NUKLEARNA KATASTROFA
KO SU LJUDI KOJI SU ČISTILI ČERNOBILJ POSLE KATASTROFE: Imali su i poseban NAZIV!
Ova fraza je ugravirana na sovjetskim medaljama i značkama koje su dodeljene likvidatorima
Eksplozija na reaktoru 4 u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani jedna je od najstrašnih nuklearnih i ekoloških katastrofa u istoriji čovečanstva. Radijacija se nije širila samo po zemljama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, već su radioaktivni oblaci prekrili skoro celu Evropu. Bilo je potrebno sanirati posledice katastrofe, pa je tadašnjih SSSR angažovao veliki broj ljudi, koji su se zvali "černobiljski likvidatori".
Ovi ljudi su čistili područje u rejonu od oko 30 kilometara u kojima se nalaze gradovi Pripjat i Černobilj, kao i desetine manjih naselja i sela, koji su nakon katastrofe evakuisani.
Na sanaciji posledica kastastrofe je bilo angažovano oko 600.000 ljudi. Među njima je bilo civila, rezervista i vojnika koji su dolazili iz različitih delova SSSR.
Kolokvijalni izraz „likvidator“ potiče od sovjetske zvanične definice – učesnik likvidacije posledica havarije u Černobiljskoj nuklearnoj elektrani – koji se široko koristio da opiše aktivnosti likvidatora u vezi sa njihovim zapošljavanjem, zdravstvenom zaštitom i penzionisanjem. Ova fraza je ugravirana na sovjetskim medaljama i značkama koje su dodeljene likvidatorima.
Dekontaminacija oko Černobilja
Ovi ljudi nisu bili svesni kakve će posledice po njihovo zdravlje imati ovaj posao. Likvidatori su duži vremenski period boravili u području koje je bilo kontaminirano i bili su izloženi visokoj radijaciji.
Upravljanje situacijom nakon černobiljske katastrofe uključivalo je širok spektar zanimanja, pozicija i zadataka:
*operativno osoblje Černobiljske nuklearne elektrane;
*vatrogasci koji su odmah reagovali na havariju na reaktoru;
*civilne odbrane sovjetskih oružanih snaga koje su uklonile kontaminirane materijale i deaktivirali reaktor i sve pogođene teritorije;
*policija koja je kotrolisala pristup regionu i sprovodila evakuaciju civila;
*vojno i medicisko osoblje, kao i sanitarno osoblje, uključujući domare koji su čistili hranu ostavljenu u napuštenim kućama, kao i posebni lovački odredi koji su ubijali domaće životinje u evakuisanim naseljima;
*jedinice sovjetskog vazduhoplovstva i civilne avijacije koje su izvršile kritiče operacije uz pomoć helikoptera na zgradi reaktora, vazdušnom transportu i praćenju radioaktivne kontaminacije;
*veliki broj naučnika, inženjera i radnika koji su ključeni u sve faze upravljanja posledicama kastastrofe;
*transportni radnici, građevinski profesionalci, tim rudara koji je izgradio zaštitnu osnovu da spreči da radioaktivni materijal uđe u podzemne vode;
*predstavnici medija koji su rizikovali svoje živote da bi dokumentovali posledice katastrofe na terenu.
Posledice po zdravlje
Svi ovi ljudi su uglavnom radili sa malo opreme, a mediji su često izveštavali da opasnosti po njih nema.
Većina je imala kasnije ozbiljne zdravstvene probleme. UN su 2005. godine u svom istraživanju navele da je oko 4.000 likvidatora preminulo, a organizacija Grinpis ističe da je taj broj daleko veći.
Prema rečima Vjačeslava Grišina iz Černobiljske unije, glavne organizacije likvidatora – u Rusiji je preminulo 25.000 likvidatora, a oko 70.000 su ostali invalidi, slične brojke se vezuju i za Ukrajinu – oko 10.000 likvidatora iz Belorusije je preminulo, a 15.000 su ostali invalidi.
Likvidatori su kasnije dobili brojne olakšice od države, što se tiče poreza, smeštaja, većih penzija i drugih povlastica. Kada je 20. godišnjica černobiljske katastrofe obeležena 2006. godine, uz niz različitih događaja održan je i protest nekadašnjih likvidatora u Kijevu koji su se žalili na pogoršanje obeštećenja i medicinske nege koju su dobijali. Slični skupovi su održani i širom nekadašnjeg SSSR.
(Espreso)