INFLACIJA I RAT
KINA I TAJVAN - JEDNOSTAVNO OBJAŠNJENJE POZADINE SUKOBA! Ukoliko dođe do RATA, ceo svet će biti u OGROMNOM PROBLEMU
U srži svega krije se pitanje ponovnog ujedinjenja
Rat u Ukrajini traje više od pet meseci, koronavirus ponovo preti novim sojem, a tenzije u svetu samo rastu usled postojeće krize i inflacije.
Kina i Tajvan godinama vode spor oko teritorijalnog sukoba - Kina tvrdi da Tajvan pripada njoj, dok Tajvan smatra da je nezavisna država.
Tenzija Kine i Tajvana je trenutno na vrhuncu jer je Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, sletela u Tajpej, uprkos oštrim protivljenjem kineskih zvaničnika, na čelu sa predsednikom Si Đinpingom.
Penzionisani američki admiral Džejms Stavridis je pre deset godina upozorio na situaciju u Južnom kineskom moru i oko Tajvana navodeći da tu može doći do velikih sukoba u budućnosti. Henri Kisindžer, nekadašnji američki državni sekretar, smatra da Kina nekoliko decenija unazad smatra da je Tajvan njena teritorija, ali da ipak neće ići toliko daleko da izvrši i vojnu invaziju jer bi to uticalo na privredu, pad izvoza, a to bi bio ogroman ekonomski udarac.
Prema rečima stručnjaka, postoje brojne sličnosti između Ukrajine i Tajvana. Obe zemlje su nekada bile deo veće državne zajednice, obe zemlje imaju stanovništvo koje kulturološki i istorijski deli veilki broj zajedničkih "crta", i obe zemlje žele potpunu nezavisnost od svog takozvanog "starijeg brata“. Samim tim i integraciju u zapadne vojno-političke strukture, Evropsku uniju u slučaju Ukrajine, kao i direktno partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama u slučaju Tajvana. Takođe, Rusija od raspada SSSR-a Ukrajinu (kao i Belorusiju, Moldaviju i Gruziju) smatra svojom "legitimnom sferom uticaja“.
Istorijat Kine i Tajvana
Vekovima je kineska dinastija "Qing" vladala ovim ostrvom, a nakon prvog kinesko-japanskog rata 1895. godine, potpisan je mirovni sporazum po kome je ostrvo Tajvan prešlo pod upravu Japana, što će biti slučaj sve do 1945.godine i kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu. Građanski rat koji je usledio u Kini, između komunista Mao Zedonga i nacionalista (Kuomintang) Čang Kaj Šek odlučiće i sudbinu samog Tajvana. Komunisti su bili pobednici i osnovali su Narodnu Republiku Kinu 1949. godine. Nacionalisti, poraženi i desetkovani, povukli su se na Tajvan. Do danas, između Kine i Tajvana još uvek nije potpisan bilo kakav mirovni sporazum te su, formalno, dve strane i dalje u ratu.
Današnje rukovodstvo KP Kine zvanično smatra da je "Tajvan pobunjena teritorija unutar Kine“ te da je "Tajvan jednostrano i neosnovano proglasio nezavisnost“. Aktuelni kineski predsednik Si Điping je više puta u svom dosadašnjem mandatu izjavljivao da je "ujedinjenje Tajvana sa svojom maticom njegov lični istorijski zadatak, kao i cele Komunističke partije“. Iako se proteklih godina u diplomatskim krugovima smatralo da ovakve "avanture“ nisu moguće u 21. veku, napad Rusije na Ukrajinu ih je, ipak, demantovala. Kina se takođe nikada nije odrekla ni prava na vojnu akciju prema Tajvanu, budući da su tehnički i dalje u ratu.
