ispovest
"MEDICINSKA SESTRA UŠLA U SOBU I PITA ME..."! Slobodan opisao iskustvo iz bolnice u Švedskoj, DRUGA DIMENZIJA
Švedski zdravstveni sistem raspolaže enormnim resursima u svakom pogledu
Koliko je zdravsto u skandinavskim zemljama poput Švedske potpuno drugačije u odnosu na ono u našoj zemlji i regionu, najbolje pokazuje iskustvo Hrvata Slobodana Mufića koji je neko vreme proveo u švedskoj bolnici.
Njegovo iskustvo, kao i komentare lekara koji živi i radi u Švedskoj, prenosimo u celosti sa portala "Index.hr".
"Nešto pre podneva u moju bolesničku sobu u jednoj lokalnoj bolnici u Švedskoj ulazi medicinska sestra. U ruci drži olovku i notes i pita me: "Šta želite za ručak?". Ležim u krevetu s električnim podešavanjem dušeka, od čarapa, gaća, pantalona do majice potpuno u novoj odeći koju sam dobio po prijemu na kovid odeljenje.
Kroz prozor se vidi obližnja šuma, WiFi signal je odličan, a pri ruci mi je i daljinski upravljač za bolnički televizor. Soba je samo moja, nema drugih kreveta. U prostranom kupatilu iznad umivaonika čekaju me četkica i pasta za zube, dva peškira, te pribor za brijanje. I dovoljno toaletnog papira. Ništa od toga nisam doneo od kuće.
Da u nosu nemam cevčicu s kiseonikom, rekao bih da sam u hotelu. A sada me još pitaju i št baih pojeo za ručak, kao da sam u restoranu. "Pa ne znam... Dajte mi isto što i drugim pacijentima. Šta se uopšte nudi?" zbunjeno odgovaram.
"Imamo svinjski odrezak ili pečeni oslić, ali možemo pripremiti i nešto drugo, naravno jednostavnije", spremno će medicinska sestra kojoj se po izgledu i imenu na pločici vidi da nije rođena Šveđanka.
Odlučio sam se za oslića i pomislio da smo završili s narudžbinom kad me ljubazna sugovornica priupitala: "Tokom popodneva doneću vam malo voća. Šta biste želeli?". "Mogu li dobiti grožđe?" brzo sam prihvatio visoke standarde. "Nažalost, grožđa nemamo. Ali očistiću vam dvije mandarine", rekla je medicinska sestra, zapisujući moje želje i broj sobe", glasi iskustvo ovog čoveka.
Ovako izgleda uobičajena i svima dostupna bolnička nega u gradu veličine Pule (u Hrvatskoj) i u državi koja godišnje u javno zdravstvo i socijalnu negu uloži 13 milijardi evra. Švedski zdravstveni sistem raspolaže enormnim resursima u svakom pogledu. Tokom 2020. godine na zdravstvo se trošilo 11.5 posto BDP-a. Prema podacima Eurostata, Švedska čak 5.041 evra po glavi stanovnika godišnje, kada je reč o zdravstvu.
Međutim, iako Švedska svojim građanima pruža solidnu uslugu, čak ni tako velika izdvajanja za zdravstvo (u apsolutnom iznosu više u EU/EEA izdvajaju samo Danska i Luksemburg) ne garantuju univerzalno zadovoljstvo populacije i kontinuirano vrhunsku negu, piše "Index.hr".
U martu ove godine, primera radi, čak 180.000 švedskih građana čekalo je na operativne zahvate. Osim toga, gotovo 10 odsto švedske populacije uopšte ne koristi usluge javnozdravstvenog sistema, iako ga i dalje finansiraju iz svog poreza, zato što imaju ugovorene polise privatnog osiguranja.
Isto tako, jedna anketa Svenska Dagbladeta iz 2020. pokazala je da 70 odsto građana smatra da bi se nacionalna vlada trebala aktivnije da se angažuje u zdravstvenom sistemu. Ovi podaci ukazuju da se novcem može postići puno, ali dobrom organizacijom, strategijom, digitalizacijom i vizijom verojatno i mnogo više.
"Švedska ima velik, bogat, trom i relativno efikasan zdravstveni sistem. Švedska želi da bude država blagostanja i u skladu sa tim u zdravstvo i socijalnu negu ulažu ogromne resurse. S druge strane, švedski građani znaju koliko svog poreza izdvajaju za zdravstveni sistem zato puno očekuju od njega", rekao je za "Index" dr. Goran Mijaljica, specijalista psihijatrije i načelnik Poliklinike za krizna i traumatska stanja, Poliklinike za izbeglice i Poliklinike za decu izbeglice u regionu Västra Götaland.
