Mentalno zdravlje u Srbiji
PORAŽAVAJUĆI REZULTATI ISTRAŽIVANJE PIN-A: Polovina DEPRESIVNIH u Srbiji NIKADA nije zatražila stručnu pomoć!
Svaka treća osoba u našoj zemlji može se smatrati psihički ugroženom, pokazuje istraživanje PIN-a sprovedeno na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana Srbije, uzrasta od 18 do 65 godina
Svaka druga osoba u Srbiji koja pati od depresije nikada nije potražila stručnu pomoć, a petina onih u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke misli nije se obratila psihologu ili psihijatru.
Osnovni razlozi koji naše sugrađane sprečavaju da traže pomoć stručnjaka za dušu jesu nedovoljna dostupnost besplatnih usluga zaštite mentalnog zdravlja, nepovoljna finansijska situacija i sklonost da se traženje stručne pomoći doživi kao lični neuspeh u rešavanju duševnih kriza.
To pokazuje istraživanje pod nazivom „Mentalno zdravlje u Srbiji: procena potreba, faktora rizika i barijera u dobijanju stručne podrške”, koje je realizovala organizacija „Psychosocial Innovation Network” (PIN).
Mapiranje dostupnih usluga zaštite mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške u 15 jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji, koje je urađeno u okviru ove studije u periodu od oktobra do decembra 2021. godine, takođe pokazuje da ovaj vid usluge nije u dovoljnoj meri dostupan u svim lokalnim zajednicama. Mapiranje je obavljeno u Lajkovcu, Mionici, Plandištu, Šidu, Užicu, Rumi, Krupnju, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Arilju, Kosjeriću, Prijepolju, Sjenici, Priboju i Pećincima.
Istraživanje PIN-a koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana Srbije, uzrasta od 18 do 65 godina, takođe pokazuje da se svaka treća osoba u našoj zemlji može smatrati psihički ugroženom. Svaki sedmi sugrađanin ima prisutne simptome depresije, oko sedam odsto ima simptome anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida.
Dodatno, oko tri odsto naših sugrađana izveštava da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, a osam procenata njih kaže da im je tokom života postavljena dijagnoza mentalnog poremećaja. Svaka osma osoba izveštava da je u poslednjih nedelju dana koristila lekove zbog psihičkih tegoba.
Gotovo jedna trećina naših sugrađana izjavljuje da je u nekom trenutku života potražila stručnu pomoć, a čak 6,3 odsto građana priznaje da se obratilo stručnjaku za dušu u poslednjih mesec dana. Rezultati istraživanja pokazuju i da je najmanje svaka treća osoba imala blisko iskustvo sa osobom koja ima psihičke tegobe, kao i da u našoj zemlji postoji izražena stigmatizacija osoba s mentalnim poremećajima.
Na pitanje kome su se obratili zbog problema sa duševnim zdravljem, polovina odgovara da je pomoć tražila od psihijatra, 40 odsto od psihologa, četvrtina od lekara opšte prakse, a petina se obratila psihoterapeutu.
Najveći broj građana izjavljuje da su živeli u blizini osobe koja ima probleme s mentalnim zdravljem, oko trećine njih izveštava da imaju ili su nekada imali prijatelja ili su radili sa osobom s psihološkim problemima, dok nešto više od petine ispitanika ima iskustvo suživota sa osobom koja ima ili je imala tegobe s mentalnim zdravljem. Ako u celini posmatramo, najmanje svaka treća osoba imala je blisko iskustvo sa osobom koja ima probleme s mentalnim zdravljem.
Uprkos tome, podaci izvedeni iz ovog istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba s psihičkim tegobama. Najveći broj građana ne bi bio saglasan da osoba koja ima probleme s mentalnim zdravljem postane član njihove porodice, a trećina ne bi bila spremna da živi sa osobom koja ima mentalne probleme.
Svaka četvrta osoba ne bi bila spremna da radi sa osobom koja ima duševne tegobe, dok svaka peta osoba ne bi bila spremna da živi u blizini ove osobe. Ipak, rezultati ove studije govore da su naši sugrađani verni prijatelji – više od dve trećine nastavilo bi odnos sa osobom koja razvije problem s mentalnim zdravljem.
Zanimljiv je nalaz da su ljudi iz seoskih sredina skloniji tome da nastave prijateljski odnos sa osobom koja dobije probleme s mentalnim zdravljem, ali su manje spremni da tu osobu prihvate kao člana porodice od osoba iz gradskih sredina. U celini gledano, rezultati pokazuju da žene i mlađe osobe u proseku imaju manju socijalnu distancu prema osobama sa problemima s mentalnim zdravljem.
(Espreso / Politika)