"SREĆNA SAM ŠTO MI JE MAJKA UMRLA!" Ćerka posle mnogo godina iznela jezivu istinu, SLEDIĆETE SE

Kretala sam na drugu godinu fakulteta i bila van sreće od sebe što ću se uskoro osamostaliti. Bila je to 2001. godina, ja sam bila 19-godišnjakinja prepuna snova o svom stanu u kome ću živeti sa svoje dve mačke. Ni slutila nisam šta ću uskoro saznati.

Tako svoju priču počinje Akston Bec Hamilton. I uskoro je počela da se useljava u svoj stan, a onda su joj se javili iz elektrodistribucije uz reči da će morati da uveća depozit jer ima strašno loš kreditni rejting.

– Kao osoba koja nikada nije pozajmljivala novac niti ulazila u kredite, pretpostavila sam da zbog toga i imam loš rejting, i to prihvatila kao formalnost. Ipak, zatražila sam im kopiju svog kreditnog rejtinga, čisto iz radoznalosti – priča Ekston (35). A onda, šest nedelja kasnije, na adresu joj je stigla pozamašna koverta. Bio je to njen kreditni rejting na desetak strana, a njen skor bio je 380.

– Budući da nam u školi testove ocenjuju na osnovu postotaka, i 100 odsto je savršeno, naivna kakva jesam pomislila sam da je ovo savršen skor. A onda sam pogledala pažljivije i uočila na stotine kreditnih kartica i na stotine stavki sa dugovima. U tom trenutku je samo dva odsto ljudi u Americi imalo lošiji kreditni skor od mene, a imala sam svega 19 godina – očajna je ova žena.

Naravno, postavilo se pitanje kako je to moguće kada je ona do tog trenutka živela u roditeljskoj kući i nikada nije uzimala kredit. S druge strane, papiri su govorili da je sa uzimanjem kredita počela još 1993. godine.

Plakala je od besa i muke, jer je postala svesna da sa tako lošim rejtingom nikada neće moći da ima ništa na svoje ime. A onda je klupko počelo da se odmotava.

Akston je odrastala kao jedinica u gradiću u Indijani. Živeli su pomalo izolovano – tata je vodio lokalnu radnjicu, a mama Pamela bila je računovođa. Deset godina pre nego što je Ekston zatražila izveštaj, njenim roditeljima ukraden je identitet. A sada taj kradljivac može da operiše i u njeno ime. I zato je odmah pozvala majku da joj kaže o čemu se radi.

– Bila sam van sebe. Nikada neću moći da imam svoja kola, kuću, bilo šta. Ali ona je bila potpuno smirena. Rekla mi je da ću morati da se pomirim sa tim – priča Ekston. Ipak, nije se pomirila već je stvar prijavila policiji gde je dobila odgovor da ne mogu da joj pomognu.

Onda je došla 2013. godina. Eskton je završavala doktorat, a usledilo je još dugova jer se njena mama razbolela od raka i imala još samo par meseci života.

– Tata me je pozvao i rekao mi da mama neće još dugo. Odmah sam se stvorila kući. U to vreme bila sam verena i jako sam želela da me majka vidi u venčanici. I zato smo se suprug i ja venčali u bolnici -priča Ekston. I samo 36 nakon svadbe, Pamela je preminula. Imala je 66 godina.

Usledio je mučan posao koji porodica obavlja posle sahrane – razvrstavanje stvari pokojnika. I što su više Ekston i njen otac ulazili dublje u papire, sve je počelo da biva jasnije.

– Tata me je pozvao i rekao mi da razvrstava mamine stvari i da je van sebe od ljutnje na mene. Rekao mi je da vidi da sam 2001. godine uzela kreditnu karticu. „Govorio sam ti sto puta da se ne igraš sa tim stvarima“ – urlao je u slušalicu. Rekla sam mu da to mora da je delo čoveka koji nam je i ukrao identitet. On je i dalje insistirao da sam ja uzela karticu, jer su sva dokumenta tu, uključujući i moj izvod iz matične knjige. Tada mi je krv proključala jer sam imala P.O. poštansko sanduče kome je, osim mene, samo moja majka imala pristup – priča Ekston.

Usledilo je još kopanja da bi se ispostavilo da sve dugove u njeno ime nije napravio „kradljivac identiteta“, već njena rođena majka. Sve u svemu, dug je bio oko 500.000 dolara. Proverila je majčin fejsbuk i na njemu pronašla još dokaza o dvostrukom životu koji je vodila.

– Mama nikada nije išla na skupa putovanja, nije je interesovao nakit. Vozila je stara kola. Ipak, imala je više imena, uključujući i njeno devojačko, Pem Eliot. Na fejsbuku sam videla da ima kuću, kamion i brod u Ohaju. Ona jeste često bila kući, ali često je i putovala kao frilens računovođa – priča Ekston koja je onda rešila da ode i na proslavu mature njene pokojne majke koja se održavala u Ohaju. Tamo je saznala da niko od Pamelinih „prijatelja“ pojma nema da je ona ikad postojala.

– Ona je imala više života. Koristila je više imena, više socijalnih brojeva. Ima ljudi koji znaju moju mamu, ali pod sasvim drugim imenom. I dalje pokušavam da saznam koja je sve imena koristila – kaže Ekston. Ona danas, kaže, ima sasvim prosečan kreditni rejting u odnosu na svoje vršnjake. Ali njen otac je potpuno skrhan.

Uspela sam da podignem svoj kreditni skor, ali mi je za to trebalo 16 godina. Sada mi je drago što je mama umrla, uopšte je ne žalim. Otac je očajan jer je proveo 46 godina sa osobom koju ne poznaje.

Sada znamo da je bila manipulator prve klase. Ja sam joj govorila sve korake koje preduzimam da bih našla kradljivca identiteta, a ona je te informacije koristila protiv mene – kaže Ekston. A poslednju želju svoje majke, da njen pepeo ostane kod nje, ispunila je, kako kaže, da bi mogla da je psuje svaki put kada naiđe na neki novi dokaz njene manipulacije.

(Espreso/zena.blic.rs)