zvezdine legende
NIJE IMAO PARE ZA TRAMVAJ, DAO GOL REALU, PA SE HVALIO SATOM PO KRAJU! Legendarna priča sa Marakane - ma je*em ti!
Legendarni Pižon dva gola Realu sa 17 godina
Vladimir Petrović Pižon opisao je susret sa Real Madridom iz 1972. u emisiji "Legende Marakane".
Legendarni Pižon imao je svojevremeno priliku da se predstavi navijačima na prijateljskom susretu, kada mu je bilo samo 17 godina!
Bilo je 4:1 u korist Zvezde, a Pižon je odmah svima stavio do znanja da se rađa Zvezdina zvezda. Posebno je upečatljivo da Pižon nije znao da će igrati dok nije došao na stadion tri sata pred meč.
Čak je celog jutra pred meč protiv Reala sa društvom igrao basket u kraju, a onda je šetao do Vukovog spomenika, jer nije imao novca za dve tramvajske karte da bi se njima vozio do "Marakane".
- Spavao sam, ustajem ujutru, imam vremena... Jedva čekam utakmicu da dođe, a znam da neću igrati. Celo jutro, do podne ili jedan sat sam igrao košarku sa društvom . Izigrao sam se košarke! Odem kući, da li sam ručao, šta sam jeo i idem na stadion. Ja u šortsu i majici, idem od Gradske bolnice do Vuka peške. Mogao sam da idem na tramvaj 'sedmicu', ali nemam para za dva tramvaja. Bio je prazan tramvaj, negde oko četiri sata, a utakmica počinje u sedam. Ja u tramvaju sedim i gledam svoje noge, rekoh 'Gde ja da igram sa ovim ljudima, ne mogu ja da igram ovo'. Tako sam došao na stadion - kaže Pižon.
Miroslav Pavlović Pavika je govorio Pižonu da će biti strelac!
- Sastanak u baraci i Miljan kaže 'Petrović'. Ja kad sam video da igram, mislio sam - umreću. Pavika kaže 'Sine, sad ćeš ti njima dva...'. Ja sam tražio od njega kopačke, dao mi je neke Pumine žute, jer je nosio isti broj. I ja od tad sve uz njega, a on kaže 'Sine, sad ćeš da ih ubiješ!'. Ja sam se odsekao. Počinje utakmica, Bog te, ja ne znam gde se nalazim. Odsekao sam se. Neka lopta na krilu, dobijam ja loptu i ide bek na mene. Ne znam šta da radim i šutnem loptu, nije to bila finta, nego je šutnem onako bezveze i ona mu prođe kroz noge. Ja ga pretrčim kad odande ide jedan drugi igrač. Meni lopta opet beži i šta ću, ja je špicnem i njemu kroz noge. Pretrčim i njega, treći protivnik već ide da mi uzme loptu i ja špicem i njemu kroz noge. Trojici igrača Reala kroz noge. Zažmurim, a levom nemam pojma, i šutnem je kad ono - gol! Kada sam video da je gol... Trčim ja na sever, pa od severa ovamo, a Pavika stao na centar ovako (raširenih ruku) i vidiš mu sreću. Ja krenem ka njemu, ostali jure mene, ja jurim ka Paviki. Posle sam se opustio i Miljan pošalje pomoćnog trenera Žareta da mi kaže da se ne izmotavam. Vikao je 'Vlado", pre nego što su sa zapada počeli da ga gađaju kamenjem - otkrio je Vladimir Petrović.
Posebna je priča nastavka, jer je Pižon pokazao i dozu nonšalancije.
- Na poluvremenu ja brzo sednem pored Pavike, znam da će Miljan da me grdi. 'Vlado, kako se to ponašaš? Šta driblaš samo? Nemoj da potcenjuješ te ljude!' Ja ništa, nikada nisam ni pričao trenerima. Izađemo mi na drugo poluvreme, izjednače oni. Igramo mi dalje, centarfor Vojin Lazarević ispred mene viče 'Sine, daj mi je'. Među igračima Reala više niko ne sme da me napada. Ja malo krenem napred, oni svi nazad. Hoću ja da dam loptu Vojinu, gde da Vojinu ne dam, ali ne vidim gde da mu dam. Ja je sve pomalo guram ka golu, on viče 'Sine, dodaj je'. On se jednom otvori, ja mu ne dodam i kad je treći put rekao 'Sine, dodaj' ja pomislim 'Ma je*em i tebi', malo je gurnem, zažmurim i šutnem. Ona uđe u '90', 2:1 za nas. Publika poludela, svi poludeli. Bio je i žiri, birao se igrač utakmice. Igrao Džaja, igrao Pavika, igrao Kule, igrali svi... Mene proglase da budem igrač utakmice, dobijem zlatni 'Darvil' sat.
Viđen je i veliki doček.
- Nosio sam taj Darvil u kraj, čekalo me društvo. Ja na (tramvaj) 'desetku, normalno, pa onda peške do Mašinske, gde smo se družili i na ćošku gde smo stajali, donosim im da vide sat, da vide kakav je. I onda igramo 'u krugu', pošto je ulica takva da smo igrali sa četiri igrača okolo i jednim u krugu. A tu kad uđeš u krug, tu nema šanse da izađeš pola sata.
(Espreso/Sportal)