Mihail Gorbačov, Foto: EPA-EFE/JENS KALAENE GERMANY OUT

NEVEROVATNO

SLUŠAJTE SAMO ŠTA JE REKAO GORBAČOV 2017. GODINE! Poslednji lider SSSR-a znao šta nam se SPREMA?

Danas se nuklearna pretnja ponovo čini realnom. Gorbačov je 2017. istakao da su odnosi velikih sila već nekoliko godina sve gori od loših.

Objavljeno: 31.08.2022. 09:25h

Svet gladuje, urušava se, a svetski lideri ga guraju na ivicu svetskog rata, takvi su tonovi članka Mihaila Gorbačova za Tajm 2017. godine. Poslednji predsednik SSSR-a, koji je preminuo u utorak u 92. godini, bio je čovek najodgovorniji za kraj Hladnog rata i potonje ujedinjenje Evrope, i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1990. Danas je evidentno da je pet godina pre ruske agresije na Ukrajinu napisao da su danas oni koji vode svetsku politiku „zbunjeni i izgubljeni“.

"Jednostavno, nijedan problem danas nije tako hitan kao militarizacija politike i nova trka u naoružanju. Najvažnija stvar mora postati zaustaviti i okončati ovu destruktivnu trku", napisao je on, povezujući se sa člankom Njujork tajmsa od 23. decembra 2016. o Vladimirovoj izjavi. Putin da „uopšte nije iznenađen izjavom Donalda Trampa da SAD treba da povećaju svoje nuklearne sposobnosti“. Putin je tada objasnio da je Tramp, zapravo, otvoreno najavio takve stvari tokom predizborne kampanje. Gorbačov opisuje takav svet kao „previše opasan“, svet u kome se sve više armija, tenkova i drugog oklopnog naoružanja gomila širom Evrope, pisao je tada Ekspres.

Mihail Gorbačov i Vladimir Putin foto: EPA-EFE/CARSTEN REHDER GERMANY OUT

„NATO i ruske snage i oružje, koje su donedavno bile raspoređene na velikim udaljenostima jedna od druge, sada stoje jedna naspram druge tako da gledaju direktno jedna u drugu preko zbrisanog prostora“, piše Gorbačov. I dok se te iste zemlje bore da svojim nacionalnim budžetima pokriju osnovne potrebe svojih građana, njihovi vojni troškovi rastu. Novac se lako troši na sofisticirano oružje čija je razorna moć uporediva sa oružjem za masovno uništenje, kao što su podmornice čiji je jedan vod projektila dovoljan da uništi pola kontinenta. Ili odbrambenim raketnim sistemima koji potkopavaju stratešku stabilnost. Već i ovakvi opisi Gorbačova, odnosno iz pera nekoga ko dobro zna kako je živeti s prstom na crvenom dugmetu i imati istu situaciju suprotno, dovoljni su da puste hladne trnce niz kičmu.

I tada Gorbačov ističe: „Političari i vojskovođe daju sve ratobornije izjave, a njihove odbrambene doktrine postaju sve opasnije. Ovom ratničkom pokliču pridružuju se komentatori i TV voditelji. Sve izgleda kao da se svet sprema za rat“. Gorbačov se zatim priseća svega što su on i Ronald Regan postigli; pokrenuli su mehanizme nuklearnog razoružanja, tokom kojih je uništeno 80 odsto naoružanja, „bez ugrožavanja ničije bezbednosti“. A to je bilo moguće samo zato što su SSSR i SAD, ove dve zemlje, zajedno izjavile da nuklearni rat jednostavno ne može nikoga da odvede do pobede, da je bilo čija pobeda u njemu jednostavno nemoguća, i da se zato nikada ne sme desiti. Dve supersile su se tada složile da ne traže načine da steknu vojnu superiornost nad drugom, i svet je odahnuo.

„Sećam se sastanka Politbiroa 1986. gde smo razgovarali o odbrambenoj doktrini. Predloženi nacrt je sadržao sledeće reči: 'Odgovor na napad svim raspoloživim sredstvima.' Takvom izrazu su se tada protivili članovi Politbiroa. Svi su se složili da nuklearno oružje mora da služi samo jednoj svrsi, da spreči rat, a da krajnji cilj mora da bude svet bez nuklearnog oružja“, prisetio se Gorbačov vremena koje je neverovatno , čine ih znatno razumnijim od današnje političke realnosti.

FOTO: EPA-EFE/BERND VON JUTRCZENKA GERMANY OUT
FOTO: EPA-EFE/JENS KALAENE GERMANY OUT
FOTO: EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY
FOTO: Printcreen/Youtube
FOTO: Profimedia

Upravo 1986. godine, na sastanku u Rejkjaviku, iako se tada nisu obavezali ni na šta konkretno, Gorbačov i Regan su napravili istorijski otklon od hladnoratovskih odnosa. I to kakve. Mnogo godina kasnije rekli su da je Regan došao sumnjivo pripremajući se za tešku pregovaračku bitku oko nuklearnog oružja. U jednom trenutku, Gorbačov ga je prekinuo predlogom da sebi jednostavno postave svet bez nuklearnog oružja kao krajnji cilj. Regan je bio šokiran. A onda su sa oduševljenjem prihvatili potpuno novu pregovaračku logiku suprotstavljenih nuklearnih sila, od tada su se na neki način počeli smatrati prijateljima. Samo tri godine kasnije pao je Berlinski zid. Ako je u bilo kom trenutku počeo početak kraja Hladnog rata, to je bio na Islandu. I danas?

"Danas se nuklearna pretnja ponovo čini realnom. Odnosi između velikih sila i loših se pogoršavaju već nekoliko godina. Istovremeno, politički zagovornici povećanja naoružanja i vojno-industrijskog kompleksa se međusobno podržavaju, ali se međusobno ne podržavaju", rekao je on. “, istakao je Gorbačov 2017. Sve ostalo što je naveo je podsećanje na čisti, najjednostavniji zdrav razum. Svet bi stoga trebalo da se ujedini oko borbe protiv terorizma, koja bi takođe približila sukobljene strane sveta.

Štaviše, za stabilan svet sve ove sile bi morale da se ujedine, kao i u prošlosti, oko sporazuma o potpunoj vojnoj i političkoj stabilnosti. Naravno, sve preko organa UN, ali pre svega preko SAD i Rusije, zemalja koje i dalje drže više od 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala.

„U savremenom svetu rat se mora proglasiti nezakonitim, jer se nijedan problem u današnjem svetu ne može rešiti ratom; ni siromaštvo ni životna sredina, migracije, rast stanovništva ili nedostatak resursa.

(Espreso/Express.hr)