"PRISILJAVAJU NAS NA TO, INAČE TI DAJU NOGU": Kontroverzna ispovest jugoslovenske STRIPTIZETE, pomenula i BEOGRAD

Radila je kao striptizeta u bivšoj Jugoslaviji- a onda je ispričala šta sve ovaj posao donosi.

Lucija Tarini iz Rijeke je u vreme kada je dala ovaj intervju 1982. imala 23 godine. Priču je iznela za "Yugopapir".

Zar vas vaši poslodavci neće gnjaviti?

Neće. U to sam sigurna, ime koje ćete vi navesti u tom svom tekstu ne zna niko od ljudi koji mi daju posao. Za njih sam neko drugi. Kada radim, koristim svoje umetničkim ime. Ovo koje sam vam sada rekla je, u stvari, moje pravo ime i prezime.

Ko su ti vaši poslodavci?

Ljudi iz hotelskih poduzeća. Šefovi barova.

Zar ne radite preko agencija?

Radim. Ali, kad se dobija posao, "turisti" su glavni.

Kada se, najčešće, zamerate svojim "poslodavcima"?

Kad se pojavim u javnosti, u novinama. Da mi u ovom razgovoru citirate ime i prezime pod kojim nastupam, ja bih opet morala preko granice - za poslom! Ima još "grehova" zbog kojih znaju da nas "ribaju".

Recite?

Čim odbiješ piće sa gostima barova, odmah se diže galama. Šefovi barova te odmah obilaze i upozoravaju na "red".

Zar vam piše u ugovorima da morate da pijete s gostima posle svojih nastupa?

Mnogo toga ne piše u našim ugovorima, a mi to ipak radimo. Jednostavno nas prisiljavaju na to. Inače ti daju nogu. Svaka striptizeta koja se pokušala tome da se usprotivi, dobila je nogu. Ja sam, kao mlada i nadobudna, pre četiri godine pokušala nešto slično da uradim...

Koliko sada imate godina?

Dvadeset i tri!

Ne bi se reklo, izgledate mnogo zrelije!

To je zbog posla koji radim. Čovek u ovom poslu ostari pre vremena. Znam neke svoje vršnjakinje koje su još starijeg izgleda, prenosi "Indeks hr".

... Ni sa jednim niste pošli tamo, u sobu, posle završetka programa?

Čujte, nemojte me praviti smešnom. I ja sam ljudsko stvorenje. Zar meni ne može da se svidi neko? U Beogradu sam upoznala čoveka koji mi je prišao izuzetno taktično. Bio je veliki laf. I vrlo zabavan. Uživala sam da pričam sa njim. Častio je sve redom. Mislim da se radilo o nekakvom dobitku na sportskoj prognozi. Čisto mi je bilo žao kada se završio program u baru.

Zar niste otišli sa njim u svoju sobu?

Nikada, u ove četiri godine, nisam odvela čoveka u svoju hotelsku sobu. Idem kod onog ko mi se svidi!

Zašto? Pa tamo bi vam bilo najjednostavnije?

To se kosi sa nekim mojim shvatanjima posla.

Dobro, o tome možemo kasnije. Kako je završilo to vaše druženje s našim kolegom?

Fino sam čoveka otpratila do izlaza. Posle je svih 10 ana dolazio u bar. Sve dok nije potrošio i poslednji dinar. Jedanaestog dana ga nije više bilo.

A vi ste ga čekali?

Kažem vam: bilo je to moje najprijatnije druženje!

Nije vas čudilo to što taj čovek nije insistirao na tome da ima odnos sa vama?

A i to smo odmah rešili. Rekao mi je da je oženjen i da nikada nije prevario svoju ženu. Još mi je rekao da mu se sviđa moje telo i da bi rado sa mnom spavao.

Zašto to nije pokušao?

Bojao se zdravstvenih komplikacija.

Nije vam to bilo čudno?

Nije. I među nama, striptizetama, ima od svake fele. Ima onih koje se hvataju sa svakim. I normalno je da nisu pouzdane.

Zar ste vi tom čoveku izgledali sumnjivo?

Nisam. Ja sam u njegovim očima bila tip-top. Mi smo nadugačko raspredali o toj njegovoj bojazni da se ne zarazi, da ne navuče na sebe neku boleštinu. Otvoreno sam mu rekla da u tome malo preteruje.

Nije se uvredio?

Naprotiv. Smejao se. Posle je priznao da sam u pravu, ali da je to kod njega verovatno nekakva psihoza i da se toga nikako ne može rešiti. Uopšteno, svašta sam ja saznala od tog neobičnog čovjeka.

Jeste li još uvek u kontaktu s njim?

Javim mu se uvek kada sam u Beogradu. Čak i onda kad sam u prolazu. Sednemo, popričamo. On je moj najveći učitelj. Mlada sam se uključila u život i mnogo toga mi nedostaje. A on mnogo toga zna.

Kako se upustila u svet striptiza

Zašto ste rano krenuli u život?

Takva je situacija bila u mojoj kući. Na maturi sam prošla loše. Moj otac, magistar nauka, nije mogao da pređe preko toga. Maltretirao me je tri dana.

Što se desilo četvrtog?

Skupila sam najpotrebnije stvari i otišla iz kuće.

Što je bilo posle?

Ganjali su me moji po čitavom Jadranu. Bila sam već mlađi punoletnik. Nisu me mogli na silu vratiti kući.

Jeste li se od tada ikada vratili nazad?