Zvanična i nezvanična podrška
Tajvanski moreuz, između Kine i Tajvana, je širok oko 180 kilometara u svom najširem delu i kroz njega redovno patroliraju američki ratni brodovi. Sa druge strane, Ukrajina ne samo da deli granicu sa Rusijom, već se i stanovništvo u pograničnim delovima oduvek izjašnjavalo kao rusko, te lojalno Moskvi. I dok je Ukrajina članica Ujedinjenih nacija i međunarodno priznata, nezavisnost Tajvana priznaje ne više od petnaestak država, poput Haitija, Nikaragve, Hondurasa, Svazilenda, Tuvalua i Vatikana. Kina ima strogu politiku prekida diplomatskih odnosa sa svim zemljama koje priznaju Tajvan kao nezavisnu državu.
Budući da je Kina najmnogoljudnija zemlja sveta, ali i druga svetska ekonomija, prekid diplomatskih odnosa bi se u velikoj meri odrazio na trgovinske odnose, te većina zemalja članica Ujedinjenih Nacija ne priznaje Tajvan zvanično. Nezvanično, Tajvan ima veliku podršku Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Velike Britanije i Nemačke, sa milijardama dolara investicija kompanija iz ovih zemalja u proizvodnju i razvoj, pre svega čipova i elektronike.
Sjedinjene Američke Države su i "nezvanični“ vojni saveznik Tajvana, te ga u svojoj vojnoj doktrini Pentagon smatra delom istog prostora kao i Japan, Južnu Koreju i Filipine. Proteklih godina, Sjedinjene Američke Države su Tajvanu prodale najsavremeniju vojnu tehnologiju, kakvu nemaju ni mnoge članice NATO-a.
U toku ove godine, Tajvan će dobiti isporuku najnovijih modularnih raketnih sistema za dejstvo protiv podmornica ili brodova, a koji se mogu koristiti sa brodova, aviona ili kopna. Uz ovo, američki ratni brodovi i barem jedan nosač aviona patroliraju vodama Tajvanskog moreuza barem dvaput mesečno, a povremeno i jednom nedeljno. Na svojoj inauguraciji, američki predsednik Džozef Bajden je izjavio da će "Sjedinjene Američke Države vojno braniti Tajvan u slučaju pokušaja kineske invazije“. Dosada, Sjedinjene Američke Države su odbijale direktno učešće u sukobu u Ukrajini, iako je u pripremi plan vojne pomoći u iznosu od više od 30 milijardi dolara.
Nekoliko modela moguće invazije
Ujedinjene nacije već imaju i nekoliko potencijalnih modela po kojima bi Kina pokušala invaziju na Tajvan. Svi ovi modeli predviđaju, uz vojne i ljudske, i velike gubitke globalne privrede, a "najgori scenario“ predviđa brisanje ekonomskog napretka u celoj jednoj deceniji, te pad svetske proizvodnje za više od trećine. Ako bi se Kina ipak do kraja decenije odlučila na vojnu intervenciju i pokušaj "vraćanja“ Tajvana pod njenu upravu, to bi zasigurno zaustavilo kompletnu tehnološku industriju u SAD-u, Evropskoj uniji, kao i širom sveta.
Analitičari procenjuju da bi kinesko-tajvanski rat u koji bi se verovatno uključile i Sjedinjene Američke Države, Južna Koreja i Japan, svetsku ekonomiju koštao najmanje 1,5 triliona dolara. Uz ovo, zamene za čipove i poluprovodnike sa Tajvana nema, jer nijedna druga kompanija "van ostrva“ nije još uvek ovladala svim potrebnim tehnologijama. Koliko je situacija na ovom polju ozbiljna govori i podatak da "TSMC" trenutno gradi svoju najveću fabriku, u saveznoj državi Arizona u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovaj projekat je od strane Bele Kuće najavljivan kao "osiguranje daljeg razvoja Sjedinjenih Američkih Država i oslobađanje od zavisnosti tehnološkog uvoza iz Kine“. Fabrika će proizvoditi najnovije čipove (tzv. tri-nanometarske) a u njoj će se vršiti i istraživanja za buduću proizvodnju čipova za kvantne računare i čipove sa mogućnostima veštačke inteligencije.
Gde je Tajvan?
