PADA VODOSTAJ, IZBIJAJU POŽARI, KATASTROFALNA SUŠA: U Srbiji najviše pogođeni energetika i poljoprivreda

Toplotni talasi i izuzetno visoke temperature u proteklom periodu izazvali su ogromne katastrofe širom Evrope, pa se nakon brojnih požara, mnoge zemlje ovog kontineta suočavaju sada sa neviđenom sušom.

Podaci Evropske opservatorije za sušu pokazuju da se oko 60 odsto teritorije zemalja Evropske unije trenutno suočava sa sušnim uslovima. Prognoza službe za klimatske promene Kopernikus prethodno je saopštila da je jul 2022. godine u nekim delovima Evrope najsušnija u istoriji merenja.

Od Francuske na zapadu i Rumunije na istoku, do zapadne Nemačke i južne Grčke, "širok i uporan" nedostatak kiše, u kombinaciji sa toplotnim talasima, čini alarmantno dugu listu zemalja u kojima se suša pogoršava. U Francuskoj su isušena sela, bez bezbedne vode za piće.

Poljoprivrednici upozoravaju na nedostatak mleka a žetve kukuruza na putu da budu 18,5 odsto niže nego prošle godine. Slično je i u Toskani, gde se poljoprivrednici bore da spasu koliko mogu ovogodišnji rod. Isušena Španija sada ima "izuzetno povoljne" uslove za šumske požare, dok je opasnost od šumskih požara visoka do ekstrema u većem delu Portugala.

Isti slučaj je i u našoj zemlji. Kako je nedavno saopštio RHMZ, prošli mesec je bio najsušniji jul otkako se vrše merenja na meteorološkoj stanici u Zrenjaninu, kao i drugi najsušniji u Požegi. Sušno je bilo u Banatskom Karlovcu, Kuršumliji, a veoma sušno na Paliću i Zlatiboru, kao i u Novom Sadu, Kikindi, Valjevu i Ćuprij, dok je zabeleženo da je ekstremno osušno u Somboru i Sremskoj Mitrovici.

Srbija već vidi posledice

Posledice u Srbiji ogledaju se u tome da se zemlja trenutno suočava sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Vreli danu uništili su u Banatu oko 70 odsto kukuruza, a mnogi privrednici strahuju da od prinosa neće biti ništa. Stučnjaci ukazuju da će ukupne posledice biti merljive tek sledećeg meseca ali će verovatno ugroziti izvoz kukuruza.

- Deo smo sušnog, neprijatnog talasa. Ovo je jedna od najsušnijih godina, a poslednjih 20 godina, sedam smo imali sušnih. Prvu polovinu ove godine smo nekako prebrodili i imali smo neku prosečnu proizvodnju, ali ovaj drugi deo, od juna meseca ostavio je ozbiljan trag i idalje ostavlja, prvenstveno na poljoprivredu. Tek ćemo videti kolike su posledice na kukuruzu, jer još nije obavljena žetva, a ni berba ali je sasvim sigurno će ova kultura najlošije proći a manjak prinosa će se osetiti i na soji dok će suncokret bolje proće - kaže za "Blic Biznis" agroekonomista Milan Prostran.

Ključna tačka tranzita u riziku

Smanjenje vodostaja u rekama, otvorilo je novi mogući problem a to je prebacivanje prevoza tereta brodovima ukoliko najvažniji vodni put Zapadne Evrope bude previše plitak da bi njime mogli da plove brodovi.

Nivoi vode na Rajni, glavnoj reci koja povezuje luke u Roterdamu i Antverpenu sa industrijskim središtem Nemačke i Švajcarskom bez izlaza na more, veoma su niski, što otežava otpremanje uglja, hemikalija i druge robe u fabrike i elektrane uz reku, piše Politiko. Ovoj reci preti potpuna obustava plovidbe, dok je na Dunavu najveći problem na bugarskom delu gde je ve došlo do potpune obustave plovidbe.

