STAŠA JE 4. TENISERKA SVETA: Kao mala je izgubila SLUH, ali dogurala do OLIMPIJSKIH IGARA, ima jednu VELIKU ŽELJU!

Staša Srbulović iz sela Zlot kod Bora trenutno je četvrta na svetskoj listi gluvih i nagluvih teniserki. Rođena je kao zdrava beba, ali je sa osam meseci ostala bez sluha. Zvanična dijagnoza je senzineuralno oštećenje oba uva, ali uzrok nije nikad utvrđen. Nije joj bilo lako, ali volja, upornost i ljubav prema belom sportu doveli su je do zavidnih uspeha – petog mesta na nedavno završenim Olimpijskim igrama u Brazilu i vicešampionske pozicije u Evropi

Staša (19) ide u srednju Ekonomsku školu i možda ne može najjasnije da nas čuje, ne može da nam razgovetno kaže ono što joj na duši leži, ali osetiće našu emociju, pročitaće sa usana šta joj govorimo i daće nam odgovor – u nekoliko reči ili osmehom koji razoružava iskrenošću. Ona od četvrte godine nosi slušni aparat koji joj omogućava mali procenat prijema zvuka, dok bez njega ne čuje ništa. Govori, trudi se da komunicira što više može, a njeni roditelji i brat Lazar su uvek tu da je uče i podrže. I njena govorna sposobnost je porodični uspeh na kojem i dalje revnosno rade da izvuku maksimum, isto kao što i Staša daje poslednji atom snage da bude najbolja teniserka na terenima širom sveta.

Ipak, trebalo je mnogo snage i vere da njeni snovi počnu da žive na javi, a njena mama Ivana se priseća dana pre 19 godina kada je spoznala svoju novu realnost i Stašino zdravstveno stanje.

Nije više gugutala, ispuštala je visoke tonove

– Ona je sa osam meseci, kada je ostala bez sluha, počela da ispušta visoke tonove i to više nije bilo guktanje i brbljanje već vriska, jer ona nije više čula sebe. Kada su nam saopštili da je izgubila sluh, za mene bio šok. I dalje se ne sećam svih rečenica koje mi je doktor tada izgovorio. Kada sam došla sebi, sećam se da sam je uzela u naručje, a doktor me je tešio da je medicina napredovala, i da postoji šansa da Staša u određenoj meri čuje uz pomoć slušnih aparata ili kohlearnog implantata – priseća se Ivana (42) na po;etku u razgovoru za "Ženu".

Postoji mogućnost da se ugrade implantati, ali ta odluka je sada na Staši.

– Ljudi koji nose kohlearne implantate dosta ih hvale. To su ljudi koji ništa nisu čuli, a posle ugradnje su počeli bolje da govore i bolje čuju, što je i normalno. Staša se dvoumi, boji se operacije i samog procesa – deli sa nama i svoje i strepnje svoje ćerke ova hrabra mama.

Najteže tokom Stašinog odrastanja bilo je uspostavljanje komunikacije. Reči nisu bile dovoljne, ali mama Ivana i tata Ivan su bili odlučni da naslednicu pripreme na život i svet u kojima se neće sporazumeti pogledima, osmesima i pokretima kao sa njima.

– Jako teško je bilo sporazumevanje sa Stašom, ali je ona veoma inteligentna i veliki je borac. Ako sam uperila prstom u nešto i tražila, ona je uvek znala šta tražim i šta treba da mi doda. Sa četiri godine i 10 meseci prvi put je stavila slušni aparat. Pre toga je već znala azbuku, vežbala sam sa njom, znala je svako slovo da izgovori, čitala je sa usana. Znala je da piše kad je krenula u predškolsko, ali to je taj rad kod kuće i rad sa logopedom.

Brat Lazar je uvek tu za sestru

Staša je krenula u redovnu školu, u regularno odeljenje, ali je učila po prilagođenom programu. Po kvantitetu, ne i sadržaju.

