kulturnim događajima, a često subotom na pijaci u Ljubljani, gde se Uranjek sastajao sa kolegama i poznanicima. Jedan susret naročito joj je ostao urezan u sećanje:

- Na jednom od tih nasumičnih sastanaka pred svima se hvalio voli da liže žene tokom seksa. Mnogi od vas znaju ovu priču! Drugom prilikom se pohvalio da svakog vikenda ima seks sa drugom ženom. "Kako to radiš", upitao ga je čovek za stolom. Odgovorio je: "Uporno pokušavam iznova i iznova". Predator nastavlja da pokušava. I ne odustaje. I ne razume reč "ne" - ukazuje Maja Megle uz opasku da je Uranjekovo "maltretiranje žena bila igra moći i nadmoći, predatorska igra lova i plena".

Kao deo umetničkog kolektiva Irvin i pokreta Noje sloveniše kunst bio je, kako ukazuje novinarka, veoma moćan.

- Vešto je tkao mrežu političkih i društvenih veza, sa sve većim uticajem na programe galerija i muzeja i na ljubljansku vizuelnu scenu i mlade umetnike. Od žena je pravio muze, što im je laskalo, i fotografisao ih - kao i svoje prijatelje - i uvrstio u svoja "umetnička dela". Ljudi su bili počastvovani, jer su pored njega postajali važni. Bio je neka vrsta vratara, bez kojeg se nije moglo ući u ljubljansku umetničku scenu. A ako ste mu zamerili, bili ste van scene - govori Maja Megle.

Živeo je Uranjek, kako priča, dvostrukim životom. I dok je s jedne strane bio galantan, pažljiv i zabavan, sladak i ljubazan prema onima koji su mu bili važni za karijeru, bila je tu i mračna strana: seksualno predatorstvo. Napominje i da su se članovi Lajbaha ogradili od Romana Uranjeka pre dvadesetak godina, kao i Dragan Živadinov, još jedan od osnivača Noje sloveniše kunsta.

Iako ne poznaje 28-godišnjeg galeristu i umetnika Dušana Smodeja protiv kojeg su nedugo pre Uranjekove smrti isplivale optužbe da je drogirao i silovao žene i to na Instagram profilu "Proti nasilju Dušana Smodeja", slovenačka novinarka i publicistkinja veruje da je u njemu "Roman pronašao idealnog saputnika, s kojim je mogao da proživi svoje mračne perverzije". Veruje i u horor priče koje su se pojavile na tom profilu.

Slovenačka novinarka tvrdi da je Uranjekovo samoubistvo konačno ohrabrilo dve žene da se obrate nadležnim organima. Jedna je sačekala da prođe pet dana od umetnikovog odlaska, a ovo je samo delić njenog svedočenja:

"Otišla sam u Uranjekov atelje u Tržaškoj ulici u Ljubljani usred dana po grafički materijal. Iako se nismo lično poznavali, već posle nekoliko minuta razgovora na pragu studija iznenada me je zagrlio i pokušao da me poljubi. Izvukla sam se iz njegovog stiska i otišla... Narednih godina, na otvaranjima izložbi i događajima, ponovo je pokušao sličnu stvar. Od tada sam ga izbegavala".

Samo tri dana kasnije javnom tužilaštvu stiglo je još jedno svedočenje, mnogo, mnogo strašnije…

"Tražio je da legnem na pod i hodao s cipelama po mom telu, ignorišući što me to boli. Morala sam da nosim ogrlicu za pse i šetam po njegovom stanu kao kućni ljubimac, a šampanjac pijem iz pseće činije. Vezao me je za stolicu i bičevao dok sam morala oralno da ga zadovoljim. Urinirao mi je po licu i telu, polio me vrelim voskom po telu, gurnuo mi flašu šampanjca u vaginu..."

Podseća Maja Megla na kraju kako su se na vest o smrti Romana Uranjeka svi utrkivali u hvalospevima jednom od tvoraca "Novog kolektivizma", navodeći kako je do krajnjih granica, čak fanatizma bio odan umetnosti:

- Ako je umetnost na pijedestalu, a u njoj važan akter, onda je i on na pijedestalu. Ovo narcističko veličanje umetnosti ne služi umetnosti, već onima koji njome grade sopstvenu važnost. Umetnosti nije potreban ovaj narcizam - stav je Maje Megle, koja je uspela da "devijantnu vezu" prekine još na početku, zbog čega joj je krivo zbog svih onih koji žive u poricanju i lažnoj pohvali, jer su time doprineli "predatorskom društvu".

(Espreso)