OVAKO JE NIKOLA TESLA GOVORIO O SRPSTVU! Dok su ga svi svojatali, imao je JASAN stav!

Evo šta je Tesla govorio o svom poreklu.

"Bit pacova je trostruko razbacivanje koje transcedentalno izvire u svetskom projiciranju pacova ili u kanalizaciji", stoji u "Psećim godinama" Gintera Grasa, pisca koji je potkraj života otkrio svoj mladalački greh, pripadnost SS jedinicama.

"Istina, pacov truli i bez pacovštine, ali nikada pacovluk ne može da bitiše bez pacova", kaže jedan njegov junak, "zakopano sećanje je ko zakopana kost za koju ne znamo u koju smo je rupu zakopali". Ali vreme oglođe i tu "kurjačku spilju" pamćenja i sve, nekako, izađe na videlo. Gras je u godini tri devetke dobio Nobelovu nagradu za književnost, a mi smo dobili bombe (redosled je obrnut) koje je taj pisac opravdao svojim govorom 26. marta u Gradskoj biblioteci, u okviru sajma knjiga u Lajpcigu.

Pravo vreme i pravo mesto za komandu jednog pisca! U Lajpcigu je "Vuk, Stefanov sin, Srbin", piše veliki Gete u članku "Srpska književnost", "u godinama 1823. i 1824. štampao tri sveske narodnih pesama u originalu"... koje se "mogu se staviti uz Pesmu nad pesmama". Tako je Gras u tom gradu faktički dao pokriće "besnilu" novih gospodara sveta, i to baš u vreme kada je u Hrvatskoj ustaško-nacistički program "trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, trećinu prognati" po svemu sudeći ostvaren kao "konačno rešenje" za Srbe.

Hrvatska je slavila dva jubileja: godišnjicu rođenja Nikole Tesle (rođen u Smiljanima, u tadašnjoj Austro - ugarskoj, a današnjoj Hrvatskoj) i, sa većom pompom, godišnjicu vojnih akcija "Bljesak" i "Oluja" u kojima su prognali 250.000 sunarodnika istog tog Nikole Tesle kojeg prisvajaju kad god mogu i gde god mogu, uprkos tome što je dobročinitelj čovečanstva, kojem savremena civilizacija odaje zahvalnost, u Beogradu 2. juna 1892. godine, u Velikoj školi (danas zgrada Rektorata Univerziteta u Beogradu), jasno rekao da pripada "srpskom imenu" i "srpskom narodu, iz čije sam sredine i ja ponikao".

"Srpskom imenu" danas nema povratka u etnički očišćenu Hrvatsku. Šta bi danas Tesla rekao na to! Da li bi se ponosio tom hrvatskom domovinom? Bi li se ponosio hrvatskom domovinom koja je u Zagrebu 1941. srdačno mahala Hitleru?

Slavni Andre Marlo u jednom pismu Narodnoj biblioteci Srbije 1976. pravi slikovitu razliku, podsećajući: "Dok su, u najmračnijim časovima poslednjeg rata, posle Varšave, Roterdama i Denkerka, preostali narodi predavali Trojnom paktu svoju sudbinu i svoju teritoriju, Beograd se jednog prolećnog jutra 1941. pobunio. Sa svim svojim narodom on je izabrao slobodu, dok se ceo kontinent pokorio. Odmazda koja će uslediti imala je razmere besnila, izazvanog tom nepokornošću." Razmere besnila osetili su najpre Srbi u Hrvatskoj. Ustaška načela iz 1941-1945. dobila su svoj prirodni nastavak u "Bljesku" i "Oluji" koje se i danas u Hrvatskoj proslavljaju uz vatrene domoljubne govore.

Ustaško NDH-ovsko nasleđe kao konstitutivna misao današnje Hrvatske je živo i aktuelno. Konstantnim minimiziranjem genocida u Jasenovcu, tvrdnjom da zvanični podaci o tome nisu verodostojni, hrvatski "istoričari" implicitno i lukavo podmeće tezu da je u stvari Hrvatska žrtva istorije koju pišu pobednici. Sasvim na liniji Franje Tuđmana koji je o NDH govorio kao o izrazu povijesnih težnji hrvatskog naroda.

Pokušaji revizije prošlosti, koji zahvataju, istoriju, nauku, umetnost, duhovno nasleđe, učestali su u ovoj eri globalne komunikacije. Ima zaista puno razloga da se uvek, kad se Hrvati (i drugi) drznu, kao u ovom slučaju, podsetimo žive prošlosti, jer su u pitanju sunarodnici Nikole Tesle.

