Ilustracija, Foto: Profimedia

da li je moguće?

SRPKINJA ZA DAN NAPRAVILA RAČUN ZA TELEFON 17.000 DINARA: Uopšte nije koristila telefon, MOŽE SVAKOME DA SE DESI

Bila sam u Crnoj Gori na moru i odatle na jedan dan otišla u Dubrovnik na izlet

Objavljeno: 14.08.2022. 14:47h

Cene minuta i poruka u romingu znatno su veće nego one u redovnom saobraćaju. Još skuplje može biti korištenje interneta. Ukoliko na vašem broju nema blokade na tačno određenom iznosu, račun može da ide u nedogled. Iz Nacionalne organizacija potrošača Srbije kažu ako do ovoga dođe, slučajno ili namerno korisnik će morati to da plati.

Iako operateri svoje korisnike često upozoravaju na obavezno isključivanje prenosa podataka tokom putovanja van domaće zemlje, dešava se da se u žurbi tokom putovanja na skupi roming zaboravi, pa "otrežnjenje" dođe tek kada stigne neočekivani račun.

Za prenos podataka 17.000 dinara

Upravo to se desilo jednoj beograđanki koja je za jedan dan napravila račun od 17.000 hiljada dinara, a da telefon u ruke nije uzela. Kako kaže, sve je postalo jasno kada se po povratku u Srbiju obratila svom operateru.

- Bila sam u Crnoj Gori na moru i odatle na jedan dan otišla u Dubrovnik na izlet. S obzirom da smo imali samo par sati za razgledanje, telefon sam koristila samo za slikanje. U nekom trenutku sam dobila obaveštenje da mi je zbog mogućih troškova saobraćaj blokiran ali nisam znala o čemu se radi. Kad sam stigla u Srbiju, u poslovnici jednog operatera mi je objašnjeno da je korišćenje usluge blokirano jer ja imam limit na svom računu, pa je tako stopirano na 17.000 dinara. Kako su mi tad rekli oni koji nemaju taj limit račun može da ide u nedogled - priča za "Blic Biznis" jedna beograđanka.

Kako kaže, na prvu nije poverovala operateru, jer je znala da nije koristila telefon ni za pozive ni za sms ni za internet. Ali je kaže izveštaj operatera pokazao drugačije. Naime, ova mlada devojka je zaboravila da isključi prenos podataka, jer u Crnoj Gori nema romnga. Tako su se obaveštenja, vesti, i ažuriranja na njenom telefonu papreno naplaćivala.

Opcija nije imala mnogo. Uložila je žalbu kod operatera koja nije imala osnova pa je zbog toga odbijena. Druga opcija je bila da ceo iznos plati na rate, što je i prihvatila.

Račun mora da se plati

Koja su prava korisnika u ovom slučaju i da li mora da plati račun iz Nacionalna organizacija potrošača Srbije objašnjavaju:

- Ukoliko je korisnik ostvario tu potrošnju, namerno ili slučajno, on mora da snosi tu odgovornost. Račun mora da se plati - kažu za "Blic Biznis" iz Nacionalna organizacija potrošača u Beogradu.

Kako kažu prvi korak koji korisnik može da učini ako smatra da je oštećen i da do potrošnje nije došlo, jeste da uloži žalbu operateru. Ako se i tu utvrdi da je saobraćaj ipak ostvaren a korisnik i dalje neće da ga prihvati on može da se žali Ratelu.

- Ako se utvdi da je stvarno ostvarena potrošnja, potrošač nema puno izbora. Najteže je osporiti ako tvrdi da nije potrošio. Postoji mogućnost i sudskog postupka, ali nismo imali takve slučajeve. Niko se ne upušta u takvu proceduru zbog toga što nije jednostavna i teško je to dokazati - kažu Nacionalna organizacija potrošača u Beogradu, i zaključuju da bilo namerno ili slučajno troškove računa mora da snosi korisnik.

Cene rominga variraju

Roming kod tri najveća telekomunikaciona operatera u Srbiji (Telekom, A1 i Yettel) u najpopularnijim turističkim destinacijama domaćih turista, ne računajući zemlje Zapadnog Balkana i Grčke, ove sezone uglavnom kreće od oko 60 do oko 150 dinara u slučaju minuta poziva, i od 29,9 do 50 dinara u slučaju slanja sms poruka.

Što se tiče prenosa podataka cene počinju od 100 dinara po jednom megabajtu. Svaki od operatera ima svoj način računanja troškova, ali cene rastu prvenstveno u zavisnosti od udaljenosti ovih zemalja od Srbije.

Uprkos tome što cene rominga variraju od zemlje do zemlje, kao i kod operatera, ipak mnogi od njih nude korisnicima specijalno kreirane ponude, koje mogu da im smanje troškove, bez obzira gde putuju.

Podsetimo da od 1. jula prošle godine roming je ukinut između zemalja Zapadnog Balkana, tj. Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije.

(Espreso/Blic)