CRNI POJAS I VELIKO SRCE
POMOGLA JE 81 PORODICI, A IZA OSMEHA KRIJE TEŠKO DETINJSTVO: Tamara za Espreso otkriva SVE o svojoj HUMANOJ MISIJI!
- Svi koji žele da postanu članovi fondacije mogu se javiti na društvenim mrežama ili pogledati sajtu. Potreban nam je tim mladih i vrednih ljudi širom Srbije, ističe Tamra koja je osnivač fondacije
Tamara Misirlić (20) iz Vranja je devojka velikog srca koja vraća osmeh na lica onih kojima je život uskratio i najosnovnije.
Pomogla je ljudima koji su gladovali, smrzavali se u trošnim i oronulim kućama, deci koja su maštala o igračkama i svojoj sobi.
U svetu sporta poznata je kao državni reprezentativac u karateu, u konkurenciji od 16 do 20 godina, i nosilac je crnog pojasa.
Humanitarnim radom je počela da se bavi sa nepunih 17 godina kada je u novinama pročitala priču o devojčici koja živi sa majkom na planini u porušenoj kući.
- Odlučila sam da joj pomognem samoinicijativno, odvojila sam novac od svojih stipendija, kupila namirnice i tako je sve krenulo. Kasnije sam uključila drugove iz škole, jedna akcija, druga, i tako, malo po malo odlučila sam da osnujem fondaciju. Svaki početak je težak, pa je naravno i meni u početku bilo teško, ali sam ponosna što sam stekla poverenje ljudi već sa 17 godina, samim tim su donacije pristizale i pristižu sa svih strana, navodi Tamara koja već sada iza sebe ima na desetine dobrih dela koja su mnogima živote promenila iz korena.
- Za nepune tri godine humanitarnog rada pomogli smo 81 porodici, renovirali 15 kuća, jednu kuću smo izgradili iz temelja, jednu kupili novu, redovno pomagali ljudima u vidu nameštaja, bele tehnike, lekova, organizovali razne humanitarne bazare i podržavali rad humanitarne fondacije “Budi Human”, ističe Tamara za Espreso.
Ova Vranjanka velikog srca pomogla je i Slobodanu Tomiću iz sela Spančevac kod Bujanovca koji je zaboravljen i sam živeo u udžerici, u katastrofalnim uslovima. Upravo je humanitarna akcija izgradnje nove kuće za Slobodana na Tamaru ostavila najveći utisak.
- Sećam se, bila sam još uvek srednjoškolka, a deka je živeo u porušenoj kući, bližila se zima.. skupila sam nešto sredstava, ali ne i za izgradnju kuće iz temelja, ipak je to velika investicija. Uprkos tome što nije bilo dovoljno sredstava ja sam odlučila da krenemo sa izgradnjom nove kuće. Bilo je veoma teško, trajalo je 6 meseci, i raznim akcijama i apelima na kraju smo uspeli. Ali sve zahvaljujući divnoj ženi koja je neumorno donirala odvajajući od svoje zarade, ona mi je i dala krila da osnujem fondaciju i nastavim svoj humanitarni put, navodi naša sagovornica.
Ideja za fondaciju
Akcija po akcija, humana dela samo su se nizala i otvorila vrata za stvaranje fondacije po kojoj je Tamara sada prepoznatljiva.
Naišla je na nesebičnu podršku i drugih humanih ljudi, ali, kako čuvena rečenica kaže, najteže je biti prorok u svome selu.
- Fondaciju sam zvanično osnovala početkom ove godine, mnogi ljudi su mi slali podršku, širom Srbije i vam granica, naravno podržali su me i sugrađani, ali Vranje je mali grad, i kad neko ispliva na površini ljude boli, i uspeh se ovde ne prašta, svi bi da gaze po onome što vredi, zbog toga sam mnogim sugrađanima trn u oku, objašnjava Tamara.
Humanost kao glavni životni motiv
Najveća motivacija da istraje na putu kojim je krenula su joj deca, stara i iznemogla lica, kao i svi ljudi koji vode neku borbu. Zbog njih je, kako kaže, neumorna i nikada neće odustati.