Najveći udar na poljoprivredu

Agroekonomista Milan Prostran kaže da će posledice zbog posledica suše najlošije proći oni poljoprivrenici koji nisu imali novca da ulože u setvu, i koji nisu na vreme posejali, i oni koji su se zadužili a neće imati rod.

Sagovornik ističe da će ističe da će se uticaj vrućina videti i na voću i povrću, koje će u nekoj količini smanjiti proizvodnju. To će verovarno uticati i na povećanje cene, što se već dešavalo od početka leta, kaže on. Uprkos posledicama, napominje da ćemo za svoje potrebe imati dovoljno, ali da neće biti dovoljno za izvoz.

- Suša je uzela svoj danak. Činjenica je da će šteta biti definitivno nanešena, ali mi nemoramo da brinemo za sebe, imaćemo dovoljno za svoje potrebe, bar kada je u pitanju kukuruz. Tako da nama će najviše, uslovno rečeno da strada spoljnotrgovinski bilans i izvoz - kaže Prostran.

Ratari zabrinuti zbog tropskog talasa

Poljoprivrednici su se našli u veoma nezgodnoj poziciji, jer je tropski tallas zahvatio i Srbiju, pa strahuju da bi suša mogla da utiče na prinos kukuruza i soje i da bi mogao da bude znatno samnjen. Navodnjavanje je sve potrebnije. Na mnogim njivama, zbog suše, zemlja je popucala, a posedice nedostatka padavina već se vide na usevima.

- Uveliko se suše listovi, da vidite po terenu kako je tamo gde nije bačeno veštačko đubrivo, pogotovo oni koji nisu ni kopali, nisu ništa radili oko njega, ni prskali, tu nema ništa - rekao je za RTS Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura kod Šapca.

Padavine ili izostaju ili su neravnomerno raspoređene, pa se dešava da obilna kiša padne u veoma kratkom periodu, zbog čega nastaju poplave, a biljke od toga imaju samo štete. Budući da se predviđa da bi temperature u narednim godinama mogle još više da rastu, savetuju primenu agrotehničkih mera koje su možda i zapostavljene.

Navodnjavanje – jedna od najvažnijih mera

U ovako ekstremnim uslovima jedna od najvažnijih mera jeste navodnjavanje. Procena je da se u Srbiji zalivni sistemi koriste na svega dva do tri procenta obradivih površina. Sve je više proizvođača koji zalivaju useve i zasade, a država izdvaja ogroman novac za sisteme za navodnjavanje i opremu.

- Kukuruz je mnogo bolje izgledao pre mesec dana. I to je definitivno da moramo da nastavimo sa projektima navodnjavanja. U ovom trenutku realizujemo 27 različitih projekata za navodnjavanja koji treba da nam donesu 100.000 novih hektara pod zalivnim sistemimima - rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, prenosi RTS.

Ugrožena proizvodnja struje

U mesečnom biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) navodi se da se tokom jula najmanja količina padavina izručila na severu i severozapadu zemlje. Elektroenergetski sistem Srbije suočava se sa najnižim dotokom vode u poslednjih deset godina. Prethodna dva meseca dotok je prepolovljen.

U EPS-u kažu da je nizak dotok vode u našim hidrolektranama smanjio je proizvodnju struje za 27 odsto u odnosu na prošlu godinu. Situacija se ovog meseca dodatno pogoršala – na Đerdap stiže samo 2.000 kubika vode u sekundi – tri puta manje od junskog višegodišnjeg proseka. Đerdapske hidrolektrane u normalnim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje naše zemlje.

"S obzirom na hidrološku situaciju ova godina će biti slabija po pitanju proizvodnje i očekivanja su da proizvodnja u odnosu na neki prosek bude oko 30 odsto manja", reko je za RTS direktor za proizvodnju energije "HE Đerdap" EPS Radmilo Nikolić.

On je upozorio da sada brine što su i akumulacije u sistemu drinsko-limskih hidroelektrana poluprazne, a one sistemu daju do 12 odsto struje. U odnosu na plan, u osam hidrocentrala na Drini i Limu, proizvodnja je za trećinu manja.