Na Svetskoj izložbi Dubai ekspo koja se održava 2020. godine Hrvatska planira da kao jednu od najistaknutijih hrvatskih ličnosti predstavi Nikolu Teslu. Svet se po ko zna koji put smeje Hrvatima, ali to nije dovoljno. To neće suzbiti nadiruću pacovštinu veka o kojoj govori pisac kojeg smo citirali na početku ovog teksta. Svet treba da zna šta Nikola Tesla "misli" o svemu, ono što je rekao veliki srpski naučnik prilikom svoje jedine posete Beogradu 1892. godine, ko je i kom narodu pripada.

"Gospodo i braćo! Neobično sam ushićen oduševljenjem, kojim me vi predusretate, i oduševljenjem svojim kad se ja posle toliko godina moga bavljenja po strani u dalekom svetu daleko od svoje otadžbine, daleko od vas gospodo, moja mila braćo, nalazim ovoga momenta ovde, među vama.

Svoju radost, koju ja ovoga trenutka osećam, ja ne umem da vam iskažem, ali se radujem što mogu ovom prilikom da pred vama, mila braćo, izrazim svagda svoje najmilije zadovoljstvo, da sam bio i da vazda ostajem samo Srbin i ništa više. Dešava se, gospodo, da čovek udaljen od svoje otadžbine, zanet poslom kakvim se ja zanimam, pokatkad smetne s uma svoje ime, svoju narodnost i svoju otadžbinu. Ali, toga gospodo, kod mene nikad nije bilo, a nadam se da i neće i ne može nikad ni biti. Ako se ja i ne nalazim među vama, da kao i vi što više privredim na oltaru srpske misli, ja radim drugi posao, na drugi način proslavljam ime srpsko, i na drugi način radim i trudim se, da koliko mogu i ja što korisno privredim svome narodu i svojoj miloj braći. I ako ima kakve slave i zasluge za čovečanstvo, da se pripiše mome imenu, to ta počast još više pripada srpskom imenu, srpskom narodu iz čije sam sredine i ja ponikao. /.../

Braćo i drugovi! Hvala vam na tolikoj pažnji i odlikovanju. U vama gledam mlado Srpstvo koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba. Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam – kao što vidite – ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstvu i svetu."

Na banketu koji je u njegovu čast priredila Beogradska opština u kafani "Smutekovcu" kraj Vajfertove pivare

"Gospodo i braćo! Ne bih bio Srbin, i ne bih se srpski osećao kad večerašnje veče ne bih računao u najsretnije i najdragocenije časove u životu. Od kako sam ostavio otadžbinu svoju i vinuo se u daleki svet, kao i svaki čovek, imao sam i uspeha i neuspeha, i radosnih i mračnih i sretnih i nesretnih trenutaka. No opet za to mogu reći da mi je sreća bila naklonjena, i da sam imao više radosnih no tužnih dana jer sam srazmerno za kratko vreme dostigao velike uspehe i dobitke.

Ali slobodno, bez ikakvog preterivanja, mogu reći da nikad nisam bio zadovoljniji, niti sam ikada osećao ovakvu slast uspeha, kao što osećam sada ovde, u sredini vašoj i uz vaše priznavanje, mila braćo moja.

Kao i svaki mlad čovek, ja sam imao i imam puno planova, ideja, zamišljaja, ideala. Čovek se maša za hiljade stvari, pa od hiljadu može biti samo jedna dobra, a od hiljadu dobrih samo jedna ostvarljiva. Goneći se za tim ostvarenjem, moj je život bio neprestano trepetanje između agonije neuspeha i blaženstva uspeha. Ja sam se punih osam godina nosio i baktao s izvesnim idejama; bivalo je doba kada sam bio sirotan, kad me je golemih napora stajalo da nabavim najpotrebnije stvari, koje su mi nužne za opit. Nabavio sam lampu, nabavio potrebno željezo, nabavio druge nužne spreme, trudio sam se da konstruišem jednu mašinu gdje je trebalo, kad zagrejem jednu polugu, da nastane kretanje. Bila je noć. Ja sam pripremio sve i sad je trebalo da izvršim probu. S uzdrhtalom rukom uzeo sam lampu i primakao je železnoj poluzi.

Za malo i sprava se počela kretati. Uspeh, sreća, blaženstvo! Ja sam osećao da sam u raju. U svima tim trenucima i uspeha i neuspeha, vazda me je krepila nada da će moj rad biti od koristi za Srpstvo, za moj mili narod, u kome sam rođen. Ja osećam mnogo više, no i što mogu da kažem. Stoga vas molim da jačinu mojih osećanja ne merite po slabosti mojih reči. Istrgnut sam iz sred poslova, da amo dođem, i još ne mogu da se oslobodim misli i ideja koje me, evo, i ovde prate. U meni ima nešto, što može biti i obmana, kao što češće biva od mladih, oduševljenih ljudi, ali ako budem sretan da ostvarim bar neke od mojih ideala – to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta: da je to delo jednog Srbina. Živelo Srpstvo!"

(Espreso / Blic)