Izabrala je da ne bude gluva i slepa na teške životne priče koje je okružuju, iako su mnoge od njih ostavile velikog traga i u njenom ličnom životu.
U početku su teške sudbine veoma loše uticale na mene, ali vremenom sam shvatila da je to svakodnevnica i da ima mnogo teških životnih priča, zbog toga sam odlučila da se herojski postavim i nadjem način da tim ljudima pomognem, ostavljajući emocije po strani. Ali nekad zaista to nije moguće, videti dete u pocepanoj odeći i bez cipela, sva ona stara, iznemogla i uplakana lica, to su momenti gde čovek ne može ostati imun, ističe sagovornica.
Borba sa polidaktilijom
I sama je na svojoj koži osetila šta znači biti "drugačiji", ne uklapati se u jednoobraznu sliku društva... Osetila je podsmešljive poglede i komentare sa kojima se nije bilo nimalo lako nositi.
Tamara se rodila sa polidaktilijom, odnosno većim brojem prstiju nego što je uobičajeno. Imala je po šest prstiju na nogama i rukama. Zbog toga se suočavala sa podsmešljivim pogledima i komentarima, kako svojih vršnjaka tako i odraslih.
Bila je odbacivana, ne mogavši da sakrije svoju različitost, proživela je teško detinjstvo. Kako bi svemu tome stala na kraj podvrgla se operaciji i svoju ni malo laku priču pretvorila u snagu i vetar u leđa koji je tera da uvek nastavlja dalje, ne osvrćući se na ono iza sebe.
Priča o polidaktiliji je najteži deo mog života. Bilo je veoma teško nositi se sa tim, jer sam bila malena i neiskvarena devojčica koja je nailazila na zle poglede i komentare starijih ljudi i vršnjaka. Vodila sam veliku borbu, ali me je sve to ojačalo, i sada u velikom broju ljudi kojima smo pomogli vidim svoju sebe, nemoćnu, odbačenu i ismevanu devojčicu, priseća se Tamara za Espreso.
Veliko srce i crni pojas karateu
Polidaktilija je nije sprečila da se aktivno uključi u sport. Karate je počela da trenira sa samo tri i po godine i iza nje su brojna državna, evropska takmičenja i svetska prvenstva, u konkurenciji od 16 do 20 godina.
Višestruka je prvakinja Srbije, sa 7 zlatnih medalja sa državnih prvenstva. Položila je i za sudiju u karateu, tako da uz takmičenje uporedo i sudi.
Osim sporta i humanitarnog rada, Tamarina svakodnevnica je i učenje gradiva za dva fakulteta čiji je student - Ekonomski fakultet Univerziteta u Nišu i Pravni fakultet u Kosovskoj Mitrovici.
Kako kaže za Espreso, u planu joj je i otvaranje karate kluba u kojem će raditi sa decom i tako ispuniti svoju želju iz detinjstva.
- Naravno, i dalje sam aktivna, moj plan po pitanju karate jeste da otvorim svoj karate klub i radim sa decom, to je moja želja iz detinjstva. Imam preko 300 medalja, ali to i nije toliko važno koliko je mene taj sport očeličio i vinuo među pobednike u svakom smislu te reči. Naučio me je da budem istrajna, prijatelj i čovek pre svega, navodi Tamara.
Za kraj razgovora, Tamara je poslala poruku svim čitaocima portala Espreso:
- Poručila bih im da čine dobro jedni drugima, da sanjaju i ostvaraju velike snove i nikad ne odustaju, jer je to jedino što će ostati u ovom prolaznom svetu, zaključuje naša sagovornica.
Kako postati član Humanitarne fondacije "Tamara Misirlić"?
- Svi koji žele da postanu članovi fondacije mogu se javiti na društvenim mrežama ili pogledati na sajtu detaljne informacije. Potreban nam je tim mladih i vrednih ljudi širom Srbije, ističe Tamra koja je osnivač fondacije.
(Espreso)