ne nasedajte!
INTERNET VRAČARE ZGRĆU MILIONE, BIZNIS CVETA: Stručnjak za Espreso: "One imaju samo JEDAN cilj"!
Kada pomislimo na vračanje obično su nam u glavi osobe ženskog pola i negde te radnje svrstavamo u "ženske poslove". Međutim, među vidovnjacima, magovima i slično, postoje i muškarci
Cena magija, bela magija, proricanje budućnosti, komunikacija sa mrtvima, prizivanje duhova, skidanje uroka, vračanje, kletve, obredi... Od kako je sveta i veka bilo je ljudi koji se bave ovim stvarima, a još više je bilo onih koji njihove usluge traže.
Mnogi žive u ubeđenjima da im magija pomaže, tako se uz pomoć iste leče od bolesti, obračunavaju sa drugima, traže sreću i uspeh, mir u kući, itd. Neretko se ljudi odlučuju da i novorođenčad upletu u ovo vrzino kolo tako što ih vode kod raznoraznih da ih zaštite od uroka najčešće ili slivaju stravu. Ranije se znalo, odeš kod vračare u nadi da će proreći sudbinu, da će zaštiti od uroka, izlečiti boljku, itd., međutim s napredovanjem tehnologije i ljudi koji vrše ovakve usluge morali su da se prilagode.
Kao i svaki biznis tako i vračanje mora da se reklamira, pa su se tako mušterije gomilale na preporuku, onda je bilo raznih izlepljenih oglasa, da bismo došli do ere televitije kada su počeli da se reklamiraju i tako, a danas u eri interneta to im je postala glavna reklama. Na svim društvenim mrežama ih ima, bezbroj je sajtova na kojima nude svoje usluge za koje čak nije potrebno ni da se pojavite lično.
Pošto nas je ova tema zaintrigirala odlučili smo da čujemo mišljenje žene koja je u materiji, koja je objavila niz knjiga i radova na temu vlaške magije, magijskih biljki, itd. Naša sagovornica je novinarka i publicistkinja antropologije i etnologije Jasna Jojić.
Kako Jana kaže, mnogi ljudi nasednu na tzv. onlajn vračanje, uplate novac i ostanu i bez rešenja i bez para.
"Internet usluge su postale deo svakodnevice pa ne čudi što su i oni koji nude takozvane duhovne usluge našli svoj prostor na njemu. Lično ne koristim ove usluge uverena da je svako sebi najbolji vrač, ali verujem da oni koji reklamiraju svoje nadčulne sposobnosti, ukoliko ih zaista imaju u većoj meri od bilo kog drugog, mogu klijenta da usluže i na daljinu. Zanimljivo bi bilo znati koliko su u tome uspešni i da li im je cilj isključivo ekonomski interes… Mnogi ljudi koji prate moje knjige i tv nastupe, žale mi se da su prevareni i da poslat novac nisu dobili rešenje", počinje priču Jasna Jojić za Espreso.
Zanimalo nas je i da li se vračare predstavljaju kao osobe koje su vernici i da li svoje metode smatraju darom od Boga što oni često napominju.
"Gostujući u nekim emisija zajedno sa raznim vidovnjacima i vračarama vidim da su uglavnom uvereni da su te darove dobili od Boga. Nikada nisam čula da je iko od njih rekao da su intuiciju i kopncentraciju razvili raznim tehnikama, učenjem, molitvom, meditacijom… Sa druge strane iz literature i ličnih poznanstava znam da su upravo to putevi raznih indijskih gurua, modernih šamana… Oni veruju da svaki čovek u sebi nosi dar da vidi slike iz prošlosti i budućnosti i da na osnovu njih može nekim malim intervencijama da popravi stanje i situacije. Potom mudrošću koju su stekli tom dubokom kontemplacijom, poput sveštenika ili imama, druida i sličnih, savetuju osobu kako da reši problem. Za takve možemo reći i da su mudraci i verujem da neki od njih mogu pomoći bilo kojoj osobi da sama razvije svoja čula i ona unutrašnja, te da ojača odnosno nauči da čuje svoju intuiciju i sebe te na taj način donosi dobre odluke, mimoiđe životne probleme i reši dileme", priča naša sagovornica.
Jasna se kroz svoj rad često susretala i razgovarala sa vračarama čije svedočenje je pominjala u knjigama "Vlaška magija" i "Kalendar za srećne dane". Zanimalo nas je da li vračare traže lične podatke kako bi mogle da izvode rituale i obrede, a Jasna nam je pojasnila kako njihov rad funkcioniše.
"Vračare koje sam ja intervjuisala devedesetih godina prošlog veka i koje sam pominjala u mojim knjigama Vlaška magija i Kalendar za srećne dane, uglavnom nisu ljude pitali ni za imena. One su se služile unutrašnjim saznanjima, podacima koje su dobijale padanjem u razne vrste transa, ili gledanjem u karte, kukuruz, pasulj, kamenje, plamen sveće", priča ona i dodaje:
"Bile su dosta precizne u svojim vizijama i mogle su da daju dosta istinitih odgovora. Zato i smatram da vračarama nisu potrebni podaci ljudi sem naravno onih bitnih za komunikaciju, ime eventualno slika. Sve ostalo možda bi se moglo tumačiti i kao lukavstvo, želja za nekim kasnijim neprijatnim situacija, poput ucena i slično. Verujem da se mnogi koji odlaze kod vračara i sami otvaraju pred njima, pričaju im sve o sebi i bližnjima, posebno ukoliko imaju neki veliki problem, kad im je ugroženo zdravlje, smatraju da će bliskost s nekim ko je moćniji doneti i njima neke benefite, ali to ne mora uvek da bude istina", pojašnjava naša sagovornica.
