ŠTEDNJA
KOLIKO NOVCA BI TREBALO UŠTEDETI OD SVAKE PLATE? Pratite ove smernice!
Za početak, ušteđevina vam omogućava da izbegnete dublje zaduživanje kako biste pokrili troškove
Svi znamo koliko je štednja bitna, posebno u kriznim vremenima i ako su nas poslednjih nekoliko godina naučili ijednoj stvari o upravljanju novcem, to je da je odvajanje neke mesečne ušteđevine ključno.
Kako biste osigurali da imate adekvatan iznos za pokrivanje najgoreg scenarija koji može da vam se desi, ključno je od svake plate odvajati neki postotak. Kamatne stope su u porastu i snažnija štednja bi vam omogućila da otplatite dugove sa visokim kamatama, kao što su kreditne kartice i slični dugovi. Zato, s obzirom na današnju nestabilnu ekonomsku klimu, finansijski stručnjaci preporučuju da se izvučete iz dugova što je pre moguće.
Za početak, ušteđevina vam omogućava da izbegnete dublje zaduživanje kako biste pokrili troškove, prenosi Investitor.me.
Koliko treba da uštedite od svake plate
Standardno pravilo iz upravljanja ličnih finansija je da uštedite 20 ods od svake plate. Ovo se vraća na popularno pravilo budžetiranja koje se naziva strategija 50-30-20, što znači da 50 odsto svoje plate opredeljujete za stvari koje su vam potrebne, 30 odsto na stvari koje želite a 20 odsto na štednju i investicije.
Šon Anderson, sertifikovani finansijski planer u kompaniji Anderson Financial Strategies, kaže da se ovaj “zlatni standard” ne mora primenjivati na svakoga ili svaku situaciju. Druga metoda, kako on predlaže, uključuje podelu 80-20, pri čemu se 20 odsto vaše plate izdvaja za vašu ušteđevinu, a preostalih 80 odsto na potrošnju koja se odnosi na vaše potrebe i želje. Ideja je da alokacija od 20 odsto ostane konstantna u oba pristupa.
Svakako je realno da, u ovom najnovijem pravilu, 80 odsto preuzima sve vaše bitne troškove, ne ostavljajući prostora za trošenje na svoje želje.
Bez obzira koje pravilo odlučite slediti, svakako pronađite fleksibilnu ravnotežu između štednje i potrošnje.
„Poenta obe ove metode je da je ušteda od 20 odsto i dalje prioritet“, kaže Anderson.
Prevedeno u brojke, na svakih 100 evra vaše mesečne plate, 20 evra treba da izvojite za štednju. Primer: Ukoliko vam je neto plata 700 evra, na štednju treba da stavite 140 evra mesečno. Vi sami, na osnovu vaše potrošnje i potreba, procenite da li je to realno.
20 odsto od svake plate
Vrlo je verovatno da će postojati slučajevi ili okolnosti koje otežavaju izdvajanje petine vaše plate — i to je svakako u redu.
“Ovde nema jedinstvenog odgovora,” kaže Delejn Baros iz Delyanne The Money Coach.
Uzimajući gornji primer, ako su vaši osnovni troškovi bili jednaki 80 odsto vaše plate, možda ćete želeti da deo tih preostalih 20 odsto izdvojite za diskrecionu potrošnju, a ne sve u svoju štednju.
Na kraju dana, cilj je zaista samo osigurati da uštedite deo svoje plate — čak i samo 20 evra mesečno. Ako uštedite malo svaki put kada dobijete platu, pretvorićete štednju u naviku i uskoro će vam postati navika a na kraju godine imaćete neki budžet u rezervi.
Važno je da uđete u rutinu štednje bez obzira na to koliko odvajate. Na taj način, kada dođe dan kada možete izdvojiti više za svoju ušteđevinu, to je već “mišić” koji ste vežbali.
„Početak od malog i što je ranije moguće, može napraviti veliku razliku u vašoj finansijskoj sigurnosti“, dodaje Anderson.
Takođe možete pokušati da povećate svoju ušteđevinu oslobađanjem dela novca za potrošnju. Postoji mnoštvo aplikacija za mobilni telefon koji će vam pomoći da pronađete koje su to stvari na koje trošite novac a da vam nisu potrebne. Iznenadićete se koliko novca mesečno ode na troškove koji nas realno samo finansijski iscrpljuju.
Smernice za utvrđivanje koliko uštedeti
Iznad pravila o 20 odsto i odvajanja bilo kog iznosa, Baros kaže da utvrdite za šta tačno štedite, budući da je ono što planirate da učinite sa svojom ušteđevinom nedvojbeno važnije od toga koliko novca uštedite.
Na primer, ako sastavljate fond za hitne slučajeve kako biste preživeli nekoliko meseci u slučaju gubitka posla ili drugih nepredviđenih okolnosti, moraćete da štedite po višoj stopi jer težite kratkoročnom, visokoprioritetnom cilju. S druge strane, napominje Baros, ako štedite za penziju i imate 20 godina, možete se izvući sa uštedom između 10 odsto i 15 odsto svake plate ako želite da prekinete s radom do 60. godine .
Baros nudi još jednu smernicu: koliko bi trebalo da uštedite više zavisi od toga koliko novca planirate da potrošite, a ne koliko trenutno zarađujete. Na primjer, neko ko zarađuje 20.000 evra godišnje, ali živi bez stanarine, imaće manje troškova od nekoga ko zarađuje 50.000 dolara, ali plaća stanarinu i ima porodicu, što ima različite implikacije na njihove navike štednje.
Zaključak
Izgradnja čvrste novčane zalihe može vam priuštiti veću fleksibilnost i pomoći vam da osigurate malo mira znajući da ste finansijski spremni za sve što vam život donosi.
Iako je ušteda od 20 odsto svake plate prilično standardno pravilo, koristite i ostale smernice i odredite šta je najbolje za vaše lične finansijske okolnosti.
Bilo da ste u mogućnosti da uštedite 20 odsto ili 5 odsto od svake plate, početi s bilo kojim iznosom je bolje nego ništa, a ujedno ćete sebi pomoći se uspostavi navika odlaganja novca, što je zaista najvažnije.
(Espreso / Blic)