PRIPREME
OČAJNIČKI POTEZI ZEMALJA EU: Gase rasvetu i klime, zatvaraju vrata u radnjama...
Rezerve gasa u EU su trenutno pune 71 odsto, oko 9 odsto manje od cilja koji je blok psotavio ranije ovog leta, do 1. novembra- i zemlje su se obavezela da će smanjiti svoju potražnju za gasom za 15 odsto do marta u okviru mera za racionalizaciju u celom bloku.
Evropski lideri su se nameračili da signaliziraju svima kako će svako morati da uradi svoj deo posla kada je u pitanju štednja, dok paralelno skiciraju nacionalne planove za uštedu energije uoči zimske krize.
Rezerve gasa u EU su trenutno pune 71 odsto, oko 9 odsto manje od cilja koji je blok psotavio ranije ovog leta, do 1. novembra- i zemlje su se obavezela da će smanjiti svoju potražnju za gasom za 15 odsto do marta u okviru mera za racionalizaciju u celom bloku.
Ulozi nisu isti u celom bloku. U Nemačkoj i Italiji, zavrtanje dotoka ruskog gasa bi teško pogodilo industriju i uticalo na sposobnost ljudi da greju svoje domove. U Švedskoj i Finskoj, gde gas čini manji deo ukupnog energetskog miksa, uticaj bi bio manje drastičan, piše Politico.
Brojne rizične zemlje, uključujući Nemačku i Francusku, smislile su planove za smanjenje upotrebe energije. Ovo će imati "veliki uticaj" na smanjenje potrošnje u celom bloku, rekao je Antonin Šapelot, vođa politike u NVO Koalicija za uštedu energije.
On je naglasio da će, osim neposrednih mera koje imaju za cilj da prežive zimu, vlade takođe morati da preduzmu dugoročne korake, na primer, renoviranje zgrada kako bi bile energetski efikasnije, i prelazak na zelenije tehnologije centralnog grejanja.
Evo šta neke zemlje rade da uštedu energije, kao i politički i ekonomski uticaj tih mera.
Francuska
Plan: Francuska je sredinom jula objavila plan "energetske trezvenosti". Većina mera je još uvek u fazi nacrta i trebalo bi da bude predstavljena do kraja septembra. Ministarka za energetsku tranziciju Agnes Panije-Runaher već je nagovestila da Vlada ima za cilj da zabrani prodavnicama da ostavljaju svoja vrata otvorena dok rade klima uređaji i grejanje. Takođe želi da zabrane osvetljenje u svim gradovima između 1 ujutro i 6 ujutro, i ta mera se uveliko primenjuje na gradove sa manje od 800.000 stanovnika, a jedan kritičar kaže da se ne primenjuje pravilno.
Uticaj: Ovaj plan treba da smanji potrošnju energije u Francuskoj za 10 odsto u poređenju sa 2019. godinom do 2024.
Politički prijem: Hendrik Davi, poslanik krajnje levičarske stranke France Insoumise, kritikovao je plan za preduzimanje samo "malih koraka" i pozvao na "duboku transformaciju" potrošačkih navika, dok je poslanik socijalista Remi Kardon na sličan način kritikovao fokus na ulično osvetljenje kao tokenističko. Sa krajnje desnice, političar Nacionalnog skupa i potpredsednik Narodne skupštine Sebastijen Šenu nazvao je taj potez "simobličnim". Rekao je da bi francuski predsednik Emanuel Makron "dobro učinio da sam počne tako što će ugasiti svetla Jeliseja".
Španija
Plan: Španija je zauzela radikalniji pristup od drugih zemalja EU, ove nedelje izdavši dekret kojim se preduzećima nalaže da zaustave klimatizaciju na 27 stepeni leti i grejanje na 19 stepeni ove zime. Vlada je takođe rekla prodavnicama da instaliraju automatske brave kako bi sprečile da vrata ostaju otvorena dok grejanje radi i da njihovi izlozi moraju da budu u mraku od 22 sata. Slične mere su već na snazi za javne grade, a mere su fakultativne i za domaćinstva.
Uticaj: Bez obzira što Španija dobija samo oko 10 odsto svog gasa iz Moskve, Vlada je rekla da takve promene u ponašanju mogu "kratkoročno da smanje potražnju za gasom i naftom za 5 odsto" i da bi pomogle zemlji da postigne svoj cilj smanjenja potrošnje gasa za 7 oodsto od marta.
Politički prijem: Deo opozicije u Španiji nije zadovoljan sveobuhvatnim merama, tvrdeći da one ograničavaju slobodu pojedinca. Isabel Diaz Aiuso, konzervativna predsednica Zajednice Madrida je obećala da se zakon neće primenjivati u prestonici, ističući da "generiše nesigurnost i plaši turizam i potrošnju".
Nemačka
Plan: Uprkos tome što je jedan od najglasnijih zagovornika uštede energije, Berlin još uvek nema obavezujući plan smanjenja potrošnje energije. Krajem jula je izdat niz preporuka od kojih će neke postati pravno obavezujuće. Vlada je pozvala javne i poslovne zgrade da prestanu da greju "prostorije u kojima ljudi ne provode redovno vreme", kao što su hodnici i velike sale. Takođe je preporučio da velike industrije sprovode mere za uštedu energije koje se "ekonomski isplate u roku od dve godine". Da bi podržao domaćinstva u uštedi energije, Berlin se takođe oslobodio zahteva da stanari održavaju minimalnu temperaturu u stanovima.
U nedostatku obavezujućih pravila, određeni broj nemačkih gradova i pokrajina je usvojio sopstvene mere, na primer smanjenje ulične rasvete i postavljanje temperaturnih ograničenja u javnim zgradama. Glavni grad gasi reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, dok je Bavarska izdala svoj plan za uštedu.
Uticaj: Nemačka je posebno zavisna od ruskog uvoza, koji čini oko trećinu njenog snabdevanja gasom.
Politički prijem: U svetlu novog plana Španije, nemačke nevladine organizacije pozvale su Berlin da izađe sa obavezujućim merama. Vicekancelar Robert Habek je u junu već priznao da bi novi zakon mogao biti neophodan ako nivoi skladišta gasa budu preniski. Ali drugi još nisu uključeni: Klara Gejvic, ministarka građevinarstva u zemlji, bila je protiv "zakonski propisanog zamrzavanja".
(Espreso)