Kada pomislimo na vračanje obično su nam u glavi osobe ženskog pola i negde te radnje svrstavamo u "ženske poslove". Međutim, među vidovnjacima, magovima i slično, postoje i muškarci, ali da li muškarci traže usluge vračara i šta njih najčešće zanima?
"Iz mog iskustva kod vračara jednako idu i muškarci i žene i magijom se takođe svesno bave pripadnici oba pola. Ne kažem to samo na osnovu saznanja ko na primer čita i koristi knjige koje sam napisala iz oblasti antropologije i magije već to znam i iz same istorije. Prateći kroz civilizaciju razvoj magije i religije koja je organizovani sistem magije, vidimo da su pre neolita, za koje se smatra da je doba matrijahata, u svim kulturama, uglavnom žene bile zadužene za izvođenje rituala kojim su prizivale i pridobijale više sile da pomažu zajednici, da štite porodice… Mnogo je arheoloških dokaza širom sveta koji to potvrđuju", priča Jasna Jojić i dodaje:
"Marija Gimbutas je objavila nekoliko sjajnih knjiga sa fotografijama arheoloških nalaza iz kojih možemo nesumnjivo da vidimo da su žene bile sveštenice. I nalazi stari od pet do osam hiljada godina s lokaliteta u Srbiji, Lepenski Vir, Vinča, takođe to potvrđuju. Ali, posle neolita, dakle od pre dve hiljade godina pre naše ere sve se više muškaraca interesovalo za religiju, tvrdeći da su žene u religijsku praksu unosili nemoral. Tako znamo da su u Starom Egiptu , antičkoj Grčkoj, muškarci takođe obavljali astronomska i astrološka predviđanja, bavili su se isceljenjem fitoterapijom i sličnim veštinama, i na kraju su u potpunosti preuzeli religiju potpuno zabranjujući ženama da se mole i izvode svete rituale za dobro zajednice. Na tim takozvanim esenskim korenima, odakle su muškarci bukvalno isterali žene iako su Esen formirale žene, bazirale su, izuzev budizma, sve relegije koje i danas opstaju – judeizam, hrišćanstvo, islam… Znamo da su hrišćani u Srednjem veku čak i spaljivali žene koje su se bavile vidovnjaštvom, proricanjem ili lečenjem. Situacija se menja tek poslednjih decenija kada skoro svaka crkva, izuzev pravoslavnih i islamskih, ima i žene sveštenice", tvrdi ona.
Ljudi kada ih snađe neka teška nesreća, bolest, od silne brige i preokupacije često znaju pomoć da potraže od iscelitelja koji im raznim obredima "pomažu" i prave posebne biljne lekove i naravno, od toliko dobre volje da nekom pomognu, oni to i napdate.
"U svim kulturama i vremenima predviđanje, vračanje i isceliteljstvo su povezani jer je jedan od najvećih motiva za traženje pomoći upravo izgubljeno zdravlje. Vračare, druidi ili šamani, u starim su vremenima lečili dodirom i rečima – poznavali su moć frekvencije i magnetnih talasa na koje se utiče zvukom i izgovarajući bajalice na određenim frekvencijama pomagali su ljudima", priča ona i dodaje:
"To isto se čini u hramovima kroz molitvu ili kod budista u meditacijama sa izgovaranjem slova Om. I nauka danas sve više otkriva te misterije – danas to vidimo i po tome što određenim vibracijama primera radi ultrazvučnim utičemo na telo i na zdravlje i na lepotu, ali isto tako raznim aparatima na određenim frekvencijama rasterujemo miševe ili komarce", pojašnjava naša sagovornica.
Sujeta, zavist, ljubomora, mržnja, želja za osvetom... Iz nekog amoziteta prema određenoj osobi čovek je spreman da uradi svašta. Tako se na vrata vračara i magova kuca i onda kada nekome želite da zagorčate život.
"Mnogi se osećaju ugroženima energijom drugih pa to onda tumače kao direktan napad na sopstvenu ličnost ili uzrok tragedija. Naši preci su to nazivali urokom, bačenim činima i mnogi rituali su osmišljeni da se oni otklone. U knjigama Vlaška magija opisi tih raznih rituala su zauzeli ogroman prostor što je po meni znak da su ljudi najviše radili na njihovom razvoju. Otklanjanje negativne energije uostalom, preduslov je da dođe pozitivno. Zato se ne čini čudnim što ljudi imaju potrebu da vrate čini odnosno da se osvete. Ipak , vračare koje sam ja intervjuisala za svoje knjige nikada nisu otkrivale imena neprijatelja – bilo im je važno samo da osobu koja je žrtva poduče kako da se magijskim ritualima i molitvama ili bajalicama odbrane", zaključila je naša sagovornica.
Bonus video:
(Espreso)