spremite se
AMBROZIJA KUCA NA VRATA: Evo koji su SIMPTOMI ALERGIJE i šta nas OČEKUJE
Zrno ambrozije ima 50 alergenih svojstava koje izazivaju razne tegobe koje mogu biti lakše, poput curenja nosa, ali i mnogo neprijatnije, kao što su otežano disanje, bol u grudima i gušenje.
Oni koji su alergični na ambroziju imaju još nekoliko dana da preduzmu sve kako bi sprečili uticaj polena ove biljke na svoje zdravlje. Za samo petnaestak dana očekuje se da će broj polenovih zrnaca ambrozije u vazduhu preći prekogranične vrednosti, a to znači po 200 zrnaca po kubnom metru. Svi koji su alergični na ovu biljku znaju šta to podrazumeva. Curenje nosa, svrab u očima, nosu, ušima, kijanje…
- Ambrozija je krenula da cveta, ali nije još vrh sezone, odnosno nije prešla prekogranične vrednosti, jer su visoke temperature usporile emitovanje polena. Njeno intenzivno cvetanje očekuje se od 15. avgusta. Trenutno su povišene vrednosti koprive, ali ona nije veliki alergen - kaže Mirjana Mitrović Josipović, koordinator za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Jedno zrno ambrozije ima 50 alergenih svojstava koja izazivaju razne tegobe. One mogu biti lakše, poput curenja nosa, ali i mnogo neprijatnije, kao što su otežano disanje, bol u grudima i gušenje, malaksalost organizma, koje u pojedinim situacijama potpuno onemogućavaju normalno funkcionisanje.
Veliki izvori ambrozije u prestonici su njive na obodu grada, priobalje Save i Dunava i napuštene građevinske i poljoprivredne površine gde gradska preduzeća ne mogu da intervenišu.
Prošao je period kada je ambrozija trebalo da se uništava jer je za taj posao bio idealan jun, naročito vreme posle žetve pšenice. U slučaju da se zaore strnjikom, ova korovska biljka posle mesec dana nabuja. Ako se ona sada uništava, postiže se suprotan efekat jer se širi rasipanjem polena.
Ambrozija nije evropska biljka. Doneta je iz Amerike na nekom od prekookeanskih brodova krajem 19. veka i od tada se polako i nezadrživo širi Evropom. Trenutno je ima više u Evropi nego u Americi. Jedna biljka može proizvesti i više od milijardu zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od nekoliko kvadratnih kilometara. Zrno polena zadržava klijavost i do 40 godina.
Ambrozija je prvi put u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima 1953.
(Espreso/Blic)