ADRIANA VILAGOŠ, NOVA 'BOGINJA' SRPSKE ATLETIKE: Umesto bacanja koplja, malo je falilo da igra rukomet za Mađarsku!

Tamo gde se ulaže, mogu se očekivati rezultati. Srbija je dosta ulagala u atletiku prethodne decenije, a ljudi iz ovog sporta opravdavaju uloženo. To se može videti i na Evropskom prvenstvu u Minhenu, gde je Srbija već uzela tri medalje.

Dve su doneli Armin Sinančević i Ivana Vuleta, dok je treću donela mlada atletičarka i najveći biser ovog sporta Adriana Vilagoš. Adriana (18) je uspela da se domogne srebra u disciplini bacanje koplja, i to kao najmlađa takmičarka u finalu.

Adriana Vilagoš - ime koje je do skora bilo poznato samo onim najtvrdokornijim fanovima i pratioca sporta u Srbiji, naprasno je dobilo evropsku, ali i svetsku slavu, a sve zahvaljujući jednim hicem u hladnoj minhenskoj noći. Nije to bio bilo kakav hitac, to je bio hitac poslednje serije, gde je nasuprot sebe imala i Svetsku rekorderku Barbaru Špotakovu, najstariju učesnicu finala (41)!

Naša tinejdžerka je ostala pribrana i bacila koplje na distancu od 62,01 metra, što je bilo dovoljno za evropsko srebro i ispisivanje imena u stranice istorije, kako srpske, tako i evropske atletike.

Devojka iz Malog Iđoša (18) je tako postala heroina Srbije koaj je lako mogla da ostane bez vanserisjkog talenta.

Naime, nije na početku karijere sve išlo ka tome da će Vilagoš biti atletičarka.

Adriana je od malih nogu počela da se bavi sportom, samo što ju je ljubav odvela na rukomet što je i bilo logično s obzirom na to da je njena majka, Đerđe Vilagoš, bivša rukometašica. Odmah je i u tom sportu pokazala ogroman talenat, što je privuklo i Mađarski rukometni savez, koji je ponudio odlične uslove tadašnjoj devojčica koja je išla u osnovnu školu, što je svojevremeno istakla i njena majka.

- Moram da priznam da za bacanje koplja nisam ništa znala. Kada je Adriana išla prvi put na takmičenje iz bacanja vorteksa i to smo tek na internetu videli kako se baca. Mi smo mislili godinama da će bacati samo vorteks pored rukometa, i da će rukomet biti glavni sport. Kako su došli rezultati i kako je ona prešla u stariju kategoriju morala je da odluči da li će da nastavi sa atletikom ili sa rukometom jer nema više bacanja vorteksa. Dogovorili smo se da nastavi sa bacanjem koplja. Tada je bila sedmi razred i primljena je bila u Mađarsku nacionalnu rukometnu akademiju.

- Dali su nam šansu (rukometni savez Mađarske) da dok ne završi osmi razred odlučimo da li će rukomet ili koplje. U to vreme smo stvarno pokušali da se usavršimo, tehniku smo gledali na internetu zajedno, analizirali smo - govorila je Đerđe Vilagoš za Atlex.

Na sreću Srbije, ali i domaće atletike, Adrianina ljubav ka rukometu je malo splasnula i odlučila je da se posveti bacanju koplja. Trenirala je svakog dana sa svojom majkom, a rezultati su počeli da dolaze veoma ubrzo, u čemu je pomogao i Dragiša Đorđić, koji je radio sa Tatjanom Jelačom.

- Dragiša Đorđić nam je mentor. Njemu mogu da se uvek obratim kada mi treba neka pomoć, jednom mesečno se vidimo i daje nam sugestije - objasnila je Đerđe Vilagoš.

Srbija je sa Adrianom odnela i jednu veliku pobedu, jer kada su svi uvideli o kakvom se talentu radi, pokušali su da je "ukradu". Gorepomenuti slučaj Mađarske je bio samo jedan od nekoliko, jer je takođe svojevremeno i Atletski klub iz Splita želeo da je "odvede" i tako privoli da baca koplje za Hrvatsku. Ipak, Adriana je ostala dosledna Srbiji.

(Espreso/Telegraf)