OLUJE ODNELE MNOGO ŽIVOTA U EVROPI PROTEKLIH DANA: Da li sličan scenario može da zadesi Srbiju?

Posle nekoliko nedelja velikih vrućina i suša, područja centralne i južne Evrope zahvatile su snažne oluje u kojima je bilo i poginulih.

Smrtni slučajevi, najviše od pada drveća, prošle nedelje zabeleženi su u Italiji i Austriji, kao i na francuskom ostrvu Korzika. Zabeležene su i velike poplave, a jako nevreme stiglo je i do Slovenije. Tamošnji mediji takođe su prošle nedelje izvestili kako je u glavnom gradu Ljubljani vetar duvao brže od 100 kilometara na sat, a više ljudi je lakše povređeno.

Stručnjaci objašnjavaju da će ovako ekstremne prilike biti sve češće i da su razlog tome klimatske promene i globalno zagrevanje. Oni takođe ovogodišnju sušu ocenjuju kao najtežu i upoređuju je sa onom sa kojom se Evropa suočila 1540. godine. Zbog toga su mnogi sa olakšanjem dočekali kišu koja je takođe pokazala određeni vid ekstrema. I pored toga, stričnjaci poručuju da kombinacija toplotnih talasa i obilnih padavina nije dobra. Ovo je za Euronews takođe potvrdio i klimatolog Piter Torn koji je reko da je tačno da je suvoj zemlji nakon visokih temperatura dobro došla blaga kiša, ali ne i ovaj niz olujunih padavina koje sada, kaže, možemo da vidimo u mnogim delovima Evrope.

"Olujne kiše se već javljaju i njihova frekvencija će se povećati kao efekat klimatskih promena. To je veoma, veoma jak simptom klimatskih promena i moramo biti spremni na čestu pojavu poplava", kaže Torn.

Konstataciju novinara Euronews-a da je ovog leta bilo izazovno ispratiti sve ekstremene vremenske prilike, Torn potvrđuje ali i dodaje da bi to takođe moglo da se shvati kao naznaka da ove vremenske prilike treba shvatiti i kao nešto što će biti izvesno u budućnosti.

"Svakako bismo morali da se navikavamo na sve više i više ekstremnih pojava, jer mi znamo da je većina ovih ekstremnih vremenskih pojava u direktnoj vezi sa globalnim zagrevanjem. I to neće prestati dok ne zaustavimo i smanjimo nivo emitovanja gasova efekata staklene bašte. Stvari će se pogoršavati. To ne znači da će se ponavljati svakog leta i svuda, ali pogledajmo činjenicu da ovih pojava ima sve više svake godine i da pogađaju sve više i više oblasti u svetu. To je tačno ono što nam klimatske simulacije govore da moramo da očekujemo", ocenjuje on.

Torn takođe kaže da je potrebno redukovati i emisiju gasova koja, kaže, nikada nije bila izraženija nego ovog leta. Dodaje da je ključ svega u apaptaciji, tačnije da moramo da se prilagodimo na aktuelna dešavanja ali i da damo sve od sebe da do pogoršanja ne dođe.

"Moramo pre svega biti bolje adaptirani na klimatske promene, a to pre svega znači shvatanje da živimo u promenjenim klimatskim uslovima i da tome moramo da prilagodimo infrastrukturu i naše ponašanje kako bismo smanjili rizik po nas same i prirodu u okolnostima ektrema kroz koje prolazimo", rekao je Tortn.

Kakva je situacija u Srbiji?

Oblaci sa kišom prethodnih dana su stigli i na Balkan. U Srbiji su određene ulice bile poplavljene, ali nije bilo štete kao u određenim delovima Evrope. Padavine su malo popravile stanje vodostaja, koje je i dalje na biološkom minimumu, rekao je hidrolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Dejan Vladiković. On napominje i da je kiša zakasnila za poljoprivredne kulture.

"Što se tiče Dunava, zbog jakih padavina koje su bile već na području Austrije, Slovačke, Češke, imaćemo porast u sedećih nedelju dana od okvirno metar i po, i to na uzvodnom profilu Bezdana, ali što se tiče ostalih vodotoka, neće biti značajnijeg porasta. Znači, najveći se očekuju samo na Dunavu, dok će na ostailim rekama to biti vrlo kratkotrajno", objašnjava on.

Na pitanje šta je neophodno da bi se obezbedio nesmetan rad hidroelektrana i dovoljna količina vode, Vladiković kaže da bi u tome pomogle najpre učestalije padavine.

"Bilo bi neophodno da u nekoliko navratata suma padavina u čitavom slivu bude 100 do 200 litara u nekoliko razdvojenih epizoda i onda bi mogli da pričamo da su se reke polako vratile u to neko uobičajeno, normalno stanje, za sada mi tu sumu, u sledećih mesec dana ipak ne vidimo", kaže Vladiković za Euronews Srbija.

Vlatković je objasnio da je još jedan od probelma sa kojim se suočvaju reke u Srbiji taj što rečna korita nisu dovoljno puna zbog toga što je prolećnih kiša ove godine bilo manje pa je zbog toga i aktuelna situacija po pitanju vodostaja lošija. Tačnije, kaže Vladiković, nije bilo očekivanih zaliha vode koje prave upravo te aprilske padavine.

"Imali smo manjak proliećnih ciklona i malo padavina koje bi sada poboljšale situaciju po pitanju vodostaja. Naravno, imali smo sporadične nepogode, ali one su bile nedovoljne da bi se suša izbegla", objašnjava.

Kako navodi, i pored najava da nas do kraja nedelje očekuju pljuskovi, to ne znači da će se već dovoljno prazne zalihe napuniti tek tako.

"Ti izgledi o tome da ćemo za narednih nedelju dana imati blaže kišne padavine mogu da znače i da će one u manjoj meri uticaiti da se porpravi hidrološka sitacija, ali onda nam sledi sušan period sa temperarturom od 32 do 36 stepeni Celzijusa. To neće biti repriza toplotnog talasa Lucifer, ali svkakao biće suvo. Prema trenutnim prognozama, početkom septembra i tokom septembra se očekuju neke manje padavine koje će porpaviti trenutnu hidrološku situaciju", kaže on.

Vladiković, kao i Torn, kaže da je izvesno da će ovakvih ekstrama od suše do veilkih padavina biti u narednom periodu, i zbog toga savetuje pripremu i reagovanje kada do njih dođe.

"Činjenica je da će se smenjivati sušni i vlažni periodi. Zbog toga je potrebno mudro upravljati vodom, tačnije da imamo akumulciju vode, koja bi mogla da se koristi po potrebi i u kombinaciji sa regionalnim vodnim sistemima i da na taj načn smanji opasnost od tih restrikicja u vodosnabdevanju. Akcenat mora biti i u oblasti poljoprivrede, jer bi problem mogao da bude vodosnabdevanje. Ova kiša koja je sada stigla, kažu ratari, okasnila je i ne može da popravi već napravljenu štetu", rekao je.

(Espreso / Euronews)