HRVATI POKUŠALI DA PRISVOJE NOVAKA ĐOKOVIĆA! Logika je... skandalozna!

Novak Đoković i dalje vredno trenira za slučaj da bude mogao da zaigra na nekom od turnira severnoameričke turneje, a posebno se nada izuzeću za Ju Es open, iako i sam zna da su šanse za to minimalne.

Tako je njegov poslednji takmičarski meč i dalje finale Vimbldona koji je osvojio po sedmi put trijumfom nad Nikom Kirjosom 3:1.

Ali ona titula na londonskoj travi koju tako rado gricne došla je u jednom od najneizvesnijih mečeva u istoriji tenisa, ako ne jednom od najkvalitetnijih. Novak je tog 14. jula 2019. u najdužem finalu Vimbldona (4 sata i 57 minuta) sa 3:2 pobedio Rodžera Federera, čiji rekord od osam trofeja na Vimbldonu će napasti sledećeg leta.

Velika većina je navijala za Švajcarca tada, ali su se posle meča brojni svetski mediji, pa i oni iz komšiluka poklonili Đokoviću i izveštavali krajnje pozitivno.

Ipak, jedan hrvatski portal je tada, hvaleći Đokovića, pokušao da poentira na drugom polju i iskoristi srpskog tenisera u svrhe propagande.

- Novak Đoković nije na tribinama imao veliku podršku navijača, svi su navijali za Federera, no uz Đokovića su bili njemu oni najvažniji navijači - porodica. Otac Srđan burno je proslavio svaki sinov poen, a majka Dijana nije mogla da gleda od nervoze završne trenutke meča. Đokovićev otac je Crnogorac, a majka Hrvatica iz Vinkovaca - napisali su i tobože uzgred podsetili na Đokovićevo poreklo.

Novakov deda po majčinoj strani, Zdenko Žagar (84), manje je poznat javnosti, a u intervjuu za Novu.rs 2020. je rekao:

- Ja sam po nacionalnosti Hrvat i rođen sam u Vinkovcima. Moja bivša supruga, Novakova baba, takođe je rođena u istom mestu. Tamo smo se našli i upoznali. Bili smo oficiri koji su došli na službu. Ja sam došao u Beograd, ona je još pohađala školu, pa smo se posle venčali kada mi se pridružila. Tako se rodila Dijana, pa Sanda. Uvek sam govorio da sam Jugosloven ili Hrvat, Srbin nikad nisam bio. Dijana je rođena u Beogradu i tu je odrasla. O Noletu tek da ne pričam. Njemu je i otac Srđan Srbin. Zapravo, pitanje je koliko ima i crnogorske krvi, ima tu malo mešavine. Normalno je da će biti više priklonjen Srbima i ja nemam ništa protiv toga. Ne bi bolje prošao u životu ni da se pradstavlja kao Hrvat. Ni to niko ne bi prihvatio. Isto bi ga svojatali. Pre nekoliko meseci zvala me je jedna rođaka koja živi u Vinkovcima da me pita gde je Dijana rođena. Znači, u Hrvatskoj se raspravlja o tome.

Pokušaj prisvajanja Đokovića od starne komšija se desio i u januaru ove godine, neposredno nakon sage o Australiji.

Naime, hrvatski akademik Ranko Matasović, profesor na Odseku za lingvistiku zagrebačkog Filozofskog fakulteta predložio je da Hrvatska pod hitno donese "zakon o sportskom nasleđu" i prisvoji Novaka Đokovića.

- Novak je staro hrvatsko ime, a Đokovićevi deda i baba su iz Vinkovaca - "objasnio" je Matasović, a preneo večernji.hr.

Ovo je zamišljeno kao odgovor na donošenje "Zakona o kulturnom nasleđu" zbog čega je Hrvatska tužila Srbiju Evropskoj uniji.

Pojedini Hrvati ne mogu da se pomire sa činjenicom da su u "Lijepoj njihovoj" vekovima živeli Srbi katolici (neki su prvo bili pravoslavci pa su pokatoličeni) i da njihova dela pripadaju i srpskom kulturnom nasleđu.

Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, reagovao je tvrdnjom da je zagrebački filolog Ranko Matasović izneo veoma neozbiljan komentar da je Đoković "hrvatski teniser".

- Od dolaska HDZ-a na vlast 1990. godine traje ubrzani proces otimanja svega što je srpsko. Tako su ojkače, vrličko kolo i bećarac, iako su čista srpska kulturna baština, upisani u UNESKO-vu listu kao deo kulturne baštine Hrvatske. Što se tiče Zakona o kulturnoj baštini, slažem se sa stavom SANU i Matice srpske, koji dubrovačku književnost smatraju zajedničkom baštinom jer je štokavsko narečje osnova savremenog srpskog jezika. Činjenica je da je srpski jezik prisutan u Dubrovačkoj republici od njenog osnivanja. Štamparije u Dubrovniku su knjige štampale na ćirilici. Srpski tragovi u kulturi i književnosti Dubrovnika jesu veoma stari i kontinuirano ih je bilo u svim vekovima njenoga postojanja, do prvih godina 19. veka. O starini prisustva srpskih tragova govori i činjenica da je jedan deo teritorije Dubrovačke republike sve do četrdesetih godina 14. veka pripadao srpskoj državi - napominje Linta.

Možda sve ovo i ne čudi ako znamo da je Hrvatska svojevremeno pokuša(va)la da prisvoji i Nikolu Teslu, Iva Andrića, pa čak i Bobija Fišera i Marka Pola.

(Espreso)