– Družila se sa čujućom decom, deca su je normalno prihvatala, nikad nije imala problem da se stidi svojih aparata, da nešto krije. Odmalena sam joj vezivala repiće, aparati su se videli. Što se učenja tiče, išlo je teško, uvek je bio neophodan dodatni rad kod kuće, apstraktne stvari ona i danas ne razume. Generalno je za gluve to jako teško. Ali, rad u školi i kod kuće je davao rezultate – priča nam Ivana.

Iako je mlađi tri godine, Stašin brat Lazar je uvek bio tu da pomogne. Sada idu u istu srednju školu, Staša će u četvrti, a Lazar u drugi razred. Ne da brat na sestru, ali ni sestra na brata. Ponekad sparinguju na terenu, šetaju livadama oko kuće ili prave palačinke. Mama i tata mogu da budu samo ponosni.

– Lazar njoj dosta pomaže oko komunikacije. Dok je Staša bila mlađa, ako nešto nije razumela, uvek je donosila knjigu „Moj prvi slikovni rečnik“ da joj pokaže šta je to što ne razume, a on bi joj uvek izlazio u susret. Zahvaljujući njenim kondicionim treninzima, i on se uključio u sport. Kondicioni treneri su Vladan Tričković, Rajko Mitić, a kako su to fudbalski treneri, on je počeo da igra fudbal.

Igraće tenis do 100. godine

Staša je tenis zaigrala kad joj je bilo sedam i po godina i od tada je samo grabila ka vrhu, do kog samo što nije stigla. Veliki udeo u njenim rezultatima ima teniski trener Slavko Đurić, koji je Srbulovićima kao član porodice. Ipak, presudna je bila Stašina želja da uspe, a šampionski stav je pokazivala odmalena. Išla je u školu, pa na treninge. U početku ju je mama čekala ispred škole i vozila, onda je do Bora krenula i sama, autobusom. Sve je to rezultiralo velikim uspesima.

– Njeno najznačajnije takmičenje je bilo 2019. godine u Antaliji, u Turskoj. U pitanju je bilo Svetsko prvenstvo za gluve i nagluve. Ona je tada bila još maloletna, ali je uspela da uđe u prvih 10 seniorki. Nije osvojila medalju. Zatim je 2021. na Evropskom prvenstvu na Kritu osvojila srebrnu medalju, i ove godine na Olimpijskim igrama u Brazilu je bila peta. Srećni smo što se nakon ovih Olimpijskih igara kvalifikovala i za Tokio 2025. Posle Igara je postala 4. teniserka na svetskoj rang-listi u kategoriji gluvih i nagluvih. Nju kad pitate do koliko godina će igrati tenis, ona kaže do stote.

Slobodno vreme Staša retko ima, ali kad ga ugrabi, voli da se druži sa svojim ljubimcima, među kojima je i konj po imenu Korona. Ima i jednu neostvarenu želju u životu.

– Njena neostvarena želja je da se slika sa Novakom. Kaže mi: "Mama, samo da se slikam sa njim". Skromna je, samo jedna fotografija. Bila bi presrećna, ne propušta nijedan njegov meč. Nadamo se da će joj se ova želja jednog dana ostvariti.

Staša se takmičila i sa čujućom decom

– U poslednje vreme se ne takmiči često sa njima. Ona se za velika prvenstva sprema i po godinu dana i ne možemo finansijski da ispratimo da obilazimo i turnire u Srbiji, a da se posvetimo i pripemama za velika prvenstva koja su njoj trenutno bitnija. Ona je fizički zdrava osoba i može da se takmiči sa čujućima bez problema. Na turnirima za gluve i nagluve obavezno je skidanje slušnog aparata – rekla nam je na kraju mama Ivana.

Priču o Staši Srbulović, kao i mnogim drugim poznatim i anonimnim ženama, ali i po kojim muškarcima, sa nesvakidašnjim sudbinama i podvizima možete pročitati u novom izdanju "Blic žene".

Novi broj na kioscima je od 30. jula, a u njemu ikona Ognjene Marije na poklon i specijalni dodatak na 8 strana: skandinavke, osmosmerke, lavirinti, bojanke i druge mozgalice. Zapažajte, rešavajte i uživajte u hladovini. U redovnim rubrikama naši stručnjaci vam pomažu da ostanete zdravi, budete lepi i zadovoljni.

(Espreso/BlicŽENA)