Posledice koronavirusa
NAKON 2 GODINE OD PRELEŽANE KORONE OVE DIJAGNOZE SU SVE UČESTALIJE: Nisu pošteđena ni deca
Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi
Iako mislimo da korona polako odlazi iz naših života i sve manje je glavna tema doktora i javnosti, izgleda da određene posledice opakog virusa tek sada počinju da se vide, a o čemu svedoči sve više slučajeva ljudi sa problematičnim zdravstvenim dijagnozama dve godine nakon preležanog virusa, pokazuje nova studija.
Tako prema istraživanju univerziteta u Oksfordu, u grupi ljudi koji su imali kovid-19, posle dve godine bilo je više novih slujačeva i dijagnoza koje ukazuju na oštećenje mozga i mentalnog zdravlja, te da su sada ove dijagnoze češće nakon korone, nego posle drugih respiratornih bolesti.
Dijagnoze koje se javljaju dve godine nakon korone razlikuju se u odnosu na godine ljudi, pa su tako, a prema pomenutom istraživanju, kod odraslih strarijih od 65 godina najčešće demencije, moždani udari i magle, kod onih između 18-64 godine moždane magle, dok su kod majmlađih, odnosno, dece najprisutnije epilepsije i psihotični poremećaji.
Sve učestaliji demencija i šlogovi
Kako je objasnio profesor Pol Harison, koji je i bio vodeći autor studije sa odeljenja psihijatrije na Oksfordu, zabrinjavajuće je da su neki poremećaji, poput demencije i šlogova sve učestaliji posle kovida.
- Čak i dve godine kasnije, ove dijagnoze su sve prisutnije kod onih koji su preležali kovid, dok su dobre vesti da su depresija i anksioznost posle kovida "kratkog veka" i one nisu zapažene kod dece - objašnjava profesor Harison.
Koliko je situacija po ovom pitanju ozbiljna, najbolje objašnjavaju i drugi istraživači koji ističu kako je teško ignorisati broj onih koji su pogođeni, ali da u pitanju "nije cunami", kao i da će nekima verovatno biti potrebna medicinska pomoć, što bi moglo povećati pritisak na zdravstvo.
Mana istraživanja
Iako studija pokazuje koje su to dijagnoze koje se najčešće javljaju dve godine nakon preležanog virusa, ona ima i svojih mana, odnosno, ograničenja - ne pokazuje kako tačno kovid-19 može da izazove poremećaje mozga i mentalnog zdravlja, te kako do njih dolazi. Ipak, neki stručnjaci, sa druge strane, smatraju kako se čak i to može uvrditi i objasniti razvojem mikro ugrušaka u krvi.
U vezi sa tim, doktor Džonatan Rodžers i profesor Glin Luis sa univerzitetskog koledža u Londonu, a koji nisu bili uključeni u pomenuta istraživanja, navode kako je urađena studija istakla određene "kliničke karakteristike koje posebno zaslužuju dalje istraživanje".
S druge strane, redovni profesor u penziji Pol Garner, objašnjava kako je tačno da je pandemija uticala i promenila živote ljudi na mnoge različite načine, ali da je u ovom konkretnom slučaju mali porast broja slučajeva demencije i psihoze verovatno povezan sa društvenim preokretima i distopijom u kojoj trenutno živimo, a da nije, kako studija tvrdi, direktan efekat virusa.
"Nisu svi u podjednakom riziku"
Koliko pomenuta studija pije vodu, govorio je epidemiolog Tomislav Radulović, te istakao kako korona ne ostavlja iste posledice kod svih, kao i da su pomenute dijagnoze koje istraživanje navodi najčešće kod starijih osoba ili onih koji već imaju pridružene bolesti.
- Ne verujem da iko može da kaže kako korona tačno dovodi do ovih dijagnoza koje su istraživači naveli u studiji. Jeste da korona ostavlja posledice, kod nekoga neurološke, kod nekog na srcu. Nisu svi u riziku da će to doživeti. Međutim, ono što se pokazalo kao tačno jeste da starije osobe i osobe sa pridruženim oboljenjima mogu češće da imaju nezgodnije dijagnoze. Na primer, starije osobe već imaju neku vrstu demencije, a sa koronom ta demencija se pogoršava. Ipak, treba naglasiti da nisu svi u podjednakom riziku - naglašava epidemiolog.
Ovom prilikom epidemiolog se osvrnuo i na navode urađene studije kako su, a kao posledica preležane korone, kod najmlađih sve češće epilepsije, te objasnio takvu konstataciju.
- Globalno, deca jako retko oboljevaju. Ona nemaju pridružene bolesti. Epilepsija je vezana za poremećaj moždanog sistema, ali meni nije poznato da posle korone dobijaju istu. Malo verujem u takvu jednu studiju, i to ne mogu da tvrdim. U tom slučaju su potrebna velika istraživanja u kojima treba obuhvatiti veliki broj dece. Smatram da je za bilo kakve studije o koroni još uvek jako rano. Treba da prođe, po mom mišljenju, još par godina kako bi se uradila istraživanja koja su relevantna - navodi epidemiolog Radulović.
Pored gore navedenih dijagnoza, epidemiolog je istakao još jedan jako čest postkovid simptom.
- Veliki broj ljudi koji su preležali koronu doživljava izražen umor, osećaju utrnulost i ne mogu da se oporave mesecima - zaključuje epidemiolog.
(Espreso/Blic)