"Loša hidrološka situacija je u celoj Evropi, zbog loših snežnih padavina koje su bile tokom kalendarske 2021. i 2022. tako da je hidrologija na Drini, Savi jako slična kao i na Dunavu", istakao je Nikolić.

U Srbiji osim što je suša ugrozila rad hidroelektrana, prema predviđanjima, predstavlja veliku pretnju za proizvodnju struje i u termoelektranama.

- U normalnom procesu proizvodnje termoelektrane koriste rečne tokove i vodu iz reka da bi vršile hlađenje tehnološkog procesa. Kada je taj vodostaj nizak, tada postaje kritično a u nekim uslovima moraće se i obustaviti preventivno proizvodnja da se ne bi oštetili proizvodni pogoni. I oni koji imaju nuklearne elektrane to je takođe kritično iako, oni imaju hladnjake gde drže rezerve vode. Ali dugoročno gledano to zaista može da bude jedna ozbiljan problem - objasnio je za RTS savetnik predsednika PKS-a za energetiku Miroslav Lutovac.

Kontrola na Dunavu i Savi

Kako bi se obezbedio nesmetani rečni transport za vikend je intervenisano na dve krizne tačke na Dunavu i jednoj na Savi - kako bi se dobila i dubina i širina plovnog puta. Naše reke su plovne, ali situacija je pod stalnim nadzorom, prenosi RTS.

Pomoćnik ministra saobraćaja Veljko Kovačević, rekao je za Juronjuz Srbija da trenutna hidrološka situacija ne utiče značajno na otežavanje plovidbe srpskim delom Dunava i Save i napominje da nema obustave plovidbe niti značajnijih ograničenja u našoj zemlji.

On napominje da je mehanizacija upućena na sektore Čortanovci i Futog gde su u toku radovi koji treba da omoguće propisanu dubinu i širinu plovnog puta čak i u uslovima ovako drastično niskog vodostaja koji je na određenim deonicama i po 50 cantimetara ispod niskog plovidbenog nivoa. Kovačević kaže da se stabilizacija vodostaja, u smislu stagnacije do niskog plovodbenog nivoa, očekuje početkom septembra.

Pomoćnik ministra ističe da nizak vodostaj reka predstavlja problem za evropske ekonomije, jer su najveći korisnici rečnog saobraćaja ujedno i najveće industrije, kao što su građevinska, hemijska, naftna industrija, industrija čelika, poljoprivreda. Profesor Slobodan Aćimović koji vodi saobraćajno-logističku grupu predmeta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je nizak vodostaj svakako opterećenje i za privredu i za logistiiku.

Opada prevoz rekama

Da konstantno opada prevoz robe rekama pokazuje i podatak da je u prošloj godini je pretovarano oko 3,2 odsto manje robe u odnosu na 2020. Agencija za luke je pre nekoliko dana saopštila da je na rekama u Srbiji do 1. juna pretovareno 6,1 miliona tona tereta, što je za 9 odsto manje u odnosu na isti period 2021. godine. Najčešće vrste pretovarenog tereta su šljunak, pesak i kameni agregati, potom nafta i naftni derivati. Rude se, u ukupnom pretovaru, nalaze na trećem mestu, a ugalj na četvrtom.

Iz Agencije su naveli da je najveći pad zabeležen kod žitarica, usled nepovoljne globalne situacije i zabrane izvoza ove vrste robe, a pretovareno je oko 900.000 tona žitarica manje nego u prvih pet meseci prošle godine, preneo je Juronjuz.

Prema rečima agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, za ovakve i slične prirodne nepogode ne postoji jedno univerzalno rešenje, već svaka zemlja primenjuje sopstveno rešenje.

- Za ovakve probleme, ne samo suše, nego globalne probleme na svetskom tržištu hrane, ne postoji model kako da se to rešava. Svakao rešava kako zna i ume. Bogate zemlje to lakše rešavaju, siromašne plaćaju ceh svih ovih događanja na svetskom tržištu - zaključuje Prostran.

Bonus video:

(Espreso/Blic Biznis)