NOVČANE I BIROKRATSKE PREPREKE
RAZGOVOR SA PSIHIJATROM JE LUKSUZ: Srbi NEGIRAJU MENTALNE probleme kako ne bi MORALI da potroše PLATU na PAR SEANSI
S obzirom na cenovnik seansi, inflaciju i ekonomsku krizu sve ukazuje na to da će, nažalost, obraćanje psiholozima ili psihoterapeutima i dalje ostati nedostupno za veliki broj stanovnika Srbije
Građani Srbije koji se suočavaju sa anksioznošću, depresijom ili nekim drugim mentalnim poremećajem, kada se odluče na stručnu pomoć koja im je neophodna, moraju dobro da "odreše kesu".
Naročito ako pomoć zatraže u privatnim zdravstvenim ustanovama.
Na raznim forumima korisnici često traže preporuke za dobre psihologe, psihijatre i psihoterapeute i skoro uvek naglase da traže one čiji je cenovnik povoljan ili barem pristupačan prosečnom stanovniku Srbije.
Cena ne mora nužno da znači i kvalitet, pa su ljudi kojima je ovakva vrsta pomoći preko potrebna prinuđeni da na internetu "guglaju" i besomučno tragaju za stručnjakom koji im za razgovor neće "odrati kožu sa leđa".
Pregled psihijatra bazira se na razgovoru klijenta i terapeuta u trajanju od 45 minuta, a ova seansa košta oko 4.000 dinara.
Takođe, navodi se i da drugi evaluaciononi pregled lekara specijaliste košta 3.000 dinara.
U zavisnosti od ustanove, klijent ovaj razgovor može platiti i 6.500 dinara
Kako se navodi na sajtovima na kojima se nudi ovakva usluga, pregled specijaliste psihijatra podrazumeva intervju na osnovu kojeg se procenjuje emocionalno stanje, proces razmišljanja, kognitivno funkcionisanje, i testiranje realiteta.
Pregled psihologa – savetovanje uglavnom košta 3.000 dinara.
Da bi lečenje mentalnih poremećaja ili pružanje pomoći u prevazilaženju teških životnih situacija bilo učinkovito, usluga psihologa i psihijatra podrazumeva nekoliko razgovara, sve dok stručno lice, na osnovu stanja pacijenta, ne odredi kada je došao kraj seansama.
Dakle, na mesečnom nivou, ako uzmemo u obzir jednu ili dve seanse sedmično, ova usluga može da košta i nekoliko desetina hiljada dinara.
Na ovu računicu neretko se dodaju i troškovi za sedative i(li) antidepresive koje psihijatri prepisuju kada uvide da su lekovi neophodni.
Podsetimo, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, mentalno zdravlje ne predstavlja samo odsustvo mentalnog poremećaja već ono obuhvata stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, stanje u kome može produktivno da radi i u mogućnosti je da doprinese svojoj zajednici.
Mentalno zdravlje je u osnovi sposobnost razmišljanja, osećanja, međusobnih odnosa i uživanja u životu. Na taj način, ono predstavlja sveukupnu psihološku, emocionalnu i društvenu dobrobit osobe i utiče na to kako ljudi misle, osećaju i rade.
Poslednje dve godine protekle su u znaku straha usled pandemije korona virusa i neizvesnosti zbog ekonomske krize.
Krajem prošle godine Krovna organizacija mladih Srbije je predstavila rezultate istraživanja o zdravlju mladih u našoj zemlji. U 2020. i 2021. njihova mentalna stabilnost našla se na velikom testu.
Utvrđeno je da je manje od trećine mladih imalo nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti, a svi ostali su bili pod mnogo većim stresom nego što je uobičajeno. Više od dve trećine ispitanika (68,5%) osećalo je anksioznost, a više od polovine (51,9%) imalo je simptome umerene ili teške depresije, što je desetostruko više nego kod odrasle populacije.
Preko trećine ispitanika (34,2%) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa ili psihoterapeuta tokom poslednjih šest meseci, ali da ipak nisu razgovarali sa njima.
Na pitanje zašto mladi ne koriste usluge profesionalaca za mentalno zdravlje, najveći broj njih saglasan je da glavni razlog za to leži u njihovoj nedostupnosti.
Jedan od učesnika fokus grupa rekao je da bi se mladi verovatno više obraćali psiholozima ili psihoterapeutima “ako ne bi bilo novčane prepreke i birokratske prepreke, da ne moraš da se javiš, da tražiš pet uputa, ako odeš u centar gde znaš da ćeš dobiti pomoć, naravno ako bi to barem u početku bilo oslobođeno od plaćanja, ako bi ljudi znali za to – to je ključno“, piše Bif.rs.
U 2022. godini, početkom sukoba u Ukrajini, svi strahovi, strepnje i nesigurnosti samo su se produbili.
Kada se na to doda i "psihičko mrcvarenje" koje je prouzrokovala pandemija korone, kao i lični problemi i traume sa kojima se mnogi suočavaju, čini se, da će potreba za psihoterapijskim i psihijatrijskim uslugama ove godine dodatno porasti.
S obzirom na cenovnik seansi, inflaciju i ekonomsku krizu sve ukazuje na to da će, nažalost, obraćanje psiholozima ili psihoterapeutima i dalje ostati nedostupno za veliki broj stanovnika Srbije.
(Espreso)