Jesam, nakon dve godine. Otac je doživio saobraćajnu nezgodu. Bio je u takvom stanju da mu je život bio ugrožen. Čim mi je mama javila, dojurila sam kući.

Znači li to da ste stalno bili u vezi sa svojima?

Sa majkom. Sestra takođe nije htela da me vidi. Za nju sam bila crna ovca u porodici.

Što je ona završila?

Istoriju umetnosti.

I što je bilo s ocem?

Sve mi je oprostio. Sve je bilo u redu dok nije došao na tapetu moj posao. Gotovo se onesvestio kad sam mu rekla od čega živim! Posle toga sam opet otišla.

Zar ste mislili da se primirite, da ostanete kod kuće?

Da je otac bio pomirljiviji, verovatno bih ostala. Međutim, čim je on, i pored lošeg stanja u kojem se nalazio, počeo da zvoca, ja sam rekla da idem dalje, imala sam već posao koji mi je donosio pristojnu zaradu. Nisam bila ovisna o njegovoj volji.

Jeste li kasnije, kada ste prvi put otišli od kuće, "sredili" onu maturu?

I nju i Višu ekonomsku!

Dokle mislite ovako?

Dok budem dobro izgledala. Ovaj posao mogu da rade samo devojke koje dobro izgledaju.

O zaradi...

Koliko ste do sada zaradili?

Dvadeset i devet miliona! Dosta za četiri godine rada!

Nije sve to zarađeno u Jugi. Zapravo, mali deo svoje ušteđevine sam ostvarila ovde. U inostranstvu se naše tačke bolje plaćaju.

Kad idete u inostranstvo?

Tek kada ne nalazim ovde posla. Kod kuće je ipak nekako lakše. Među svojim si ljudima. Nije sve ni u parama.

Šta nameravate sa tim novcem?

Kada za koju godinu prestanem da se svlačim, sa rođakom ću da otvorim modni salon!

Koliko je vaš posao cenjen?

Mogli ste zaključiti iz reakcije mog oca. Slično se ponašaju gotovo svi naši muškarci. Za njih su striptizete - prostitutke. Tako se prema njima mahom i odnose. Zbog toga mi je ponekad jako, jako teško. Neki, tek što stignu u bar, pitaju: koliko koštaš? I odmah ona hvatanja za ruke, oko struka. Čujte, to ne može da bude prijatno. Ja se ne stidim svog posla. Mene u agenciji, onoj estradnoj, vode kao revijalnu plesačicu. Ja se predstavljam kao striptizeta. Tako to većina ljudi kaže - čemu izmotavanja. Istina, bilo je prilika kad sam se stidela tog posla koji inače smatram jednakim svim drugim, takozvanim običnim poslovima. Pojedine kolegice se zaista ponašaju kao prostitutke. Zbog toga je verovatno i došao ovaj naš posao na zao glas. Posle me i to prođe. U svakom pozivu ima negativaca. Ne zanosim se ja iluzijama. Najvažnije je život primiti realno. To mi je majka stalno govorila u detinjstvu. To mi je mnogo pomoglo kroz ove četiri godine.

Kažete da u baru zna da bude dosta naporno? Koliko i kada radite?

Dok god traje gužva u baru, računa se da sam na radnom mestu. A to znači od deset uveče do tri ili četiri ujutro. Zavisi od bara. Ili hotela. Kroz to vreme bar dva puta izlazim na pozornicu.

Kako je bilo prvi put skidati se pred nepoznatim ljudima?

Lako. Jednostavno sam se čudila tome.

A posle?

Posle je išlo teže. U prvoj godini sam dosta toga "progutala". Da nema onog "druženja" sa gostima, onog ispijanja pića, sve bi bilo kudikamo lakše. Ja se relativno dobro snalazim. Mnoge moje kolegice postale su s vremenom notorne pijanice zbog tih čestih ispijanja pića sa gostima. Žalosno je da ih je posle toga svako odbacio. Tu je naše društvo kiksiralo!

Ima i prijatnih gostiju. Onaj kolega, na primer?

Takvi su retki. Štaviše, postaju izizeci.

Dolazi li se do tog posla preko kreveta? O tome se uveliko priča. Mora se, kažu, zadovoljiti glavni čovek u hotelu?

To je možda bilo pre 10-15 godina. Danas radimo preko agencija. One nas upućuju na pojedine barove. Nemamo posla sa direktorima. Šefovi barova nam jedinio zadaju muke. I konobari.

Privlačite li njih?

Ponekad. Vrlo retko. Oni su više zaokupljeni prometom. Pojedini konobari nas ni ne vide. Sva njihova pažnja usmerena je na napojnicu.

A kada se prestane sa striptizom

Kako završavaju striptizete?

Povlače se pre tridesete. Najčešće završavaju među konobaricama. Malo koja istovremeno uči i polaže ispite. Koliko znam, samo tri su to učinile. Neke se i udaju. Ima muškaraca koji ne gledaju tako crno na ovaj posao.

Imaju li striptizete problema oko novog zaposlenja?

Događa se i to. Postoje predrasude. Mnogi misle: ova će nam izludeti muškarce.

A do toga ne dolazi?

Znam neke koje su napustile posao. Sada su više nego dobre majke. Toliko su toga videle i prošle da im nije stalo do avantura.

Postoje li striptizete koje su u braku?

Ima i takvih. Retke su. Teško je uskladiti sva ta putovanja i brigu o porodici.

(Espreso)