HOĆE LI OD SEPTEMBRA ZA PRIVREDU STRUJA BITI SKUPLJA? Uskoro ističe Uredba Vlade kojom je OGRANIČENA cena!

Očekuje se da će struja za privredu da poskupi od septembra.

Vladina uredba, kojom je cena električne energije za komercijalno snabdevanje bila ograničena na 75 evra po megavat-satu, ističe 31. avgusta. U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) sigurni su da će struja da poskupi, a jedino je neizvesno koliko. Kako ističu, privrednici traže da korekcija bude kao za domaćinstva ili maksimalno u nivou inflacije, koja je u julu iznosila 12,8 odsto.

"Elektroprivreda Srbije" ne može da proizvede dovoljno struje pa je prinuđena da uvozi skupu električnu energiju i ugalj. Na berzama cene ovih energenata divljaju. Na mađarskoj berzi, koja je referentna za naš region, juče je megavat-sat koštao 625 evra, a za isporuku u poslednjem kvartalu ove godine cena je bila 778 evra, dok se pre godinu dana prodavao za oko 90 evra. S velikim skokom globalne potrošnje uglja, raste i njegova cena. Juče se na berzama prodavao za oko 380 dolara po toni, a u julu je dostigao rekordni nivo premašivši 400 dolara.

Fiskalni savet je u svojoj poslednjoj analizi upozorio da je kao urgentna mera za stabilizaciju "Elektroprivrede Srbije" potrebno povećanje cene električne energije i za domaćinstva i za privredu od 15 do 20 odsto. Za građane će biti značajno manje od toga. Kao što je najavljeno, od 1. septembra, domaćinstvima će struja biti skuplja za 6,5 odsto. Privrednici od novembra prošle godine prema uredbi Vlade plaćaju ograničenu cenu električne energije od 75 evra po megavat-satu. Krajem decembra je važenje te mera produženo za još šest meseci, a potom i do kraja avgusta.

ENERGIJA GURA INFLACIJU

POSKUPLJENJE električne energije za privredu neminovno će da se odrazi na krajnje cene proizvoda i usluga - ukazuje Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije. - Ako država mora da uvozi skupu struju, onda to treba da se podeli na sve.

Na činjenicu da su energenti pokretači inflacije ukazuju i stručnjaci. Kako objašnjavaju, prilikom procenjivanja koliko struja treba da poskupi, treba i o tome voditi računa, a ne samo o raskoraku između nabavne i cene po kojoj se isporučuje.

- U privrednimi krugovima se traži da poskupljenje bude kao za domaćinstva, a to je oko 10 odsto, kada se na 6,5 procenata dodaju porezi, ili maksimalno u nivou inflacije, a ona je sada 12,8 odsto - ističe Nebojša Atanacković iz UPS. - Zašto bi privreda snosila troškove građana? Država treba da pomaže samo socijalne slučajeve, a za ostale treba da važi ista cena.

On postavlja pitanje zašto bi neko ko pravi brašno trebalo da snosi troškove onog potrošača koji greje bazen, a plaća kilovate po povlašćenoj ceni. U analizi Fiskalnog saveta se navodi da EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa je sad manjak i uglja i struje koje mora da uvozi po rekordno visokim cenama. Stručnjaci za energetiku smatraju da će ovom javnom preduzeću biti potrebno tri, četiri godine da normalizuje proizvodnju uglja.

Količine ovog energenta, koje su planirane da se uvezu - četiri miliona tona, mogu da zadovolje, kako navode, samo 10 odsto naših godišnjih potreba.

Sagovornici ukazuju i da se sada suočavamo s problemom uvoza uglja. Milion tona je zbog niskog vodostaja Dunava blokirano u Bugarskoj i ne može da se preveze baržama.

Takođe, zbog loše hidrologije smanjena je proizvodnja električne energije iz hidroelektrana. Zabrinjava, kako dodaju, da li je EPS dovoljno spreman da odgovori na izazove koji mogu da nastanu do kraja grejne sezone, a imajući u vidu ograničenja energenata za proizvodnju struje.

UVOZ STRUJE JUČE 665 MEGAVATA

POTROŠNJA struje u Srbiji juče je bila veća za 2,97 odsto ili za 114 megavata od proizvodnje, pokazuju podaci servisa Elektromreže Srbije "Enerdži fluks" za presek stanja u 13.10 časova. Uvoz je iznosio 665 megavata, a planirano je 655 megavata. Potrošnja je iznosila ukupno 3.834 megavata, dok je bilo planirano 3.729. Kako je navedeno, proizvodnja energetskih kapaciteta je bila 3.203 megavata i to termo-sektora 2.322 megavata, hidro-sektora 864, vetro 16 i gasa jedan megavat.

(Espreso / Večernje novosti)