Problemi s listama čekanja
Kad govori o tromosti švedskog sistema dr. Mijaljica misli na vreme čekanja na preglede u bolnicama, ali i u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
"Usluga je sporija nego što bi mogla biti, puno se vremena, energije i novca ulaže u izbor pacijenata kojima zaista treba pregled kod lekara porodične medicine. Takozvani drop-in je sveden na minimum, odnosno obavezna je trijaža preko telefona ili u nekim slučajevima preko digitalnih platformi, a pacijenti se prvo upućuju na internet stranice zdravstvenih ustanova i čitanje opisa i uputa za pojedina stanja i simptome na internetu. Čini se sve da se ne aktivira jedan glomazan i vrlo skup sistem ako to stvarno nije potrebno", objasnio je dr. Mijaljica te nastavio:
"Iako je digitalizacija na nivou koju Hrvatska još nije dosegla, problematično je što se primarna zdravstvena zaštita prilično zatvorila. Teško se dolazi do ličnog kontakta s lekarom i pacijenti se često žale na takva iskustva. Koliko znam, u Hrvatskoj je moglo da se sedne u ambulantu porodičnog lekara i čekati da te prime. I uglavnom te prime isti dan.
U Švedskoj to nije nužno tako. Ili moraš u telefonskom razgovoru s medicinskom sestrom dobro opisati svoje simptome kako bi se procenilo zašto ti je potreban susret s lekarom istog dana. Ako smatraju da ti je potreban pregled istog dana, dobiješ termin ako ima slobodnih termina, ili ako nemaju termina upute te na hitni prijam ako postoji potreba za tim".
Dr. Mijaljica ističe kako je važnost porodičnih lekara shvatio dok je radio u Norveškoj. Naime, porodični lekar, kao ulazna tačka u zdravstveni sistem, ima odličan pregled zdravstvenog stanja pojedinca. U Švedskoj to baš i nije tako.
I podaci potvrđuju Mijaljičine primjedbe. Anketa iz 2021. pokazuje da je samo 44 posto pacijenata u dva uzastopna poseta ordinacijama opšte medicine zbog iste dijagnoze imalo kontakt s istim lekarom.
"Kad se pacijentu jednom dijagnostikuje hitno stanje, sve ide mnogo brže i bez zastoja, odmah se aktiviraju hitni protokoli. Švedsko zdravstvo nudi mnoštvo vrhunskih tretmana i usluga, te modernu dijagnostiku. Moram reći i da se prate svetski trendovi, vode precizne i sveobuhvatne statistike, te da se provode brojna istraživanja", kaže dr. Mijaljica.
Nakon otpusta s bolničkog lečenja, švedski pacijenti imaju pravo na razne i brojne rehabilitacione usluge, pomagala ili prilagođavanje u njihovim domovima koje sprovodi i finansira lokalna samouprava.
Sistem ipak ima jednu veliku manu
S druge strane, kao glavnu manu švedskog zdravstvenog sistema sami lekari kroz svoje stručne zadruge i publikacije ističu nedostatak kadrova u svim strukama. Zbog toga se tokom pandemije često isticalo kako Švedska ima možda i najmanji kapacitet na odeljenjimaa intenzivne nege u Evropi.
Nije bio problem ni u krevetima, ni u bolničkim prostorima, ni u respiratorima, nego u oskudici s osobljem. Naime, svaka bolnička postelja koja nema punu pažnju stručnog osoblja u skladu s nacionalnim smernicama i standardima smatra se neadekvatnom negom kakvu švedski građani ne zaslužuju.
Prema podacima Eurostata iz 2020. najviše godina zdravog života (što ne treba poistovećivati s ukupnim očekivanim životnim vekom) u EU/EEA zemljama mogu očekivati upravo Šveđani - 72.7 godina, dok je očekivani životni vek u Švedskoj je 82.4.
"Svaki zdravstveni sistem, ima problema, pa tako i švedski. Potrebno je mnogo energije i ulaganja da bi se jedna tako skupa delatnost efikasno dovela do željenog nivoa.Međutim, možda je ključno pitanje organizacije zdravstva i političke odluke o tome koju ulogu zdravstvo treba imati u državi. U tome je Švedska prilično konkretna i transparentna. Moderna medicina postaje sve skuplja, kako zbog novih tehnologija i lekova, tako i neprestane potrebe za edukacijom osoblja. I to može biti sve veći problem za zemlje kao što je Hrvatska", zaključio je dr Mijaljica za Index.
(Espreso / Index.hr)