DEKI JE UČIO ZANAT OD NAJBOLJIH, VREME JE ZA DIPLOMSKI ISPIT: Spojem vrhunskih strategija "skovao" modernu Zvezdu!

Dejan Stanković je rođen u Beogradu 11. septembra 1978.

Za prvi tim Crvene zvezde je debitovao 11. februara 1995. sa svega 16 godina. Crveno beli su slavili tada slavili na gostovanju OFK Beogradu 1 prema 2. Stanković je igrao poslednji 15 minuta utakmice, a tim je predvodio Ljupko Petrović.

Nema dileme da je Deki još u ranoj dobi prikupio bogato znanje od trenera koji je predvodio Crvenu zvezdu 1991. godine. Stil igre Ljupka Petrovića najbolje može da se ogleda upravo tada, kada je srpski klub popeo na tron Evrope. Stankoviću je to sigurno pomoglo da stasa u čoveka još kao tinejdžer, mudrost koju je tad prikupio sigurno je za života vredna, stoga nesebično deli iskustva igračima danas, kada je na on mestu na kome je nakada bio legendarni Petrović.

Na leto 1998. Stanković prelazi u italijanski Lacio. Odmah je uspeo da stekne poverenje trenera Sven-Gorana Eriksona i već na debiju protiv Pjaćence je postigao pogodak. Izborio je startnu postavu iako je imao svetska imena kao konkurente, poput Pavela Nedveda, Penje, Almeide...Ipak, Lacio je u poslednjem kolu prepustio skudeto Milanu, ali je uspeo da osvoji poslednji Kup pobednika kupova 1999. pobedom nad Majorkom i Superkup Evrope kada su slavili protiv Mančester junajteda. A 2000. su senzacionalnim obrtom u poslednjem kolu postali prvaci Italije.

U periodu do 2004. godine, Lacio je promenio nekoliko trenera. Malo pre pomenuti Šveđanin je bio toliko ispred svog vremena u pojedinim strategijama da su napravljene analize njegovih maestralnih taktika, a evo primera:

Vidimo da je on voleo da isturi bekove, odnosno da budu uključeni u napad i ofanzivu, što je praksa današnjeg fudbala, brzonogi i vešti defanzivci. Dekiju je ovo bilo prvo iskustvo u stranom fudbalu, pa je njemu poverenje ovog trenera i odlične partije protiv velikana usadilo osećaj za igru i napredovanje kao igrača, a sigurno i kao kormilara.

Na klupu nebesko-plavih zatim stupa Dino Zof, čuveni italijanski golman i najstariji osvajač SP. On se zadržao tamo od prvog januara 2001. do 31. oktobra iste godine. Alberto Zakeroni tada dobija poverenje čelnika Lacija, on se zadržava tu 272 dana, odnosno identično kao i njegov prehodnik. Epoha njih dvojice nije dugo trajala, ali u bez sumnje da je mentalitet kakav poseduje Deki uspeo da iscrpi najbolje osobine kratkih perioda dvojice trenera.

Prvog jula 2002. godine legendarni Roberto Manćini dolazi na klupu Lacija. Tada je većina klubova iz Serija A igrala tzv. "Katenaćo stil", odnosno građenje napada zasnovanom na defanzivnoj čvrstoći, česti primeri toga su bile taktika sa 5 igrača u odbrani (što je bilo suprotno od Nemaca, koji su igrali sa tri). Manćini je uveo maltene inovaciju koristeći pozicionu igru koja se transformiše u vrstu pozicionog-orijentisanja kretnje lopte od sredine terena.

Pojedine taktike stručnjaka deluju veoma konfuzno, ali njihova uloga je od krucijalnog značaja, Deki očigledno zna šta radi, on je recimo u srpski fudbal uveo akcentovanje igrača iz Afrike, za koje smatra da su idealnih predizpozicija za današnju dinamiku fudbala. Svedoci smo, da mu to i te kako uspeva.

Poslednji trener pred Stankovićevog odlaska u Inter, jeste Domeniko "Mimo" Kazo. On se u Laciju zadržao svega 174 dana, on je bio talentovani igrač, i to baš na poziciju koju je igrao današnji kormilar Crvene zvezde. Ne sumnjamo da je Deki u svoju psihologiju dodao taman onoliko koliko mu treba da upotpuni svoje znanje i kvalitete na sredini terena.

Prelazak u Inter 2004. godine, i to pod inicijativom Manćinija koji je tad preuzeo klub, stoga Srbinu nije trebalo dugo da se uklopi u ekipu, jer je i već poznavao italijanski fudbal.

2008. godine na klubu im dolazi jedan od najboljih trenera na svetu, Žoze Murinjo. Knjige postoje o njemu, toliko je kompleksna ličnost. Njegovo umeće u fudbalu kao stratega može se porediti sa genijalnošću. Deki je njega spominjao kada je i sam postao trener. Murinjo je u sezoni 2009/2010. postigao istorijski uspeh. Osvojio je triplu krunu, a Deki je uglavnom bio starter. Osvojili su tada i Ligu šampiona, pobedivši Bajern Minhen.

Privilegija je pogledati kako on lično objašnjava šta je naumio, on je fudbal podigao na viši nivo!

Ovo su ljudi koji su Stankovića predvodili u njegovoj klupskoj karijeri. Svakako da su značajan uticaj imali i selektori reprezentacija, na primer Radomir Antić koji je predvodio Srbiju na SP u južnoj Africi.

Deki je izumeo svoj stil, u čijoj realizaciji mu pomažu igrači šampiona Srbije. Gorepomenuti ljudi pomogli su mu da shvati kako bi trebalo da izgledaju treninzi, osoblje, pripreme, stav, motivacija i tako dalje, svetske klase. Ponekad se čini da nema konkurenciju u regionu, da dominira nadmudrivanjem konkurencije, a neki prognoziraju i odličan plasman u Evropi.

(Espreso/L.P.)