CENE ENORMNO PORASLE, INFLACIJA PREMAŠILA OČEKIVANJA: Evo kako menja ekonomiju SVETA, ovo su direktni EFEKTI!

Svakog jutra pojavljuju se novi naslovi koji naglašavaju rastuću ekonomsku brigu u svetu: Najviša inflacija od 1970-ih.

Centralne banke agresivno podižu kamatne stope. Sentiment potrošača je na rekordno niskom nivou. Cene roba blizu najviših vrednosti svih vremena... Jasno je da je inflacija, u najmanju ruku, promenila ekonmsko raspoloženje i potencijalno resetovala put globalnih i nacionalnih ekonomija širom sveta u godinama koje dolaze, piše McKinsey & Company na svom vebsajtu.

U nastavku je 7 grafika koji prikazuju: koliko je inflacija u junu pretekla decembarska očekivanja, koliko su banke do sada podigle kamatne stope, kakve su cene nekretnina u svetu, kakvo je kretanje cena ključnih roba i hrane, kao i rast plata u novim ekonomskim okolnostima i generalne projekcije mogućnosti daljeg ekonomskog rasta.

Inflacija premašila očekivanja

U proteklih 7, inflacija je daleko premašila očekivanja iz decembra 2021. godine. U mnogim zemljama, stvarne stope su udvostručile projekcije. Posebno su pogođene evropske zemlje. Na primer, inflacija u Litvaniji prema podacima koje je koristio McKinsey u junu je iznosla 15,5 odsto godišnje, što je preko pet puta više od očekivane.

Poljska beleži 11 odsto, a Ujedinjeno kraljevstvo 9 odsto, što je znatno iznad projekcija. Sa 3 procenta, i Švajcarska je izvan granica. Azija doživljava manje ozbiljne promene: indijska inflacija je oko 7 odsto, samo malo iznad projekcija; a Južna Koreja je na 5 odsto. U Kini i Japanu inflacija ostaje prigušena.

Banke dižu kamate

Kao odgovor na alarmantan rast inflacije, centralne banke širom sveta podižu svoje osnovne bankarske kamatne stope. Do sada, međutim, povećanje stopa u većini zemalja nije odgovaralo tempu inflacije.

Od povećanih kamata se očekuje da će smanjiti potražnju i cene za dve glavne komponente inflacije: stanovanje i robu kao što su energija i metali.

Cene stanovanja

Cene stanova su naglo porasle i pre talasa inflacije 2022. godine, pošto je pandemija podstakla veliku rekonstrukciju sektora nekretnina na svetskom nivou. Od 2020. godine do 2021. godine cene kuća su porasle daleko iznad očekivanja svuda u svetu. U Evropi, vlasnici nekretnina u Turskoj zabeležili su najveće dobitke, a njih prate stanovnici Češke i Litvanije.

U Aziji i Pacifiku, Novi Zeland i Australija beleže veliki rast cena. U Severnoj Americi najveći rast su prijavili SAD i Kanada.

Cene robe

Investitori često kažu da je u vremenima inflacije najbolje ulaganje, ulaganje u robu. To je naravno zato što cene roba odražavaju potražnju za sirovinama potrebnim za ekonomsku ekspanziju.

Ekonomski stimulusi koji su raspisani tokom pandemije inicijalno su pogurali cene roba, da bi ih invazija Rusije na Ukrajinu podigla još više. Najveći rast cena je zabeležen kod đubriva, prvenstveno što je prirodni gas koji se koristi za proizvodnju istog u više navrata probijao istorijske maksimume. Pogledajte situaciju u Srbiji u vezi sa ovom temom! Potražnja od strane poljoprivrednika samo je još dodatno zaoštrila taj trend.

Kriza sa hranom

Rast cena đubriva, zajedno sa drugim posledicama rata u Ukrajini gurnuo je cene osnovnih namirnica mnogo više. U 2021. godini, cene hrane su porasle na najviši nivo od kada je Kancelarija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu započela svoj indeks, zahvaljujući preprekama u lancu snabdevanja, sušom i samim ratom cene hrane su dostigle rekordne vrednosti.

Plate

Realne plate su se godinama smanjivale u najvećim ekonomijama OECD-a. Neposredno pre pandemije, realne plate su snažno porasle; zaoštravanje tržišta rada dalo je radnicima prednost u pregovorima. Naravno, pandemija je radikalno promenila jednačinu.

Kako su se privrede stabilizovale, realne plate su ponovo počele da rastu, ali ogromna inflacija je zaustavila taj rast, smanjujući kupovnu moć ljudi. Na primer, radnicima u Ujedinjenom Kraljevstvu danas je njihova stvarna nadoknada smanjena za otprilike 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Loši izgledi za dalji rast

Kako cene rastu i pokazuju malo znakova jenjavanja, postoji rizik da inflacija postane ukorenjena i da će centralne banke morati da podižu stope snažnije kako bi je usporile. Shodno tome, mnogi analitičari snizili su svoje projekcije ekonomskog rasta.

Na primer, u Ekonomskom pregledu OECD-a, projektovani realni rast BDP-a u Turskoj je sada oko 8 odsto niži od prethodnih projekcija; a u Argentini je otprilike isto. Projekcije za Ujedinjeno Kraljevstvo su sada niže za 7,4 odsto. Međutim, sa naftom u velikoj potražnji, projekcije realnog rasta BDP-a Saudijske Arabije su sada veće za oko 6 odsto.

(Espreso / Blic)