Preobraženje, Foto: SPC

SPC

DANAS JE PREOBRAŽENJE GOSPODNJE, VELIKI PRAZNIK: Poslednji dan za kupanje u rekama, poznat kao LETNJE BOGOJAVLJANJE

Ovaj praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje

Objavljeno: 19.08.2022. 07:11h

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Preobraženje Gospodnje, kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Proslavlja se trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom, a u crkvenom kalendaru je ovaj dan označen crvenom bojom.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Ovaj praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca: "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte".

Veruje se da na Preobraženje sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi.

Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog "pribraznuva" (pravi ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo vreme za setvu jesenjih kultura.

FOTO: Marina Lopičić
FOTO: Stefan Jokić
FOTO: Marina Lopičić
FOTO: Nebojša Mandić

Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje Bog i ispunjava želje, baš kao i za Bogojavljenje.

U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje. Zato, pogledajte nebo u ponoć i zamislite želju.

Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.

Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

U crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, kao na primer jabuke.

(Espreso / Telegraf)