TALAS POSKUPLJENJA I OVIH USLUGA: Evo šta će preduzeti Narodna banka Srbije

Posle nezadovoljstva koje je u javnosti izazvalo podizanje bankarskih naknada, od 1. avgusta, oglasila se i Narodna banka Srbije (NBS).

Naime, NBS je najavila da priprema set mera i propisa kako bi zaštitila standard građana.

Mere će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS koja se održava 11. avgusta. Na koji način bi centralna banka mogla da utiče na ovu situaciju nije precizirano, ali ni najjasnije, a kako su rekli o svim detaljima javnost će biti ubrzo obaveštena.

Dušan Uzelac sa portala „Kamatica” smatra da bi to jedino mogao da bude set preporuka NBS koje nisu obavezujuće, a moguće je i da bi mogli da ograniče nagle udare – recimo da provizije ne mogu da budu povećane za sto odsto. Ipak, napominje, sam iznos tih naknada je stvar tržišta i poslovnih politika banaka.

“I njihove poslovne politike su različite. Mogu da očekujem i da će neke od njih sada iskoristiti ovaj talas poskupljenja da pokažu da su jeftinije”, kaže Uzelac.

Upozorava da građani treba da budu svesni da su banke prodavnice usluga. Nisu tu da nam rešavaju životne, novčane probleme već da ostvare profit. Oni više nisu samo servis kako nekada, već industrija.

“Ako sami ne štitimo svoje interese to neće uraditi niko drugi. Takođe i NBS su delom vezane ruke. Jer, ona je i regulator tržišta i onaj koji treba da razvije to tržište. Nije nezavisni sudija, navija i za jedne i za druge, i u tom smislu mora da balansira”, navodi on.

Što se tiče uvođenja novih vrsta bankarskih naknada on smatra da je izmišljenih troškova i dalje najviše u domenu kredita, što je večita igra kako bi se sakrila stvarna cena pozajmica.

Upitan da li je u pozadini novog poskupljenja provizija, kako misle pojedini stručnjaci, zapravo neizvesnost banaka zbog daljih dešavanja na tržištu u vezi sa rastom cena kamata pa tako i tražnje, Uzelac odgovara da je bankarski sektor u Srbiji definitivno na prekretnici i da je ta tranzicija užurbana. Za njih je veliki broj filijala postao preskup jer smo se razvili kao društvo, pa se gotovo sve odluke donose onlajn na šta je dodatno uticala i kriza oko korone. Rezultat toga je da u filijale malo ko ulazi, a za banke je to postalo preskupo.

“I to banke sad kompenzuju tako što naplaćuju šta mogu, gde god mogu. Sa druge strane, njihov primarni izvor prihoda je na neki način postigao maksimum. Tržište je zasićeno po pitanju gotovinskih kredita, još samo segment stambenih zajmova može uvek da raste”, naglašava on.

U takvoj situaciji sledeći korak banaka je, kako smatra, smanjivanje troškova (kada ne može da raste tržišno) što vidimo i kroz procese ukrupnjavanja, a što neminovno utiče na kvalitet usluge i to je ono što se primećuje kada se uđe u poslovnice.

Podsetimo, procenjuje se da su kod jedne trećine banaka u Srbiji ostali na snazi stari iznosi provizija, dok su ostale objavile nove cenovnike od 1. avgusta. Jasno je da je ovo novi udarac na standard građana koji nemaju izbora da li će koristiti ili odustati od korišćenja bankarskih usluga. Reagovala su i pojedina udruženja potrošača smatrajući da za ovo poskupljenje nema ekonomske logike i da je nužno da se NBS oglasi.

Istovremeno, proširene su i liste naknada koje se plaćaju. Tako u pojedinim bankama klijenti koji pogreše „pin”, pri više pokušaja da s bankomata podignu novac, tu grešku sada moraju da plate. Takođe, izdavanje serije čekova kod pojedinih banaka poskupelo je sa 200 na 300 dinara kao i održavanje računa u nekim slučajevima i dvostruko. Klijenti sada plaćaju i određen iznos ako žele da im odobrena pozajmica preko tekućeg računa traje dve, umesto godinu dana… Dodatno se kod pojedinih naplaćuje i izdavanje kartica po hitnom postupku – koje je ranije bilo besplatno, a mediji su objavili da ima i takvih banaka koje će isporuku kartica na kućnu adresu sada naplaćivati 800 umesto nekadašnjih 50 dinara.

Iz Udruženju banaka nedavno su saopštili da je korekcija cena bankarskih usluga bila neophodna i da su banke pokazale solidarnost i razumevanje za građane u proteklom periodu krize. Naglašavaju da cene inputa stalno rastu i ukoliko bi ostale stare cene to bi značilo lošiji kvalitet usluge, manje opcija ili da neki servisi budu nedostupni. Napomenuli su i da su bankama potrebna dalja ulaganja u nabavku opreme i digitalne tehnologije što, u slučaju kada postoji inflacija, povećava plate stručnjaka koji rade u tim oblastima. Između ostalog svodi se na to i da banke na taj način moraju da pribave dodatni novac za zakup poslovnog prostora u situaciji kada cene nekretnina poskupljuju.

U svakom slučaju, savetovali su građanima da svako pronađe banku koja odgovara njegovim potrebama i paket usluga koji najviše koriste.

(Espreso / Politika)