ANASTASIJA VEĆ DECENIJU NEGUJE I RAZVIJA VEŠTINU LEPOG PISANJA: Kaže da su za KALIGRAFIJU najvažnije ljubav i vežba

Anastasija Stojković, živi u Novom Sadu i jedna je od onih koja lepoj veštini iz prošlosti nalazi namenu u savremenom dobu. Ona se već deceniju bavi kaligrafijom i tako čini da se umetnost lepog pisanja ne zaboravi.

- Osim tradicionalne kaligrafije postoji sa druge strane i moderna kaligrafija sa kojom se ja bavim već oko deset godina. Koperplejt pismo se razlikuje od tradicionalnog, piše se pod određenim uglom i koriste se materijali koji su različiti – objašnjava umetnica Stojković.

Anastasija kaže da je kaligrafija prati još od srednje škole ali joj posebno zadovoljstvo danas pričinjavaju radionice koje organizuje i gde zajedno sa učesnicima prolazi sve osnove koje su vezane za koperplejt pismo, šta se koristi od materijala, na koji način oni treba da krenu, šta im je sve potrebno i uvek prvo ističe da su volja i strpljenje ključ svega.

- Strpljenje, motivacija, volja. Pre svega potreba da se oseti taj mir jer mi dok pišemo kaligrafiju to je na neki način neka vrsta meditacije ili da radimo na tome ukoliko već nismo takvi po prirodi. I to je to. Kaligrafija mora da se praktikuje jer nakon samo par nedelja nevežbanja, dolazi do zatezanja ruke i taj potez ne može tako lako da se izvuče i zbog toga je potrebna redovna vežba da bi se dobio neki napredak – ističe Anastasija.

Pored radionica, Anastasija Stojković je uokvirila i set za polaznike, koji sadrži sve ono što je potrebno za samostalno učenje. Sve je počelo od toga što je istražujući za svoje vežbanje uvidela da ne postoji priručnik u kojem na jednom mestu piše sve što treba, pa je skupljajući znanja odlučila sama da ga kreira za druge.

Ljudi su oduševljeni kada vide njen rad ali najčešće nisu svesni koliko je zapravo umetnost lepog pisanja kompleksan proces. Međutim, Anastasija kaže da je, iako zaboravljena veština, kod koperplejt pisma dobra stvar što može da se koristi u svakodnevnici.

- To su razne čestitke, diplome, sertifikati, razne poruke koje želimo da prenesemo nekom. Naravno tu su i pozivnice za venčanja i razne vrste pisama kad ljudi, danas, ipak vole da vrate taj deo iz prošlosti, tako da ima dosta namena – kaže Anastasija ponosno dodajući da često radi na papiru koji ručno pravi njena majka.

Možda je virtuelno doba naprednih tehnologija odavno zauzelo veliki deo naše svakodnevnice, ali duh romantičnijih vremena i lepih veština i dalje živi kroz one koji ga, kao Anastasija Stojković, neguju i prenose na druge.

(Espreso / Promo)