Tajvan je ostrvo, na oko 150 kilometara od severoistočne obale Kine.
Nalazi se u tzv. „prvom ostrvskom lancu", u koji spada niz teritorija prijateljski nastrojenih prema SAD ključnih za američku spoljnu politiku.
Kad bi Kina zauzela Tajvan, neki zapadni eksperti tvrde da bi bila slobodnija da demonstrira silu u regionu zapadnog Pacifika i čak mogla da ugrozi američke vojne baze na Guamu i Havajima.
Ali Kina insistira da su njene namere izričito miroljubive.
Zašto je Tajvan odvojen od Kine?
Do odvajanja je došlo posle Drugog svetskog rata, dok su se vodile borbe u kopnenoj Kini između snaga nacionalističke vlade i Kineske komunističke partije.
Komunisti su pobedili 1949. godine, a njihov lider Mao Ce Tung preuzeo je kontrolu nad Pekingom.
Za to vreme je nacionalistička partija - poznata kao Kuomintang - odletela na obližnji Tajvan.
Može li Tajvan da se odbrani?
Kina može da pokuša da dovede do ponovnog ujedinjenja nevojnim sredstvima kao što je pojačavanje ekonomskih veza.
Ali u bilo kakvoj vojnoj konfrontaciji, kineske oružane snage daleko su moćnije od tajvanskih.
Kina na odbranu troši više od bilo koje druge zemlje izuzev SAD i na raspolaganju ima širok dijapazon arsenala, od mornaričke sile do tehnologije projektila, od vazduhoplovnih snaga do sajber napada.
Najveći deo kineske vojne sile raspoređen je negde drugde, ali, u smislu celokupnog aktivnog vojnog kadra, na primer, razlika između dve strane je nemerljiva.
U otvorenom sukobu, neki zapadni stručnjaci predviđaju da bi u najboljem slučaju Tajvan mogao da se nada usporavanju kineskog napada, pokušaju da spreči iskrcavanje kineskih pomorsko-desantnih snaga i organizovanju gerilskih napada dok čekaju pomoć sa strane.
Ta pomoć mogla bi da stigne od SAD, koje prodaju oružje Tajvanu, iako Vašington zastupa zvaničnu politiku „strateške dvosmislenosti".
Drugim rečima, SAD su namerno nejasne oko toga da li bi branile Tajvan u slučaju napada.
U diplomatskom smislu, SAD se trenutno drže politike „jedne Kine", koja priznaje samo jednu kinesku vladu - u Pekingu - i svoje zvanične veze sa Kinom pre nego sa Tajvanom.
Zašto je Tajvan važan za ostatak sveta?
Tajvanska privreda je od izuzetnog značaja.
Veliki deo svetske svakodnevne elektronske opreme - od telefona do laptopova, satova i gejmerskih konzola - pokreću kompjuterski čipovi koji se prave na Tajvanu.
Prema jednoj računici, jedna jedina tajvanska kompanija - Tajvanska kompanija za proizvodnju poluprovodnika, iliti TSMC - pokriva više od polovine svetskog tržišta.
TSMC je takozvana „livnica" - kompanija koja pravi čipove za potrebe potrošačkih i vojnih mušterija.
To je ogromna industrija, 2021. godine vredna skoro 100 milijardi dolara.
Kinesko zauzimanje Tajvana pružilo bi Pekingu određeni stepen kontrole nad jednom od najvažnijih industrija na svetu.
Da li je tajvanski narod zabrinut?
Uprkos skorašnjim napetostima između Kine i Tajvana, istraživanja pokazuju da su mnogi Tajlanđani relativno bezbrižni.
U oktobru je Tajvanska fondacija za javno mnjenje pitala ljude da li misle da će na kraju zaratiti sa Kinom.
Skoro dve trećine (64,3 odsto) ispitanika odgovorilo je da ne misli tako.
Drugo istraživanje pokazuje da se većina ljudi na Tajvanu identifikuje kao Tajvanci - prigrlivši izrazito drugačiji identitet.
(Espreso)