OVAKO GLASI TOLSTOJEV RECEPT ZA SREĆU!

Čuveni ruski pisac Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910) bio je grof pa je ranu mladost proveo u luksuzu.

Bio je strastveni kockar i ženskaroš, a onda je odbacio svoje aristokratsko poreklo, ali ne i svoje bogatstvo, i postao pacifista i levičar. Njegove ideje o nenaslinom otporu kasnije su usvojili Martin Luter King i Gandi.

Njegovi romani ubrajaju se u najznačajnija dela u istoriji čovečanstva, a sam Tolstoj imao je, za to vreme vrlo mudru životnu filozofiju i pogled na sreću.

1. Budite otvorenog uma

Tolstoj je imao sposobnost da na osnovu novih životnih iskustava promeni svoj stav. Postao je pacifista nakon užasnog krvoprolića tokom Krimskog rata čiji je bio svedok. Nakon što je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu 1857. i to odrubljivanjem glave na giljotini, postao je zakleti protivnik države i njenih zakona verujući da su sve vlade ne samo brutalne, već suštinski u službi bogatih i moćnih. Tad se zakleo i toga se držao do kraja života da nikad ne služi ni jednoj vladi bez obzira na to ko je na njenom čelu.

2. Gajite empatiju

Uprkos svom aristokratskom vaspitanju, Tolstoj je bio izuzetno empatičan čovek. Ne samo da je po sopstvenoj želji nosio seljačko odelo već je jedno vreme rame uz rame sa radnicima na svom imanju orao njive i svojeručno popravljao kuće seljacima. On je verovao da nikada ne možeš razumeti život drugih ljudi dok ga sam ne iskusiš.

3. Učinite nešto za druge

Njegove reči o boljem životu radnika i seljaka nisu bile samo prazna priča. Preduzimao je konkretne aktivnosti kako bi olakšao težak život drugim ljudima, što se najbolje vidi iz njegovog rada na pružanju pomoći gladnima. Nakon propale žetve 1873. Tolstoj je prestao da piše Anu Karenjinu na godinu dana kako bi organizovao pomoć gladnima, kazavši tom prilikom jednom rođaku: “Ne mogu da se odvojim od živih stvorenja, kako bih se bavio izmišljenima.”

Kad je zavladala glad 8 godina kasnije, dobrovoljno je radio u javnim kuhinjama pune 2 godine i prikupljao novac za gladne.

4. Jednostavnost življenja

Nakon nervnog sloma krajem 1870. Tolstoj je odbacio religiju uključujući i pravoslavnu veru koja je bila duboko ukorenjena u njegovom biću od rođenja. Prestao je da pije i puši i postao vegetarijanac. Bio je inspirator stvaranja utopijskih zajednica u kojima se živi jednostavno i samostalno, a sva imovina je zajednička. Njegovim stopama krenuo je i Mahatma Gandi koji je po ovim principima osnovao ašram 1910. koji je nazvan Tolstojeva farma.

5. Čuvajte se svojih kontradikcija

Ovaj novi, jednostavniji život imao je svoje borbe i kontradikcije. Tolstoj je poznat po tome što je propovedao univerzalnu ljubav, a stalno se svađao sa svojom ženom. Iako se zalagao za jednakost među ljudima nikad u potpunosti nije napustio svoj bogat i privilegovan način života. U želji da pokaže koliko može da se promeni, u jednom trenutku se odrekao autorskih prava na veliki deo svog književnog opusa svesno žrtvujući pravo bogatstvo.

6. Izađite iz zone komfora

Čuveni pisac je smatrao da treba da se okružimo ljudima čiji se životni stavovi razliku od naših. Po njegovom mišljenju to je ključna stvar da bismo razbili sopstvene predrasude i naučili da na drugačiji način gledamo svet. Govoreći modernim rečnikom, to znači da treba da izađemo iz svoje zone komfora i posvetimo svoje vreme razgovoru sa onima čije se vrednosti i iskustva potpuno razlikuju od naših.

7. Naučite neki zanat

Tolstoj je smatrao da je postizanje ravnoteže između uma i tela najvažniji deo njegovog kreativnog procesa. Ne samo da je prekidao pisanje da bi išao sa seljacima da ore, već je držao testeru i kosu naslonjene na zid pored radnog stola. U poslednjim godinama svog života posvetio se obućarskom zanatu i pravio je cipele i čizme na zaprepašćenje svoje bogate porodice.

(Espreso)